RAZVIJANJE KRITIČKOG MIŠLJENJA KOD UČENIKA

RAZVIJANJE KRITIČKOG MIŠLJENJA KOD UČENIKA

U vreme kada su nam resursi i nastavne metode pomalo ograničene, ono što uvek ostaje kao opcija je razvijanje kritičkog mišljenja. Ovo je veština koju treba negovati od najranijeg uzrasta, kako bi se kasnije lakše razumeli složeni koncepti, kritički pristupalo problemu i kako bi se dati problem sagledao iz više različitih perspektiva.

 

Za početak, šta je kritičko mišljenje? To je samostalno mišljenje koje dovodi do novih i inovativnih ideja i rešava probleme. Ono se zasniva na rešavanju problema i oni koji kritički misle postavljaju pitanja koja podstiču misaone procese višeg reda, misle nezavisno i samostalno i donose zaključke na osnovu dokaza.

 

Nastavnik koji kod učenika razvija kritičko mišljenje podstiče učenike da i sami postavljaju pitanja, ohrabruje ih da donose odluke koje će uzimati u obzir i potrebe drugih i nudi različite strategije koje će učenike voditi ka pronalaženju sopstvenog rešenja. Na koji način to učiniti na časovima stranog jezika?

 

Mapa uma jedan je od načine vizuelne organizacije informacija i olakšava da se istakne najbitniji pojam koji je u sredini, a zatim se ostali pojmovi povezuju tako da ukazuju na značaj ideja ili pojmova.

 

KWL chart - Prilikom istraživanja određene teme, učenicima može biti od pomoći KWL tabela, koja razdvaja ono šta znamo i šta želimo da znamo od onoga što smo naučili. Ovo je dobar početak prilikom prikupljanja i organizacije informacija.

 

 

 

 

 

 

 

Učenike u svakoj prilici treba podsticati da sami formulišu pitanja koja osnažuju kritičko mišljenje. Formulisanje dobrih pitanja daleko je viši misaoni proces od odgovaranja na već osmišljena pitanja. Pitanja se razlikuju po tri nivoa složenosti u zavisnosti od toga da li se na njih može odgovoriti jednostavnim prelistavanjem udžbenika ili pak pretragom više izvora, dok su najsloženija pitanja ona koja zahtevaju dalje istraživanje i koja nemaju očigledan odgovor.

 

 

Jedan od ciljeva razvijanja kritičkog mišljenja jeste osposobljavanje učenika

da formiraju svoje mišljenje i da ga potkrepe valjanim dokazima. Učenicima treba

dati što više prilika da vežbaju čitanje s razumevanjem, ali istovremeno ih učiti da prepoznaju tvrdnje i dokaze u tekstovima.  Tvrdnja predstavlja ono što znamo ili u šta verujemo; dokaz je potkrepljen činjenicama, a krajnji korak je logičko zaključivanje.

 

Učenike uvek valja podsetiti da je jako bitno proveriti valjanost izvora odakle se prikupljaju informacije i dokazi za rešavanje određenog pitanja i problema. Znamo i sami kako učenici često pribegnu najbržem rešenju prilikom pretrage podataka, ali dugoročno to nije najbolje niti ispravno rešenje. Na ovaj način učenici se uče i strpljenju i kritičkom pristupu izvorima informacija.

 

Kada učenici obave pretragu, prikupe i organizuju prikupljene informacije, treba da pristupe rešavanju određenog problema kroz praktičnu primenu naučenog, ali i pisanju izveštaja gde će opravdati svoje tvrdnje i opisati izvore i dokaze i potkrepiti ih činjenicama. Na ovaj način učenici vrše kritičku analizu dok utvrđuju koje informacije najbolje potkrepljuju njihove ideje.

 

Razvijanje kritičkog mišljenja može se raditi i pomoću takozvane metode ,,lažnih činjenica“, pri čemu se učenicima predočava tekst ili video zapis sa određenim lažnim činjenicama, koje pretragom ili postavljanjem dodatnih pitanja treba da otkriju, a zatim prikupljenim dokazima opravdaju tvrdnju da je određena činjenica lažna.

U eri digitalnih medija i moru neproverenih informacija, kritičko mišljenje je od ključnog značaja. Učenik koji na vreme nauči da se ne može slepo verovati svemu što piše na internetu i da svaku tvrdnju treba proveriti, biće daleko svesniji stvarnosti u kojoj živimo i primenjivaće tu veštinu i kasnije u životu, što je od neprocenjivog značaja.

Za analiziranje različitih perspektiva u rešavanju problema najčešće se primenjuje diskusija, ali je vrlo zanimljiva i takozvana tehnika šest šešira za razmišljanje. Učenicima se dodeljuje određena uloga tj. stav, odnosno šešir. Beli šešir bavi se samo činjenicama, žuti simbolizuje optimizam, crni šešir uvek traži nešto što ne može funkcionisati, crveni označava osećanja i intuiciju, zeleni je fokusiran na kreativnost, a plavi se bavi upravljanjem procesom mišljenja. Učenici mogu da biraju šešir, to jest ulogu ili im se ona može dodeliti, a na ovaj način se bilo koji problem sagledava iz različitih perspektiva.

 

U kojoj meri i na koji način vi podstičete razvoj kritičkog mišljenja kod učenika?

 

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marija Jović Stevanović
Marija Jović Stevanović Autor

Marija Jović Stevanović radi kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini od 2004. Dobitnik je više nagrada za uspešne primere primene tehnologije u nastavi, autor članaka o primeni IKT-a, koautor knjige ,,Crazy Animals And Other Activities for Teaching English to Young Learners", (Aston University and British Council) i urednik nekoliko blogova i sajtova za učenike i nastavnike.

Takođe je dobitnik stipendije Američke ambasade, zahvaljujući kojoj je uspešno završila desetonedeljni kurs Instituta za engleski jezik, Univerziteta u Oregonu na temu primene tehnologije u podučavanju engleskog jezika. Bila je predavač na nekoliko akreditovanih seminara i neformalnih obuka.

U svom radu kombinuje moderne i tradicionalne metode, časove bogate nastavnim sredstvima i časove sa minimalnim resursima i rado eksperimentiše sa korelacijom između različitih predmeta i oblasti. Dosta pažnje posvećuje motivisanju učenika.

Interesuju je celoživotno učenje, tehnologija, filmovi i putovanja, a oslonac su joj porodica, prijatelji i iskreni saradnici.

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions