Bujna mašta stvara svašta

Bujna mašta stvara svašta

Marini Kopilović, profesorki engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac“ u Beogradu, dosadili su udžbenici, radne sveske, planovi i programi i trenutno kao gusar „kopa“ po napuštenom ostrvu s blagom koje se zove Dečja mašta. Ako nemate preča posla, pročitajte kakve je dragulje ona tu pronašla.

Jednoga dana, rešila sam da napravim brod od drveta i da se otisnem preko mora put ostrva s blagom zvanog Dečja mašta.

Nisam htela da idem sama pa sam pozvala devetogodišnje dečake i devojčice da pođu sa mnom. Ta deca su mi pomogla da napravim brod. Plovili smo, plovili, pozdravljali i jahali delfine koji su nas pratili sve dok nismo stigli do ostrva. Pošto smo se iskrcali, krenuli smo u potragu za blagom.

Rasporedili smo se na sve četiri strane sveta. Znali smo da nas tamo očekuju neobični dragulji – razne reči u dragom kamenju: dijamantima, rubinima, biserima i smaragdima. Dogovorili smo se koje ćemo neverbalne znake koristiti za dozivanje i slanje poruka – autentične zvukove i pokrete. Neću vam otkriti koje jer je to bila i ostaće naša tajna. Kao veran prijatelj, ne smem da je odam.

Posle izvesnog vremena, okupili smo se na dogovorenom mestu, svako sa svojom vrećom blaga, neko većom, neko manjom. Dogovorili smo se da ih ne otvaramo odmah već da porazgovaramo o tome šta smo i kako radili, da li smo imali neki problem i kako smo ga rešili. Jedan od nas je upao u rupu koju je kopao. Prijatelj ga je slučajno gurnuo, bio je neoprezan.

Pomogao mu je da izađe i izvinio se što ga je gurnuo. Srećom, nije bio povređen. Drugi se izgubio. Rekao je da je malo zastao da pogleda neke zanimljive insekte, pa nije ni primetio da su ostali otišli. Prepao se, ali je, zahvaljujući mapi koju je imao kod sebe, uspeo da ih sustigne i pridruži im se. Bilo je tu još nekih sitnica, ali sada prelazim na deo sa vrećama.

Konačno smo otvorili vreće sa blagom. I gle čuda! Drago kamenje je bilo sastavljeno iz dva dela u kojima su se, kada se delovi rastave, nalazile reči: boje, igračke, školski pribor i hrana. Sve smo ih stavili na gomilu, kao pravi prijatelji, nismo gledali koliko dragulja je ko sakupio. Izmešali smo ih i onda razvrstali po kovčežićima kojima pripadaju. Spakovali smo te teeeeške kovčege na brod i vratili se kući, srećni i zadovoljni.

Jasno vam je da je ovo sažeta verzija opisa časa. Nedavno sam ga uradila sa trećacima, želeći da ih na najbezbolniji način privolim da uče i pamte reči, odnosno da im ukažem na to da su one stvarno dragulji bez kojih ne možemo da se razumemo. Ali i još nešto. 

Koju smo korist svi imali? Šta su moji učenici, zajedno sa mnom, radili? Istraživali su, komunicirali

 

, dogovarali se, donosili odluke, sarađivali i pomagali jedni drugima. Osim toga, rešavali su problem, učili kako da učeklasifikovali su reči po kategorijama i tako ih pamtili. Razvijali smo životne veštine i vrednosti, i sve to kroz samu nastavu, kroz improvizaciju i maštu.

Ovo što sam napisala u prethodnom pasusu bilo mi je mnogo važnije od pamćenja reči. To su vrednosti koje bi oni sami trebalo da otkriju i uvide koliko su im važne i dragocene. Neka su me deca prijatno iznenadila svojim odnosom prema drugima. Dečak koji se izgubio  do tada mi je delovao pomalo nesnalažljivo (naši bi đaci rekli smotano), ali on se sam setio da kod sebe ima mapu koja može da mu pomogne da se snađe. Bila sam oduševljena.

Namerno sam do sada izbegavala izraz međupredmetne kompetencije jer mi se ne sviđa. Ali to je već moj problem, a videla sam i da ga koriste u zemljama u regionu. Da li ste ih prepoznali u postupku koji sam opisala?

Nije mi namera da vas fasciniram idejom već da vas podstaknem da možda probate nešto slično. Dečja mašta je nepresušni izvor učenja i može i te kako da vas iznenadi, i prijatno i neprijatno. U svakom slučaju, ovakve aktivnosti pružaju mnoštvo pokazatelja gde i u kom smeru bi, pre svega kao ljudi a onda i kao njihovi nastavnici, trebalo da delujemo da bismo ih osposobili za život.

Slažete li se?

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marina Kopilović
Marina Kopilović Autor

Marina Kopilović je profesor engleskog jezika i književnosti koja živi i radi u Beogradu. I pored gotovo tridesetogodišnjeg iskustva u radu sa decom različitih uzrasta, ne prestaje da eksperimentiše i isprobava nove metode i tehnike rada, a sa podjednakim entuzijazmom učestvuje na seminarima i stručnim skupovima i kao predavač, i kao slušalac.  Održala je brojne radionice i seminare za profesore engleskog jezika, ali i za profesore drugih predmeta u osnovnoj školi. Njena trenutna interesovanja usmerena su na primenu obrazovne drame u nastavi i razvijanju mehanizama praćenja napredovanja i ocenjivanja učenika. Kao koautor dramskog projekta „Razvijanje kritičkog mišljenja kroz proces dramu”, dobitnik je treće nagrade na konkursu Kreativna škola 2013/2014.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions