Fejsbuk u nastavi jezika i književnosti

Fejsbuk u nastavi jezika i književnosti

 

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja godinama radi kako sa studentima u Republici Srpskoj, tako i sa studentima, decom predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama u Srbiji. Sada govori o upotrebi društvenih mreža kao onlajn obrazovnih alatki u nastavi jezika i književnosti, pomoću kojih se razvija kritičko mišljenje kod učenika, podstiče njihova kreativnost, produbljuje razumevanje književnih dela i stiče detaljnija slika o književnim likovima.

             

 

S obzirom na to da su društvene mreže lako dostupne, besplatne i jednostavne za korišćenje, gotovo da ne postoji osoba koja nije upoznata sa njihovim načinom funkcionisanja i uslugama i pogodnostima koje pružaju.

 

Digitalna pismenost je danas potreba, a ne pitanje izbora.

 

Ovoga puta nećemo govoriti o lošoj strani korišćenja društvenih mreža, koja je i te kako prisutna u digitalnom dobu, već ćemo pažnju usmeriti na načine na koje možemo društvene mreže učiniti korisnim kako za nastavnike, tako i za učenike.

 

Mnogo sam istraživala o tome da li su nastavnici koristili društvene mreže u nastavi jezika i književnosti u periodu pre korone i ako jesu, na koje načine. Ustanovila sam da je veoma mali broj nastavnika dozvoljavao korišćenje Fejsbuka, što je podrazumevalo pravljenje jedinstvene Fejsbuk grupe u okviru koje su nastavnici i učenici razmenjivali informacije u vezi sa nastavnim jedinicama i domaćim zadacima, slali dodatne materijale u PDF formatu i upućivali na elektronske izvore.

 

U periodu kada je zvanično nastupila pandemija izazvana pojavom korona virusa u Srbiji i kada je došlo do zatvaranja škola i fakulteta i masovnog prelaska na TV nastavu i/ili nastavu na daljinu, koja se odvijala pomoću sistema za upravljanje učenjem (najčešće preko Gugl učionice u školama, a pomoću Mudl platforme na fakultetima), bilo je očekivano da će društvene mreže (prvenstveno Fejsbuk i Vajber) preuzeti ulogu posrednika u ostvarivanju interakcije između učenika osnovnih i srednjih škola i njihovih nastavnika.

 

No, interesantno je da su nastavnici načelno posezali za društvenim mrežama kako bi razmenili informacije i obaveštenja, podsetili učenike da urade i pošalju domaće zadatke, slikaju sastave i popune ankete.

 

Kako sve nastavnici mogu koristiti društvene mreže kao onlajn obrazovne alatke pomoću kojih će učenici izvršavati zadatke, produbljivati znanja i razvijati kritičko mišljenje?

 

 

Evo jednog isprobanog načina koji se pokazao kao veoma uspešan, bar kada je reč o predmetima koji obrađuju književnost, odnosno nastavnim jedinicama u okviru kojih se obrađuju književni tekstovi.

 

Za potrebe detaljne analize odabranog književnog dela veoma je zgodno koristiti Fejsbuk i opciju pregleda vremenske linije (Timeline), jer ona omogućuje učenicima da vizualizuju događaje i prate radnju priče/romana, život autora na osnovu njegove biografije, razvoj likova, ali i da shvate društveno-istorijski kontektst književnog dela. 

 

Učenici mogu na svojim ličnim Fejsbuk nalozima napraviti stranicu izabranog književnog lika /Page/ (a ako je roman/priča ekranizovana, kao što je to bilo u našem slučaju, kada smo obrađivali čuveni roman Oskara Vajlda Slika Dorijana Greja, to može biti i lik iz filma).

 

Potrebno je smisliti ime stranice i izabrati odgovarajuću kategoriju kojoj bi pripadala (Page name and category), dodati sliku koja će imati funkciju loga stranice (opcija Add Image to the Page) i popuniti sve informacije koje se tiču života izabranog lika. Nakon toga, učenici promovišu stranicu tako što pozovu prijatelje da označe da im se stranica dopada (opcija Invite Friends).

 

Zadatak se može raditi u paru ili manjim grupama, ali može i individualnio. Kada se otvori više stranica (učenici biraju različite književne likove u okviru istog književnog dela), nastupa njihova interakcija u virtuelnom prostoru.

 

U našem slučaju, imali smo lepog i moralno siromašnog Dorijana Greja, slikara Bejzila, notornog lorda Henrija i Sibil Vejn, nesretnu glumicu zaljubljenu u Dorijana Greja. Da bismo likove bolje približili učenicima, da bi ih bolje zamislili i razumeli, možemo ih uputiti i da pogledaju neku od ekranizovanih verzija Vajldovog romana.

 

Popunjavanje informacija u vezi sa detaljima iz života odabranog književnog lika (Basic Info, Work, Education, History by Year, Relationship Status, itd.) u okviru Fejsbuk stranice veoma je korisno, jer podrazumeva da učenici pronađu informacije u romanu, razvrstaju ih, ali i odluče koje će detalje iz života objaviti, a koje iz nekog razloga sakriti.

Na primer, Dorijan Grej želi da sakrije svoj portret od očiju javnosti jer on simbolično pokazuje njegovu moralnu degradaciju. Međutim, Dorijanova strahovanja da će neko videti njegov portret i druge strepnje mogu otkriti drugi likovi (kroz pisanje objava na Dorijanovom zidu, objavljivanje  fotografija na kojima se on nalazi, itd.), a time se otvara prostor za diskusiju o opasnostima i zloupotrebi informacija u okviru društvenih mreža.

Isto tako, učenici odlučuju šta će njihovi odabrani književni likovi „lajkovati” i šta će se naći na njihovoj listi omiljenih stvari (Favorites), čime se analiza likova produbljuje. Dorijan Grej će označiti da mu se dopadaju svi događaji u vezi sa modom i umetnošću, knjige, slike, muzički događaji, koktel-večere i zabave, odlazak u pozorište, itd.

 

Činjenica da nema opcije „dislike” kako bi učenici izrazili neslaganje ili da im se ne dopada nečija objava ili fotografije veoma je važna jer otvara prostor za pronalaženje drugih načina na koje se može izraziti neodobravanje, a time se podstiče razvoj kritičkog mišljenja i izražavanja stavova kroz prizmu teorije učtivosti.

 

Imate li ideja na koje još načine možemo iskoristiti Fejsbuk kao onlajn obrazovnu alatku u nastavi jezika i književnosti?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Milena Škobo
Milena Škobo Autor

Milena Škobo je rođena 1986. godine u Beogradu. Radi kao docent na Filološkom fakultetu Univerziteta Sinergija u Bijeljini, gde predaje na osnovnim i master studijama. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Engleski jezik i književnost 2010. godine, a zatim je, na istom fakultetu, stekla titulu doktora filoloških nauka. Već godinama radi sa studentima, učenicima predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama na usvajanju i usavršavanju engleskog jezika. Nakon diplomiranja, u periodu od 2010. do 2013. godine radila je kao profesor engleskog jezika u nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu. Predavala je u više državnih osnovnih i srednjih škola, kao i školama stranih jezika. Vodila je kurs poslovnog engleskog jezika Centra za permanentno stručno usavršavanje i Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Redovni je učesnik međunarodnih naučnih konferencija, skupova i seminara za stručno usavršavanje i autor je više radova u naučnim časopisima i zbornicima. Pohađala je kurs stručnog pisanog i sudskog prevođenja prevodilačke škole MasterTranslation i ima sertifikat sa NTC stručnog seminara koji je akreditovalo Ministarstvo prosvete. Član je Centralne evropske asocijacije za kanadske studije od 2015. godine. Predmeti užeg interesovanja su joj engleska, američka i kanadska književnost, književno prevođenje, kao i primena savremenih tehnologija u nastavi jezika i književnosti. 

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions