O pitanjima, učenicima i nastavnicima

O pitanjima, učenicima i nastavnicima

U nastavi stranih jezika, početak i kraj svega je komunikacija. Za dobru komunikaciju podjednako su bitni i pitanja i odgovori. U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović govori o tome koliko je i zašto važno da učenici znaju da postavljaju pitanja.

U tradicionalnoj školi uloge su strogo podeljene. Nastavnik je uglavnom jedini izvor znanja čiji je zadatak da to znanje prenese učenicima. S druge strane, zadatak učenika je da saslušaju nastavnika, nauče gradivo kod kuće i pokažu znanje prilikom ispitivanja i izrade testa.

U tako uspostavljenom sistemu, za pitanja je zadužen nastavnik, učenici tek sporadično, i to uglavnom kad treba nešto da se objasni ili ponovi. Iako su danas učenicima dostupni i brojni drugi izvori znanja, većina ljudi i dalje na ovaj način gleda na školu. U isto vreme sledi i ona čuvena rečenica: škola ne priprema decu za život.

A kakav ih to život zapravo čeka? Život u svetu koji se menja takvom brzinom da informacije koje dobijaju u školi zastare pre nego što oni iz nje izađu. Život u kojem će se baviti zanimanjima koja još uvek ne postoje. Život u kom će konstantno morati da savladavaju nove veštine kako bi se prilagodili novim uslovima. Život u kom moraju da nauče da u obilju informacija pronađu onu koja im je potrebna. Život u kom da bi našli pravi odgovor, moraju da znaju da postave pravo pitanje. Zato je sada pravo vreme da ih u školi učimo da je važno da znaju da pitaju, da se zapitaju i da preispituju sve ono što čuju, vide ili pročitaju.

No, da se vratimo u sadašnjost. Izvor svih pitanja je u znatiželji. Istraživanja su pokazala da radoznalost kod dece znatno opada polaskom u školu. To neizostavno dovodi do zaključka da škola svojim pravilima guši kreativnost dece i urođenu im znatiželju. Složićete se da nam je danas jedan od najtežih zadataka na koji način možemo da motivišemo i zainteresujemo učenike za ono što treba da nauče. Ako nema želje za saznanjem, neće biti ni dodatnih pitanja. Današnji nastavnik mora da bude pravi virtuoz kako bi, u moru zanimljivih sadržaja koje mladima nude njihovi mobilni telefoni, uspeo da im zaokupi pažnju. A tek potrebno umeće kako bi ih pokrenuo i podstakao da preispituju informacije, istražuju i stvaraju u ovom vremenu instant sadržaja koji su im nadohvat ruke, tj. prstiju.

Možda baš taj širok spektar dostupnih multimedijalnih sadržaja treba iskoristiti da bi se učenici naučili kako da procene njihovu vrednost i valjanost. Poslednjih godina sve više se govori o lažnim vestima (’fake news’). Kako  pomoći učenicima da uoče razliku između pravih i lažnih vesti? Koja su to pitanja koja će im pomoći u tome? Na sledećim linkovima možete videti kako se ovim problemom bave neki nastavnici.

How to spot fake news and teach kids to be media-savvy

Helping students identify fake news

How to teach kids to spot fake news 

Kritičko mišljenje kod učenika treba razvijati konstantno. Izuzetno je važno skrenuti pažnju učenicima da nijednu informaciju ne uzimaju zdravo za gotovo, čak ni one koje im mi na časovima izlažemo. Naši učenici imaju običaj da apsolutno veruju u istinitost onog što im predajemo. Kad govorimo o znanju, ne možemo govoriti o njegovoj konačnosti. Ne postoji apsolutno znanje. Ono što je nekad bilo neprikosnoveno, vremenom je opovrgnuto. Nekad se verovalo da je Zemlja ravna ploča (doduše, takvih mišljenja ima i danas). Potom da je Zemlja centar oko koje se okreću druga nebeska tela. Šta tek reći za jezik koji stalno evoluira i menja se. Na ovom linku nalazi se zanimljiv video sa listom od deset najčešćih laži koje se i danas uče u školama.

10 lies you were taught in school 

I, na kraju, ili na početku, ako hoćete, najvažnije je da mi nastavnici budemo otvoreni za nova saznanja i da budemo svesni ograničenosti sopstvenog znanja. Naravno da svojim znanjem i kompetentnošću ulivamo učenicima sigurnost i poverenje u ono što im govorimo. Ipak, ne bi trebalo da se postavimo kao da znamo sve odgovore i da smo bezgrešni. Ljudi smo, nesavršeni. Kad ne ostavljamo utisak nedodirljivosti, velika je verovatnoća da se ni učenici neće ustručavati da nam postavljaju pitanja. Manje će se i plašiti sopstvenih grešaka.

U kojoj meri vi ohrabrujete učenička pitanja? Bavite li se temom lažnih vesti i na koji način? Možda bi vašim učenicima bilo zanimljivo da se takmiče u kreiranju lažnih vesti, ili da u pisanoj vežbi napišu nekoliko vesti nakon čega bi ostali učenici otkrivali koje su prave a koje lažne. Ako vam dostavljeni linkovi daju neku drugu ideju, podelite sa nama kako ste je realizovali. Čitamo se!

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Gordana Popović
Gordana Popović Autor

Gordana Popović radi kao profesor engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu od 1991. godine. Iako je tokom studija na Filološkom fakultetu u Beogradu izabrala prevodilački smer, još kao apsolvent se obrela iza katedre i zavolela ovaj poziv. Izostanak formalnog metodičkog obrazovanja, između ostalog, uticao je na to da kontinuirano radi na stručnom usavršavanju i razmeni iskustva sa kolegama iz celog sveta. Iza nje je nekoliko uspešno završenih onlajn kurseva. Član je više grupa za nastavnike engleskog jezika na Fejsbuku, vodi dva bloga, jedan namenjen učenicima, a drugi kolegama, zajedno s koleginicom uređuje Fejsbuk stranu English Hub, deli svoje nastavne materijale na dva sajta namenjena nastavnicima engleskog jezika (na jednom od njih se našla među počasnim autorima). Ne voli rutinu. Rado koristi savremenu tehnologiju u nastavi tako da je za prvi autorski projekat na eTwinningu dobila Nacionalnu i Evropsku oznaku kvaliteta.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions