Da te pitam

Da te pitam

Profesorka engleskog jezika, Ivona Ranđelović, je jedna od onih nastavnika koji uviđaju važnost osposobljavanja naših učenika da postavljaju pitanja - da preispituju svet oko sebe, pojave i odnose u društvu, sebe same. U ovom blogu pročitajte kako ona motiviše svoje učenike da kritički i kreativno misle.

Da li nekad uhvatite sebe kako vodite jednosmernu komunikaciju sa vašim učenicima kao da ste vi jedini koji postavlja pitanja, a učenici jedini koji odgovaraju? Da li vam se dešava da lekciju završite sa „Ima li pitanja?” i niko ne podigne ruku? Ukoliko je tako, evo primera iz moje lične prakse koji menjaju smer pitanja i odgovora i u kojima je uloga ispitivača predata učenicima, kako bi oni kritički počeli da preispituju ne samo ono što se radi na času, već i svet koji ih okružuje.

O meni

Ovu aktivnost uglavnom radim na početku školske godine kada se po prvi put upoznajem sa nekim odeljenjem. Učenicima ponudim simbole ili brojeve iza kojih se krije neka informacija o meni. Njihov zadatak je da postavljaju „da/ne” pitanja: Da li imate 38 godina? Ne. Da li nosite broj cipela 38? Da! Učenici mogu da rade i u paru i pogađaju koje se informacije kriju iza brojeva i simbola koje su jedni drugima zadali, a za domaći zadatak mogu uraditi ovako nešto.

O svetu

Kako bismo dobili što različitija pitanja, učenici najpre pobroje sve upitne reči kojih se mogu setiti, a onda njima počinju pitanja o svetu koji ih okružuje. Pitanja su najčešće u prezentu jer su o opštim zakonitostima koje važe u prirodi/društvu, ali mogu biti i o prošlosti i budućnosti. Zašto se ljudi svađaju? Koliko dugo slonovi spavaju? Kako da…? Odgovore mogu potražiti jedni od drugih, na internetu, u enciklopedijama itd. i da ih onda podele sa ostalima. Na naprednom nivou, učenici mogu uvežbavati indirektna pitanja (koja u engleskom jeziku prelaze u potvrdni oblik). Pitam se zašto… Volela bih da znam kada… Evo primera koleginice Biljane Pipović i njenih učenika. 

Različita pitanja, jedan odgovor

Učenici dobiju različite kratke odgovore i za svaki od njih treba da napišu što više pitanja. Za odgovor Lak za nokte pitanja mogu biti: Šta si kupila na rasprodaji?; Šta to miriše?, ali ne i Čime si umazala bluzu? jer bi onda odgovor bio Lakom za nokte. Ukoliko predajete jezik u kome su padeži bitni, ovo je prilika da naterate učenike da misle i o njima. Kada pripremate odgovore, trudite se da kod svakog iskoristite neku drugu upitnu reč. Na primer: U parku. (Gde?) Ujutru. (Kada?), itd. Ova tehnika je odlična za razvijanje divergentnog mišljenja.

Vruća stolica (Hot seating)

Kod ove tehnike jedan učenik sedi na „vrućoj stolici”, a ostali sede u krugu ili polukrugu. Učenik u ulozi nekog lika iz teksta koji se obrađivao na času daje odgovore na pitanja koja mu ostali postavljaju. Šta si radila pre (glavnog događaja)? Kako si se osećala/Šta si uradila pre/posle toga? Da li bi drugačije postupila? Na stolicu pored glavnih likova možete staviti i sporedne, pa čak i one koji nisu direktno spomenuti u tekstu, a koji mogu biti važni za razumevanje uzroka i posledica, odnosa između likova, itd. Kada se radi po prvi put, nastavnik radi kratku usmenu pripremu da bi se izbeglo postavljanje irelevantnih pitanja, a onda zauzima vruću stolicu i pokazuje učenicima kako treba odgovarati.

Asocijacije – tri slike/reči

Kada obrađujemo novi tekst, iz njega izvučem naizgled (ne)povezane pojmove koje će učenici pokušati da povežu postavljajući „da/ne” pitanja. Na primer: pijanista/koncert/panika. Oni mogu da postavljaju pitanja sve dok ne dođu do odgovora* ili im možete odrediti broj pitanja ili vreme u okviru kojeg treba da dođu do što više informacija. Nakon ove aktivnosti, kod učenika se unutrašnja motivacija za čitanje teksta predviđenog za obradu znatno povećava.

*Odgovor: Pijanista je izašao na scenu pripremljen da svira Mocartov koncert. Kada je orkestar počeo da svira uvodne taktove, našao se u panici jer su to bili taktovi Betovenovog koncerta. Srećom, sabrao se taman na vreme.

Redovi i između redova

Pitanja u udžbeniku za razumevanje pročitanog najčešće traže odgovore koji su očigledni. Po tom principu i učenici postavljaju pitanja. Ja više volim da kod njih angažujem „higher order thinking skills” (veštinu mišljenja na višem nivou) tako što tražim da čitaju između redova i da postave takva pitanja. Evo jednostavnog primera: Dečak je nosio debelu jaknu i tople čizme. Pored pitanja Šta je dečak nosio? i Kakva je bila jakna? učenici mogu pitati i Koje je bilo godišnje doba?

A vi? Da li vi imate neko pitanje za mene?

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions