Škola i nastavnik za 21. vek

Škola i nastavnik za 21. vek

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa British Council-om pokrenulo je program Škole za 21. vek. Cilj programa je razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja i veština rešavanja problema i programiranja u toku školskih aktivnosti. Kakva je uloga nastavnika stranog jezika u tome pročitajte u blogu nastavnice engleskog jezika, Marije Jović Stevanović.

Od ove školske godine i naša škola nalazi se u programu ,,Škole za 21. vek”.

Neke škole su već u tom programu, pa ste možda i upoznati sa pratećim aktivnostima, ali ako se tek upuštate u ovu priču, pokušaću da vam iz svog ugla pomognem da budete aktivni učesnik ovog projekta bez obzira što predajete strani jezik, a ne informatiku i računarstvo.

Trodnevna obuka, kojoj smo nedavno prisustvovali, obuhvatala je nastavnike različitih predmeta, a ne samo nastavnike informatike. Već ta činjenica govori da je program širok i sveobuhvatan i da teži da podstakne kritičko razmišljanje u nastavi svih predmeta.

Sama obuka bila je usmerena na tri aspekta:

1. Razvijanje sposobnosti kritičkog razmišljanja

2. Veštinu rešavanja problema kroz projekte

3. Programiranje pomoću microbit uređaja.

Prve dve teme su prilično široke, ali, sigurna sam, većini vas dovoljno poznate i često primenjivane u nastavnim i vannastavnim aktivnostima. No, kakve veze ima nastavnik stranog jezika sa programiranjem? Na prvi pogled nikakve, ali - da li je zaista tako?

Iako mi korišćenje tehnologije nije strano, ne mogu reći da sam do sada programirala. Poznate su mi neke osnove, ali vrlo površno. Ono što mi se dopalo kod eksperimentisanja sa ovim malim uređajem je to što upućuje učenike da na drugačiji način pristupe tehnologiji. Navikli smo da su učenici najčešće samo korisnici već gotovih programa i aplikacija, ali im microbit daje priliku da se oprobaju i u ulozi kreatora. Logički sled komandi i koraka koji se ređaju kako bi se kreirao određeni program razvija kod učenika logičko mišljenje i sigurna sam da neću preterati kada kažem - osećaj zadovoljstva da su sami nešto programirali od nule.

Na prvi pogled ova aktivnost deluje daleko od nastave stranog jezika, ali ako zagrebemo površinu, stvarnost je malo drugačija. Iako je naša škola tek na početku ovog projekta, već su se rodile neke ideje, te evo nekih predloga za nastavnike stranih jezika:

1. Debata na temu upotrebu tehnologije. Koliko je tehnologija korisna i u kojim segmentima života? Postoje li negativne posledice njene upotrebe? Svaki argument prilika je za razvijanje jezičkih veština govora i slušanja i upravo za razvijanje kritičkog razmišljanja.

2. Microbit delovi - Ako ste bili na obuci, znate da microbit ima nekoliko dugmadi, led diode, radio, mogućnost povezivanja putem bluetooth-a sa drugim uređajima i tako dalje. Svaki od naziva ovih delova i njegove funkcije mogu se istražiti kako na engleskom, tako i na srpskom i drugim jezicima. Sećam se, na početku svog radnog veka, u jednom udžbeniku bila je slika automobila sa nazivima delova. Vrlo praktično, te bi se po sličnom principu mogla napraviti i označiti slika microbiota i njegovih delova ili uređaja kreiranog pomoću njega.

3. Imperativ – Svaki od predloženih programa sadrži određene kodove i uputstva za njihovu organizaciju i primenu. Eto prilike da se uzme primer jedne aktivnosti za programiranje i analizira iz ugla upotrebljenog zapovednog načina, a zatim pruži učenicima prilika da sami napišu slične instrukcije kada naprave svoj kod na času informatike ili u Klubu za programiranje.

4. Na sajtu makecode.microbit.org nalaze se tutorijali za različite aktivnosti: tele-potato, coin flipper, hack your heaphones itd. Njihovi nazivi daju priliku za bogaćenje vokabulara, ali i podstiču učenike da budu kreativni kada osmisle sopstvenu aktivnost i daju joj naziv i na engleskom jeziku. Njihov sadržaj, takođe, otvara riznicu video-zapisa i primera kako učenici širom sveta koriste microbit, što je praktičan resurs za nastavu.

5. Istraživački rad – Uvek možete dirigentsku palicu prepustiti učenicima. Dajte im priliku da sami istražuju bogatstvo resursa na temu upotrebe microbita. Većina tih resursa je na engleskom jeziku, te je to idealna prilika da se nešto i pročita, a da nije lekcija iz udžbenika. 😊 Naravno, naši digitalni urođenici će prvo pribeći tutorijalima na YouTube-u, ali ni to nije loše. Neka odaberu najzanimljiviju aktivnost i prepričaju vam je na času.

Sigurna sam da ovo nije ni deseti deo mogućnosti upotrebe jednog tehničkog uređaja u nastavi stranog jezika, ali se nadam da će vam ove ideje biti barem smernice za početak rada na ovom projektu. Smatram da će najviše mogućnosti biti kroz korelaciju i saradnju sa nastavnicima drugih predmeta, a ukoliko imate drugih ideja za upotrebu microbita, napišite ih u komentaru.

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marija Jović Stevanović
Marija Jović Stevanović Autor

Marija Jović Stevanović radi kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini od 2004. Dobitnik je više nagrada za uspešne primere primene tehnologije u nastavi, autor članaka o primeni IKT-a, koautor knjige ,,Crazy Animals And Other Activities for Teaching English to Young Learners", (Aston University and British Council) i urednik nekoliko blogova i sajtova za učenike i nastavnike.

Takođe je dobitnik stipendije Američke ambasade, zahvaljujući kojoj je uspešno završila desetonedeljni kurs Instituta za engleski jezik, Univerziteta u Oregonu na temu primene tehnologije u podučavanju engleskog jezika. Bila je predavač na nekoliko akreditovanih seminara i neformalnih obuka.

U svom radu kombinuje moderne i tradicionalne metode, časove bogate nastavnim sredstvima i časove sa minimalnim resursima i rado eksperimentiše sa korelacijom između različitih predmeta i oblasti. Dosta pažnje posvećuje motivisanju učenika.

Interesuju je celoživotno učenje, tehnologija, filmovi i putovanja, a oslonac su joj porodica, prijatelji i iskreni saradnici.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions