Na prekretnici u obrazovanju

Na prekretnici u obrazovanju

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama svoja razmišljanja na temu onoga šta nam je pandemija donela u obrazovanju i kako dalje
 

Kraj prvog polugodišta je stigao. Izgurali smo ga nekako. Malo uživo malo preko interneta. Da li smo naučili nešto novo tokom ovih devet meseci rada u potpuno izmenjenim uslovima? Koje probleme smo uočili? Sa temom vakcine u vazduhu, čini se da od proleća, a svakako od sledećeg septembra, možemo očekivati povratak u školske klupe. Ali, sada se postavlja pitanje - šta dalje?

Prvi problem sa kojim sam se susrela je bio obezbediti adekvatnu radnu sredinu u kućnim uslovima. Moj poslodavac ni u jednom trenutku nije pitao ili ponudio bilo kakvu tehničku ili finansijsku pomoć. Tako sam se našla u situaciji da sam mnoge stvari morala sama da obezbedim. Ovde su moja snalažljivost, komunikativnost i kreativnost odigrale ključnu ulogu i snašla sam se, ali daleko od toga da mislim da je to bilo u redu.

No, dobro, rešili smo i to nekako, ali se onda pojavio i drugi problem. Sa druge strane ekrana susreli smo se sa učenicima i njihovim roditeljima, koji su bili podjednako zbunjeni i takođe bez neophodne podrške. Neki učenici su imali svoje kompjutere, u drugim porodicama postojao je samo jedan uređaj koji se delio. U nekim delovima zemlje deca nisu imala ni internet ni telefon. Od roditelja koji su mogli da pomognu deci sa tehničkim problemima do roditelja koji apsolutno nemaju nikakva znanja. Jednako obrazovanje za sve prestalo je da postoji. Neka deca ostavljena su na marginama obrazovanja.

Način rada promenio se iz korena. Pasivno učenje ispred bele table u trenutku je postalo prošlost. Pokazalo se da obrazovni sistem nije naučio decu kako da samostalno uče i pažljivo slušaju. Profesori nisu dobili smernice koji obim gradiva se može obraditi ukoliko časa nema uživo. Takođe, lutalo se i sa minutažom časova. Tek je trebalo utvrditi koliko je optimalno da jedan čas u elektronskoj formi traje.

 

Više nego ikada pre pokazalo se koliko su angažovanost, energičnost i fokusiranost moćna obrazovna sredstva i da predavač mora uložiti dodatni napor kako bi se pažnja i motivisanost učenika održali na visokom nivou. Naravno, saveta i podrške stručnih lica nije bilo.

 

Postavljanje granica postalo je goruća tema. Ako se nastava odvija onlajn ne znači da je profesor dostupan đacima i roditeljima dvadeset četiri sata. Otvorila se polemika koliko je neophodno da budemo dostupni deci i roditeljima i u kom terminu Opet je određivanje granica prepušteno svakom predavaču ponaosob.

 

Standard u obrazovanju kao da se izgubio, uz sve napore koje su nadležni uložili da ga održe. Da li će se stvari ikada vratiti na staro? Verovatno ne. Možda je vreme da se postave novi temelji. Temelji koji će biti zasnovani na boljoj međusobnoj komunikaciji, podršci, brizi o sebi i drugima, obraćanju pažnje na sticanje praktičnih znanja, razvijanju snalažljivosti i saradnje među ljudima. Nadajmo se ipak da će rezultat ove krize biti bolje obrazovanje i njegova dostupnost za sve.

 

Nalazimo se na prekretnici - da li se vratiti obrazovanju kakvo je bilo u poslednjih 200 godina, ili, sa druge strane, raditi na većem investiranju u budućnost, sa fokusom na ono što se naziva veštinama 21.veka - kritičko razmišljanje, komunikacija, saradnja i kreativnost.

 

Da li ići još dalje, pa imajući u vidu da se nešto slično može ponoviti u budućnosti, već sada početi razgovor na temu veština za 22. vek, kako bismo spremnije dočekali neku novu promenu. I koje bi to veštine mogle biti? Da li bi to možda mogla biti prilagodljivost?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Bojana Antić
Bojana Antić Autor

Rođena je u Beogradu, u kome danas živi i radi. Diplomirala je španski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom završila i master studije iz Metodike nastave španskog kao stranog jezika. Engleski jezik nastavila je da usavršava nakon fakulteta i stekla zvanje sudskog tumača za engleski jezik. Aktivno je u nastavi stranog jezika već više od deset godina. Imala je prilike da radi sa svim starosnim grupama, kako u državnim tako i u privatnim školama. Njen trenutni fokus je na nastavi preko interneta, tako da sada poseduje već zavidno iskustvo na ovom polju. Pored sagledavanja jezika kao profesor, sagledava jezik i iz perspektive učenika - govori grčki i nemački - što umnogome olakšava sprovođenje nastave. U slobodno vreme čita, putuje i druži se sa prijateljima i porodicom.

 

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions