Nismo perfektni, ali znamo perfektne modale

Nismo perfektni, ali znamo perfektne modale

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović govori o tome kako uz upotrebu slika, muzike i igre olakšava svojim učenicima da usvoje složene gramatičke strukture.

Uvek me iznova oduševi izraz lica učenika kada im kažem da ćemo na času raditi gramatiku. To oduševljenje i radost ne mogu se opisati rečima. Kolutanje očima i neizbežno: „Je l’ baš moramo?“ uvek me nasmeju.

Uzalud sav moj trud da im te časove obogatim popularnim pesmama ili nekom igricom. Negodovanje i natezanje obavezno potraju nekoliko minuta. I uvek usledi moja priča da je i poznavanje gramatičkih pravila važno da bi se ostvarila uspešna komunikacija te da gramatika nije nešto što su nastavnici izmislili da bi mučili učenike.

Ovog puta podeliću sa vama šta sam svojim učenicima pripremila kako bi uvežbali korišćenje modalnih glagola sa perfektnim infinitivom. Modalni glagoli uopšte imaju specifično značenje i neophodni su radi preciznijeg i sažetijeg izražavanja. O tome koliko je česta njihova upotreba u svakodnevnom jeziku govori je činjenica da se uče od početnog nivoa. Njima se izražavaju sposobnost, mogućnost, obaveza, daju se saveti i preporuke, iznose se pretpostavke i sl.

Da bih ilustrovala u kojoj meri su neizostavni deo jezika, često im kao primer navedem stihove poznatih pesama:

"It must have been love, but it’s over now“ ili

"Oh I, I just died in your arms tonight
It must’ve been something you said
“,

"I should have known better than to cheat a friend“ ili

"I should've worshipped her sooner“  ili

"I should have walked away“.

Usput ih i odslušamo.

I obično im ukažem na svakodnevne situacije u kojima se koriste. Recimo, često zažalimo zbog nečeg što jesmo ili nismo uradili. Ponekad nekog poželimo da kritikujemo zbog nečeg što jeste ili nije uradio. Tada u engleskom jeziku koristimo should/shouldn’t have i prošli particip. Za vežbu već godinama koristim jedan svoj radni list obogaćen ilustracijama.

Slike su inače odlično nastavno sredstvo koje možemo da upotrebimo u najrazličitijim situacijama i kontekstima. Kad je reč o modalima, mogu da posluže za izražavanje pretpostavke ili zaključka u vezi sa prošlim događajima. Uvek možete da odaberete neke koje će biti dovoljno inspirativne za učenike da odgovore na pitanje: What might/must have happened. Moj izbor fotografija za ovu vežbu možete pronaći ovde. 

Osim slika, za uvežbavanje modala uvek možete da iskoristite naslove novinskih članaka, čak i zagonetne priče.

Krajnji cilj svih vežbi je samostalna upotreba nove gramatičke strukture – jezička produkcija. Uobičajeno „Napišite rečenicu u kojoj ćete upotrebiti...” ne daje rezultate u mojoj učionici. Izgovori su tipa „Ne pada mi ništa na pamet”, „Ne mogu sad da smislim ništa” i sl. Zato se ponekad poslužim jezičkom igricom. Kad je reč o modalima, to je ’tic-tac-toe’, kod nas poznatija pod nazivom XO. Odeljenje podelim u dva tima. Na tabli iscrtam devet polja i na svako zalepim nalepnicu sa brojem. Iza svakog broja krije se jedan modal. Kad prvi, X tim izabere broj, zadatak im je da od predviđenog modalnog glagola u roku od 30 sekundi smisle rečenicu u kojoj će ga upotrebiti. Ukoliko je rečenica gramatički ispravna, u odgovarajuće polje upisujem X. Onda je na redu tim O. Ako pak članovi tima ne uspeju u predviđenom roku da smisle rečenicu ili ona nije ispravna, priliku dobija protivnički tim. Pošto većinu mojih učenika krasi takmičarski duh, igre ovog tipa obično daju dobre rezultate.

Kako se vi borite sa mrzovoljom učenika na časovima kad se radi gramatika? Podelite sa nama primere iz svoje prakse.

Komentari (ostavite komentar)

бака Штрумпф 21.04.2019. 15:09

Моја борба још увек није дала резултате.

Data DIDAKTA

Odgovor autorke bloga: Najvažnije je da se nikad ne predamo. :)

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Gordana Popović
Gordana Popović Autor

Gordana Popović radi kao profesor engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu od 1991. godine. Iako je tokom studija na Filološkom fakultetu u Beogradu izabrala prevodilački smer, još kao apsolvent se obrela iza katedre i zavolela ovaj poziv. Izostanak formalnog metodičkog obrazovanja, između ostalog, uticao je na to da kontinuirano radi na stručnom usavršavanju i razmeni iskustva sa kolegama iz celog sveta. Iza nje je nekoliko uspešno završenih onlajn kurseva. Član je više grupa za nastavnike engleskog jezika na Fejsbuku, vodi dva bloga, jedan namenjen učenicima, a drugi kolegama, zajedno s koleginicom uređuje Fejsbuk stranu English Hub, deli svoje nastavne materijale na dva sajta namenjena nastavnicima engleskog jezika (na jednom od njih se našla među počasnim autorima). Ne voli rutinu. Rado koristi savremenu tehnologiju u nastavi tako da je za prvi autorski projekat na eTwinningu dobila Nacionalnu i Evropsku oznaku kvaliteta.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions