Mape uma u nastavi stranih jezika

Mape uma u nastavi stranih jezika

Autor bloga Bojana Antić, profesor engleskog jezika, godinama radi u nastavi sa decom i uvek je u potrazi za nekim novim idejama koje bi obogatile čas i olakšale usvajanje stranog jezika. U nastavku možete pročitati kako je ona primenila koncept mapa uma u svojoj nastavi.

Šta je mapa uma? To je dijagram koji zrakasto raspoređuje informacije oko centralne teme ili ideje. Umesto celih rečenica, informacije se predstavljaju preko ključnih reči, kratkih fraza ili slika. Pored toga, koriste se boje, linije, crteži, kao i varijacije fontova ili stilova pisanja kako bi se neke ideje istakle. Cilj je stvoriti jedan dijagram pomoću kojeg ćemo lakše i trajnije nešto zapamtiti. Teorija polazi od pretpostavke da naš mozak ne pamti linearno, u jednoj liniji, već se informacije prepliću i da stvaranjem asocijacija mi učimo.

                                                       

Dobra stvar je što postoji samo nekoliko pravila koja se moraju slediti. Sve ostalo je prepušteno mašti pojedinca. Vizuelno primamljiv dijagram je ono što mapi uma daje prednost u odnosu na one koji se koriste u prirodnim naukama. Odraslima je mnogo teže da koriste maštu prilikom učenja. Deca, sa druge strane, još uvek nisu učaurena u linearno razmišljanje, pa će mapa uma biti prirodan odraz stanja njihovog mozga.

Ukoliko imamo u vidu da su današnja deca mnogo više pod uticajem vizuelnog nego ranije i da u isto vreme žele i veću samostalnost i kontrolu nad onim što rade, možemo poći od pretpostavke da će im mape uma, kroz kontrolisanu slobodu u kreiranju materijala, osloboditi um pritiska koje stvaraju konvencionalne norme, a rasterećeni um dovešće do toga da bolje zapamte gradivo i u isto vreme, što je možda još važnije, primene stečeno znanje u nekim drugim sferama života.

 

 

Hajde da vidimo kako bismo mogli ideju mape uma primeniti na jednom času.

Ukoliko je, na primer, tema časa slobodno vreme, možemo dati zadatak učenicima da svako od njih pripremi do 7 reči koje svakog od njih asociraju na slobodno vreme (to mogu biti imenice, pridevi i glagoli). Naravno, na ciljnom jeziku. Ako se pojavi neka reč koju ne znaju, prevedite je zajedno. Ova aktivnost ne treba da traje duže od 10 minuta.

                                

Sledeći korak je da svako iščita svoje asocijacije i da se napravi jedna zajednička mapa uma svih pojmova. Ukoliko se pojmovi poklope, unosi se samo jedan, ali se može svaki od njih podvlačiti svaki put kada dođe do poklapanja. Dobijeni dijagram može se dalje razvijati tako što će učenici za svaki pojam na dijagramu dati još po nekoliko asocijacija. Na primer, ako je jedna od grana mape uma sport, kao pojam koji vezujemo za slobodno vreme, sledeća grana koja kreće iz pojma sport mogla bi biti vrste sportova. Grananje se može nastaviti tako što će se za svaki sport napraviti asocijacija vezana za onu opremu koju koristimo za svaki od sportova sa liste.

                                

Potom sledi grupisanje pojmova. Konkretno, ako smo za svaki sport dali do 7 asocijacija opreme, možemo napraviti zadatak da učenici pronađu povezanosti. Jedna od ideja bi bila da pronađu opremu zajedničku nekim od sportova sa liste. Ako imamo na umu da su naše grupe veoma velike, možemo učenike podeliti u grupe i svaka od njih treba da odabere do 7 pojmova za jednu granu. Zašto do 7? Zato što istraživanja pokazuju da prosečan mozak pamti do 7 novih informacija po susretu. Sve ostalo je suvišno. Mi možemo ograničiti bočne pojmove na do 4. Zrake osnovnog pojma slobodno vreme ne ograničavamo.

 

Krajnji cilj je napraviti jednu zajedničku mapu uma razreda, koju učenici imaju zadatak da kopiraju i ukrase kako žele. Mogu je dopuniti slikama, crtežima, skicama, istom bojom označiti slične pojmove, ili istaknu važnije grane. Za one koji su manje likovno kreativni, a više orijentisani ka pisanju i poseduju napredniji nivo znanja stranog jezika, opcija je da osmisle rečenice u kojima bi iskoristili ove pojmove. Sve je dozvoljeno. Možemo imati novu mapu uma svakog časa, ali je izazov da na jednu mapu, na formatu papira A4, stavimo što više važnih informacija koje su se pojavile na tom času.

 

Kada se jednom krene, proces je nezaustavljiv. To se dešava zato što je naš mozak prirodno programiran da dovršava sliku, što dijagram u suštini jeste. Stručnjaci savetuju da se nekoliko grana ostavi bez asocijacije i da se mapi vrati posle nekoliko dana. Naš mozak će nesvesno, iz želje da dovrši, dodati informaciju koja nedosataje.

 

Pravljenje mape uma je još lakše ukoliko je čas preko interneta. Postoji mnogo besplatnih aplikacija koje omogućujavaju da se mape prave i zatim dele sa učesnicima, koji ih mogu dorađivati. Jedna od njih je i ova: https://miro.com/

 

Učenje preko mapa uma već dugo je prisutno u školama u Evropi. Zašto ne bismo isprobali ovaj način učenje i kod nas? Za ovo ne treba mnogo – tabla, papir, olovka, gumica i olovke u boji. Sjajne ideje su obično najjednostavnije, zar ne?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Bojana Antić
Bojana Antić Autor

Rođena je u Beogradu, u kome danas živi i radi. Diplomirala je španski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom završila i master studije iz Metodike nastave španskog kao stranog jezika. Engleski jezik nastavila je da usavršava nakon fakulteta i stekla zvanje sudskog tumača za engleski jezik. Aktivno je u nastavi stranog jezika već više od deset godina. Imala je prilike da radi sa svim starosnim grupama, kako u državnim tako i u privatnim školama. Njen trenutni fokus je na nastavi preko interneta, tako da sada poseduje već zavidno iskustvo na ovom polju. Pored sagledavanja jezika kao profesor, sagledava jezik i iz perspektive učenika - govori grčki i nemački - što umnogome olakšava sprovođenje nastave. U slobodno vreme čita, putuje i druži se sa prijateljima i porodicom.

 

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions