Tokom svih ovih meseci smenjivanja onlajn nastave i neposrednog rada u školi, mogli smo da izvedemo neke zaključke o tome koje su prednosti i eventualni nedostaci nastave na daljinu. Učenici su takođe bili iskreni pri iznošenju svojih stavova po ovom pitanju. Evo nekih zapažanja do kojih sam ja došla tokom nastave od početka pandemije.

U sklopu udžbenika To The Top Plus 2 za 6. razred osnovne škole nalazi se lekcija Animals in danger. Data lekcija pruža zanimljiv uvid u ugrožene životinjske vrste, i to pre svega u život gorila, kao i u doprinos Dajen Fosi njihovom očuvanju.

Nakon što smo obradili spomenutu lekciju na času uživo, diskusiju smo nastavili tokom onlajn nastave. Podeliću sa vama nekoliko aktivnosti na spomenutu temu, u nadi da će vam biti od koristi kada se budete bavili ovom temom.

Najpre smo diskutovali o opštim pitanjima:

Diktat je vežba koja kombinuje dve jezičke veštine − veštinu slušanja i pisanja − te se kao takva najčešće koristi u nastavi kako za potrebe usavršavanja i negovanja ove dve veštine, tako i za potrebe testiranja i utvrđivanja gradiva.

U učionici kao realnom obrazovnom okruženju, nastavnik čita kraći tekst, koji učenici zapisuju, trudeći se da ne izostave znakove interpunkcije. Ovakav pristup se može primeniti i u onlajn obrazovnom okruženju, uz insistiranje da učenici, po mogućstvu, uključe kamere dok pišu na listu papira. Po završetku diktiranja, učenici mogu slikati tekst i to poslati nastavniku na mejl/vajber/mesindžer. Takođe, nastavnik može prikazati tekst na ekranu, a učenik može samostalno proveriti napisano (self-correction dictation).

Evo nekoliko nekonvencijalnih načina na koje možemo usavršavati i testirati veštine slušanja i pisanja u virtuelnom obrazovnom okruženju:

Nastava sa učenicima mlađih razreda ne može da se zamisli bez pesmica na ciljnom jeziku. Zašto je to tako? Naučna istraživanja pokazuju da pesme pomažu učenicima da bolje razaznaju glasove i olakšavaju pamćenje. Jedan od razloga, koji se često navodi, jeste da se ovo događa zbog toga što se delovi pesama često ponavljaju i ostaju u ušima i nakon časa.

Međutim, stvari postaju drugačije kada naši mali učenici porastu. Gramatika i vokabular se obično uslože i spontano stave u zapećak muziku i pesmu. Pa ipak, ukoliko odlučite da u nekom trenutku svoje časove osvežite nekom pesmom, iskreno se nadam da će ovih nekoliko kratkih smernica olakšati planiranje jedne ovakve nastavne jedinice.

Saveti do kojih sam došla tokom pripreme ovog teksta govore nam da bi pre nego što uvedemo neku pesmu bolo dobro pripremiti kratku informaciju o izvođaču kao i o vrsti muzike koju izvodi. Za učenike na višim nivoima predlog je da se ovo uradi u formi domaćeg zadatka tako što će ih profesor zamoliti da oni pripreme gore navedene informacije.

U martu slavimo Međunarodni dan žena poznatiji kao Osmi mart, praznik posvećen ženama, na koji se više od 150 zemalja sveta seća zahteva za biračkim pravom, jednakim pravima i boljim uslovima rada za žene. Na taj dan dogodili su se i drugi značajni događaji.

Ovaj dan nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Da bismo zainteresovali učenike za rad, uključili ih u kreativan i kritički proces mišljenja, možemo upotrebiti aktivnosti kao što su “moždana oluja”, ili ih motivisati prikazivanjem slika ili postera na datu temu, što posebno odgovara učenicima koji su vizuelni tip ličnosti.

Nakon zagrevanja, i upoznavanja sa ključnim rečima koje mogu biti nepoznate učenicima, reći ćemo im da pročitaju tekst i da izdvoje tri stvari koje su ključne, odnosto koje sadrže bitne informacije o tekstu. To mogu biti tri rečenice koje su po njihovom mišljenju značajne. Potom ćemo pitati učenike da napišu dva pitanja koja bi postavili autoru teksta. Na kraju ćemo zamoliti učenike da napišu jednu stvar koju su naučili u tekstu i koju će zapamtiti.

Nakon ovih aktivnosti koje ja zovem 3-2-1, pozvaćemo učenike da u grupama od tri, četiri učenika iznesu svoje stavove, pitanja i nešto važno što je ostavilo utisak na njih.

Prevođenje je jedan ozbiljan i zahtevan poduhvat na koji se neretko odvažuju i oni koji imaju više hrabrosti nego znanja i iskustva. To je dovelo do toga da postoji veliki broj prevoda osrednjeg i/ili niskog kvaliteta (ili ako baš hoćete, bez ikakvog kvaliteta), što je iznedrilo sumnju ne samo u one koji se – s pravom ili ne – nazivaju prevodiocima, već i u sve one koji se bave filologijom uopšte. Postavlja se pitanje kvaliteta nastavnog kadra, podobnosti nastavnika, njihovih kompetencija i domena njihovog delovanja u pogledu širine obrazovanja i neophodnog iskustva. Neki će reći narodski, koliko para – toliko muzike, aludirajući na besramno niske cene prevoda koje se nude prevodiocima i na (ne/opravdano) pristajanje prevodilaca na uslove poslodavaca koji se uvek vode trenutnim stanjem na tržištu.

Nemačka je jedna od veoma lepih zemalja. Njene prirodne lepote i bogato kulturno-istorijsko nasleđe privlače milione turista. Pa, krenimo i mi, i to sa severa.

Na severu Nemačka izlazi na dva mora: Severno more (Nordsee) i Baltičko more (Ostsee). Tu su izgrađene velike morske luke koje su za Nemačku bile “Tor zur Welt“ - kapija za svet.

U 13. veku ovde se rađa Hanza (die Hanse), najveća srednjevekovna sila na severoistoku Evrope. Hanza je, zapravo, trgovinski savez sedam severnonemačkih gradova. Gradovi Hanze (Hansestädte) su: Bremen, Hamburg, Libek, Vizmar, Rostok, Štralsund i Grajfsvald. Boje Hanze su bile crvena i bela, a omiljeni broj sedam. Oko gradova su bili zidovi sa gradskim kapijama. Na kapijama su stajale parole (Wahlsprüche), u Libeku: “Drinnen Eintracht, draußen Friede“, u Bremenu: “Draußen und drinnen, wagen und gewinnen“, u Rostoku: „In deinen Mauern herrsche Eintracht und allgemeines Wohlergehen“.

Kod mlađih učenika, tehnike pisanja se obično odnose na popunjavanje praznih polja, dopunjavanje rečenica. Pisanje po modelu je takođe korisno. Takozvano “vođeno” pisanje, kao što je odgovaranje na pitanja, dovršetak priče korišćenjem datih reči je vežba  i priprema  za pisanje dužih sastava samostalno.

Stariji učenici se u pisanje tema uvode koristeći sledeće tehnike:

I spent New Year at home with my family.

 U kojoj meri fikcija može biti ogledalo stvarnosti ili u kojoj se meri stvarnost može odraziti u fikcionalnim svetovima književnosti pitanja su na koja pokušavamo da damo odgovor otkako je sveta i veka. Autor koristi građu iz stvarnog sveta za oblikovanje jednog fikcionalnog sveta, ujedno promišljajući o mogućim budućim scenarijima i o tome da li bi stepen distance između imaginacije i stvarnosti mogao u budućnosti biti u potpunosti anuliran ili barem sveden na minimum.

 U neformalnom razgovoru sa savremenom kanadskom književnicom Margaret Etvud, autorkom jednog od najpotresnijih distopijskih romana, čija se radnja odvija u okvirima izmišljene republike Galad, na pitanje da li pisac mora posedovati neke “proročke” sposobnosti da bi pisao o futurističkom društvu, čija se režimska pravila, nemili događaji i prećutno prihvatanje onog što vam se nameće naslućuju i u stvarnom svetu, dobila sam odgovor da posredi nije reč ni o kakvim natprirodnim moćima i proročanstvu, već o pretpostavkama do kojih sam autor dolazi, a koje zavise od širine  njegovog uvida u svet oko nas, sklonosti da tumači sadašnje događaje u skladu sa onim što mu je već od ranije poznato i da na osnovu toga predvidi one događaje koji su veoma izvesni u budućnosti.

“Nisam opisala ništa što već negde nije bilo ili što se već negde nije dogodilo”, kaže Etvudova za Sluškinjinu priču, roman koji je objavila pre 36 godina, tačnije, 1985. godine, a čije se osnovne idejne premise, koliko god one delovale suludo, nezamislivo i van granica realnog, uočavaju u jednom naprednom i savremenom društvu čiji smo deo.

Ponekad mi se čini da je Irska, jedna od najdražih mi država, nepravedno zapostavljena na časovima stranog jezika. Časovi koji se bave kulturološkim temama najčešće su fokusirani na Veliku Britaniju, SAD ili Australiju, sa povremenim osvrtom na zanimljivosti iz drugih kultura.

U nastavku ću podeliti nekoliko ideja koje vam, nadam se, mogu pomoći da dodatno upoznate učenike sa ovom fascinantnom državom.

Video prilagođen učenicima osnovne škole u vezi sa zanimljivostima o Irskoj. Može poslužiti kao uvodni ili glavni deo časa, no svakako kao aktivnost koja prethodni praktičnim vežbanjima.

Dan zaljubljenih postao je poznat u Nemačkoj tek 1950-ih. Američki vojnici stacionirani tamo nakon Drugog svetskog rata proširili su običaj. U nemačkoj tradiciji, međutim, on još uvek nije naročito ukorenjen. Svaki šesti Nemac veruje da je cela kompanija ideja o industriji cveća. Čini se da statistika potvrđuje ove pretpostavke: Cveće je na vrhu liste poklona koji se najčešće daju tog dana, tačnije 14. februara uvozi se 122,5 miliona ruža, uglavnom od holandskih suseda.  U nemačkim prodavnicama na ovaj dan se prodaje flaša parfema svakih 25 sekundi, a prsten svaka tri minuta.

Oko 70 procenata nemačkih parova koristi nadimke među sobom: čarobni miš (Zaubermaus), Spatzi (Spatzi), srdačni (Kuschelchen), sunčvev sjaj (Sonnenschein) ili puž (Schnecke). Ali ponekad ljubavnici sebe nazivaju anđelima (Engel), biserima (Perlen) ili  zvezdicama (Sternchen).

14. februar se dakle u nekim zemljama smatra danom zaljubljenih  Tag der Liebenden.

Nacionalni park „Fruška gora” formiran je 1960. godine kao prvi u Jugoslaviji. Dakle, 2020. godine on je proslavio  60 godina svog postojanja. I mi smo se na nastavi nemačkog jezika pridružili obeležavanju ovog jubileja. Deo zainteresovanih učenika je upoznavao živi svet Fruške gore, a drugi deo se radije bavio objektima, koji su od velikog kulturno - istorijskog značaja. Prikupljeni ilustrovani materijal smo imenovali na nemačkom jeziku.

Fruška gora se nalazi u Sremu. Srem leži između Save i Dunava i deli se na ravni (okrenut prema Savi) i planinski (fruškogorski). Narod ga u šali deli na svinjski i vinski. Vinski Srem je Fruška gora - niska, pitoma i lepa planina. Ona se proteže uz Dunav, pravcem zapad - istok. Dugačka je 80 km, od Šarengrada do Slankamena, a široka 10-15 km.

Ova planina je bila stenovito ostrvo u nekadašnjem Panonskom moru. Kad se more povuklo vetrovi su nanosili zemlju i zatrpali stene. Tako su stvoreni uslovi za razvoj vegetacije i ostalog živog sveta. Fruška gora danas ima bogat biodiverzitet i predstavlja izuzetnu lepoticu Panonske nizije. To je bio jedan od razloga da se ona proglasi za nacionalni park, kako bi se njena lepota sačuvala za buduće naraštaje.

Pripadajući generaciji milenijalaca (ljudi rođenih između 1980. i 2000. godine), postajem sve svesnija jaza koji se pojavljuje između mene i mojih, sada već 20 i više godina mlađih učenika.

Iako se duhom osećam veoma mladom, svaki susret sa njima mi govori da su iza mene ipak izvesne godine iskustva i život u svetu koji danas ne postoji. U tom momentu, u meni počinje da se odvija borba. Bez prestanka se pitam - koliko ih kritikovati, komentarisati njihove postupke ili ih savetovati u njihovim odlukama, posebno jer, iz moje perspektive, njihov život izgleda tako jednostavan. Nakon što ova misao prođe kroz moju glavu, zastanem, odbrojim do deset i samoj sebi ponovim svima nam dobro znanu izreku Svako vreme nosi svoje breme.

Stoga, logična odluka je usledila je - upoznaj svoje učenike i saznaj šta je to što im treba, šta je to što im nanosi boli, ko i šta ih pokreće, kako se motivišu. A zatim je usledio sledeći, očekivani korak - Kako to učiniti? Kako bolje upoznati učenike?

Uprkos iskustvu iz prethodne školske godine čini se da smo opet bili pomalo zatečeni novonastalom situacijom i potpunim prelaskom na onlajn nastavu u višim razredima, naročito ako ste u međuvremenu promenili način rada, odnosno platformu za učenje, kao što je bio slučaj sa mnom.

Prethodne školske godine nastavnici škole u kojoj radim koristili su pretežno Edmodo i Gugl učionicu, u kombinaciji sa Vajberom. Od ove školske godine jedinstveno smo prešli na Microsoft Teams. Priča o tehničkim detaljima bila bi preduga, a i verujem da su svi koji koriste ovu platformu imali obuku za istu.  Kratko bih se osvrnula na samu nastavu i jedan običan onlajn dan.

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama svoja razmišljanja na temu onoga šta nam je pandemija donela u obrazovanju i kako dalje
 

Kraj prvog polugodišta je stigao. Izgurali smo ga nekako. Malo uživo malo preko interneta. Da li smo naučili nešto novo tokom ovih devet meseci rada u potpuno izmenjenim uslovima? Koje probleme smo uočili? Sa temom vakcine u vazduhu, čini se da od proleća, a svakako od sledećeg septembra, možemo očekivati povratak u školske klupe. Ali, sada se postavlja pitanje - šta dalje?

Prvi problem sa kojim sam se susrela je bio obezbediti adekvatnu radnu sredinu u kućnim uslovima. Moj poslodavac ni u jednom trenutku nije pitao ili ponudio bilo kakvu tehničku ili finansijsku pomoć. Tako sam se našla u situaciji da sam mnoge stvari morala sama da obezbedim. Ovde su moja snalažljivost, komunikativnost i kreativnost odigrale ključnu ulogu i snašla sam se, ali daleko od toga da mislim da je to bilo u redu.

U želji da pomognem učenicima da samostalnije rade onlajn vežbanja kojima će razvijati veštinu slušanja neretko sam koristila vrlo koristan resurs koji ću predstaviti u nekoliko koraka. U pitanju je portal https://www.esl-lab.com/

Centralni kulturni događaj 2020. godine za nemačko govorno područje je 250. godišnjica rođenja poznatog kompozitora Ludviga van Betovena, a ovaj veliki umetnik rođen je baš u decembru mesecu.  Zato  su Jasmina Kovačević, profesor nemačkog jezika i njeni učenici iz OŠ “Dositej Obradović” u Novom Sadu obeležili ovaj događaj tako što su napravili više raznovrsnih radova na ovu temu. Kreativnost učenika i ovoga puta pokazala se na delu.

Imena kao što su Franc Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven pripadaju velikanima muzičke istorije. Živeli su i stvarali u Beču – muzičkoj prestonici sveta. Zahvaljujući njima “bečki klasicizam” doživljava savršenstvo. Betoven, mlađi od svoja dva savremenika, pravi iskorak utirući put muzici romantizma. Njegovo umetničko stvaranje postaje subjektivnije, dela imaju slobodniji oblik i pripadaju romantizmu. On uspeva da uspostavi tešnju vezu između širokih slojeva naroda i muzike kao umetnosti. Njegova besmrtna dela donela su mu svetsku slavu. U 2020. godini ceo svet proslavlja 250. rođendan Ludviga van Betovena. Ako se odlučite da to i vi uradite  na svojim časovima, ovde možete pronaći detalje iz Betovenove biografije, a dalje u tekstu i videti kako smo to mi uradili.

Autor bloga je_Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja u ovom blogu piše o načinu na koji se nastava jezika i književnosti može oplemeniti nastavnim jedinicama na kojima će se obrađivati neka od najlepših dela klasične književnosti iz tzv. popularne „božićne“ kulture na jedan savremen način, oslanjajući se na brojne multimedijalne izvore.

Za Dikensa, jednog od najpopularnijih engleskih pisaca 19. veka, savremeni kritičari kažu da je „čovek koji je izmislio Božić“. Pišući o Božiću i svečanoj atmosferi tokom ovog perioda i smeštajući svoje likove u snegom okovani London, Dikens je doprineo širenju prazničkog duha među stanovništvom Viktorijanske Engleske koje, pod uticajem pisca, iako duboko podeljeno na siromašne i bogate, nije ostajalo imuno na draži ovog praznika.

U vreme izazova i teškoća potrudimo se da osetimo draži praznika, da se radujemo malim stvarima, da u muzici nadjemo inspiraciju za zabavu. Igrajmo se, širimo pozitivnu energiju, ispoljimo svoje unutrašnje nade, želje i verujmo u bolje sutra. Kroz aktivnosti na času stranog jezika, možemo probuditi u učenicima praznično raspoloženje, osetiti čari zime i podsetiti se da je sreća u nama - samo je treba potražiti.

Vreme je praznika. U trenutnoj situaciji potrebno je da se opustimo, zabavimo i prepustimo čarima Nove godine i Božica.Treba na trenutak zaboraviti na strahove, moguće opasnosti i uživati u trenutku, verovati u bolje sutra. Praznici imaju tu moć da probude u nama najiskrenije dečije radosti, maštu i uživanje u čaroliji. Škola je život, to nije samo mesto gde učimo nove sadržaje, već se povezujemo sa ljudima, osećamo toplinu međuljudskih odnosa, jer samo kada verujemo u ono što radimo, kada nas to čini srećnima, možemo učiti.

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, inspirisana prazničnim temama, deli sa vama ideje kako da unesete malo dinamike i nove aktivnosti u svoje časove.

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu je tokom boravka u nemačkom govornom području u okviru projekata, seminara, razmene profesora skupila brojne kreativne ideje za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika u školi, ali i virtuelno u Google učionici

Data Status sa izdavačkom kućom MM Publications ima tako dobru i prisnu saradnju da uvek možemo da računamo na njihov uređivački tim, ne samo u kreiranju i prilagođavanju materijala – udžbenika i dodatnih komponenti – našem tržištu, mentalitetu, navikama i zahtevima, već i u „malim stvarima“, koje nekada mogu biti i velika pomoć nastavnicima u planiranju i realizaciji časova.

U našim udžbenicima Smart Junior, To the Top Plus, Portal to English i Get to the Top, kao i u dodatnom nastavničkom materijalu (Teacher’s Resource Packs,  koje su svi nastavnici koji rade po našim udžbenicima dobili na CD-u, a možemo poslati i download linkove), već se nalaze odeljci Special Days sa aktivnostima za obeležavanje božićnih i novogodišnjih praznika.

Takođe, među tzv. ridersima (prilagođenim lektirama) ima nekoliko naslova,  na različitim nivoima, koji obrađuju praznične teme. Od srca preporučujemo da pogledate, ali i da podelite sa đacima linkove za #FridayReads Live na MMovoj Fejsbuk stranici. Gregg nam je na sjajan način pokazao kako ovakav materijal možemo da iskoristimo u nastavi – onlajn ili uživo – kroz Christmas Carol    https://fb.watch/2z3iXU9JEr/

Da li ste znali da se u nemačkom govornom području proslavlja peto godišnje doba? Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika iz OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu, u ovom blogu će vas upoznati sa sajtovima i materijalima kojima je oplemenila svoje časove i dodatno motivisala učenike da obogate svoj vokabular na temu Karneval, Fastnacht i Fasching.

Počelo je peto godišnje doba! Nekada se slavilo na ulicama mnogih nemačkih gradova, ali ove godine je zbog aktuelne pandemije virusa korona situacija drugačija.

Autor bloga je_Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja ovoga puta govori o inovativnom načinu približavanja književnosti učenicima, a koji se tiče prednosti uvođenja onlajn kvizova i igrica kao svojevrsnog digitalnog alata, pomoću koga se učenici mogu dodatno motivisati na rad kako u stvarnom, tako i u virtuelnom obrazovnom okruženju, ali i pomoću koga se može, na interesantan i savremen način, proveriti i utvrditi usvojeno znanje učenika. Iako su kvizovi i igrice gotovo neizostavan deo jezičkih kurseva, u ovom blogu ćemo se konkretno usredsrediti na one edukativne kviz-platforme koje se uspešno mogu primenjivati u okviru književnih kurseva.

Ovaj blog ću početi pitanjem koje u digitalnom dobu sve više dobija na značaju: Da li smatrate da je nastava književnosti već dugo u senci jezičkih predmeta?

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić,deli sa vama svoje razmišljanja i predloge koji su rezultat njene želje da pomogne svojim učenicima koji su imali probleme da čuju reči engleskog jezika.

Da li ste se tokom svog rada susretali sa sledećom poteškoćom - učenik koji je tvrd na ušima, što znači da jako teško razume i usvaja pravi izgovor...kao da reči i ne čuje? Ne dešava se često, posebno sa engleskim kod dece i mladih, zato što su to generacije koje su odrasle okružene engleskim jezikom. Međutim, primer jedne moje učenice, koja je sada peti razred, a koja ima ovaj problem, naveo me je da malo istražim kako bih mogla da joj pomognem.

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama svoja razmišljanja na temu jezika i pamćenja - kako prilagoditi postojeće vežbe u udžbenicima savetima koji se odnose na bolje pamćenje.

Mnogo je studija koje potvrđuju značaj učenja stranih jezika i pozitivan uticaj koji takvo učenje ima na ljudski mozak i pamćenje. Iako je ova tema već mnogo puta obrađivana, mislim da je uvek interesantno pisati i čitati o njoj, ako ništa drugo, kao mali podsetnik na ono što već znamo. Jer, kako ćete i pročitati dalje u tekstu - obnavljanje poznatog na drugi način osnažuje pamćenje.

Jezik je fleksibilna kategorija, dozvoljava da stvaramo nove sadržaje, da menjamo, maštamo i donosimo nova rešanja i ideje. Treba izaći iz rutine, uneti nove aktivnosti i jezičkoj i gramatičkoj građi dati lični pečat. U tekstu koji sledi autor navodi tehnike i aktivnosti koje  se bave kreativnošću i igricama koje možemo priimeniti u nastavi stranog jezika.

Postoje tehnike i načini da čas ne bude uobičajen, već “drugačiji”, a zabavan deci. Kako održati učenicima pažnju, uključiti ih u nastavni process i motivisati ih za učenje? Predstaviću vam par tehnika koje povremeno koristim i koje se dopadaju učenicima.

U vreme kada su nam resursi i nastavne metode pomalo ograničene, ono što uvek ostaje kao opcija je razvijanje kritičkog mišljenja. Ovo je veština koju treba negovati od najranijeg uzrasta, kako bi se kasnije lakše razumeli složeni koncepti, kritički pristupalo problemu i kako bi se dati problem sagledao iz više različitih perspektiva.

Za početak, šta je kritičko mišljenje? To je samostalno mišljenje koje dovodi do novih i inovativnih ideja i rešava probleme. Ono se zasniva na rešavanju problema i oni koji kritički misle postavljaju pitanja koja podstiču misaone procese višeg reda, misle nezavisno i samostalno i donose zaključke na osnovu dokaza.

Autor ovog teksta Slavica Jocković ističe važnost jednostavnih tehnika koje doprinose efikasnosti časa, odnosu prema radu, atmosferi koja vlada na času. Nekada je ’manje–više’, učenici pamte kako su se osećali na času, pa posebnu pažnju treba posvetiti empatiji, uspostavljanju dijaloga, osluškivanju dečjih potreba, zabavi i igri. Proces učenja stranog jezika je dug. Potrudimo se da na tom putu ohrabrimo učenike  i pomognemo im da sami stvore svoj način usvajanja novih sadržaja.

TRI ZLATNA PRAVILA

Tokom rada sa učenicima u onlajn okruženju, kao jedan od većih izazova pokazalo se pronalaženje korisnih veb-alata i internet stranica prilagođenih uzrastu učenika nižih razreda osnovne škole. Iako postoji mnoštvo resursa, ponekad je teško pronaći neki dobro izbalansiran alat tako da ispunjava obrazovni cilj, ali da istovremeno bude funkcionalan i zanimljiv deci. U nastavku ću predložiti tri alata (internet stranice), koja su mojim najmlađim učenicima bila zanimljiva, te se nadam da će biti i vašim.

U sledećem tekstu, autorka bloga Bojana Antić predstavlja kraći pregled tehnika kojima se možete služiti prilikom primene video materijala u nastavi.

U našoj školi nastava se najvećim delom odvija uživo, a odeljenja su podeljena u grupe. Učenici, polovina odeljenja, sede po jedan u klupi i nose maske. Nema timskih igara, grupnog rada i aktivnosti u paru. Šta sada? Ako se nastava i dalje bude odvijala uživo i na ovakav način, ostaje nam da učimo i dovijamo se u hodu.

Jasmina Kovačević, prof. nemačkog jezika, iz škole Dositej Obradović u Novom Sadu,  u ovom blogu predstaviće vam nove teme koje zajedno sa svojim učenicima možete obrađivati tokom meseca oktobra.

Često se pitamo koje bismo teme još mogli obrađivati na časovima nemačkog jezika u oktobru osim jeseni i noći veštica, koje sam predstavila u prethodnim blogovima.

Autor bloga Bojana Antić, profesor engleskog jezika, godinama radi u nastavi sa decom i uvek je u potrazi za nekim novim idejama koje bi obogatile čas i olakšale usvajanje stranog jezika. U nastavku možete pročitati kako je ona primenila koncept mapa uma u svojoj nastavi.

Šta je mapa uma? To je dijagram koji zrakasto raspoređuje informacije oko centralne teme ili ideje. Umesto celih rečenica, informacije se predstavljaju preko ključnih reči, kratkih fraza ili slika. Pored toga, koriste se boje, linije, crteži, kao i varijacije fontova ili stilova pisanja kako bi se neke ideje istakle. Cilj je stvoriti jedan dijagram pomoću kojeg ćemo lakše i trajnije nešto zapamtiti. Teorija polazi od pretpostavke da naš mozak ne pamti linearno, u jednoj liniji, već se informacije prepliću i da stvaranjem asocijacija mi učimo.

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja govori o inovativnom načinu približavanja književnosti učenicima, a koji se konkretno tiče bližeg upoznavanja učenika sa delima Vilijama Šekspira, jednog od najvećih pisaca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa, putem (video) igrica, posebno dizajniranih za edukativne svrhe.

Suvereni vladalac engleske književnosti 16. veka, utemeljitelj najsavršenijeg oblika komedije i istorije, idol u očima viktorijanaca, genijalac u očima  romantičara i večiti „trn” u oku savremenika (čitajte učenika/studenata – digitalnih urođenika) nesumnjivo je Vilijam Šekspir. Iako ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, njegova reputacija dostiže prave razmere tek tri veka kasnije, odnosno, početkom 19. veka. Koliko je vremena potrebno da se istinska vrednost Šekspirovih dela spozna kod milenijalaca?

Možemo ih voleti ili opirati im se, koristiti ili ne, ali jedno je sigurno – društvene mreže su neizostavan element naše svakodnevice. Međutim, iako se, s jedne strane, društvene mreže neretko negativno predstavljaju, sa druge strane, one imaju i velike prednosti koje mogu biti iskorišćene i u obrazovanju i nastavi.

Ukoliko krenemo dublje da zalazimo u analizu jedne od najpopularnijih društvenih mreža kao što je Instagram, iznenadićemo se koliko nam opcija može pružiti kao edukativni resurs.

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović svojim primerom potvrđuje da je moguće primeniti projektnu nastavu i tokom izvođenja nastave na daljinu.

Poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o projektnoj nastavi kao idealnom modelu nastave jer omogućava učenicima da, baveći se jednom temom, povezuju gradivo različitih predmeta i pritom razvijaju međupredmetne kompetencije i mnoge tzv. meke veštine koje su im neophodne u 21. veku. U projektnoj nastavi, učenici se bave stvarnim životnim problemima te se na taj način učenje i škola približavaju realnom životu. Tako ovaj vid nastave učenike u stvari priprema za izazove koji ih čekaju u spoljašnjem svetu nakon završetka školovanja. Samim tim, i učenje postaje svrsishodno i relevantno.

Razvoj tehnologije uslovio je velike promene u obrazovanju, ali i u pristupu nastavi i odnosu prema učenicima novih generacija. Neretko se svi mi, nastavnici, susrećemo sa istim izazovom – kako privući pažnju svojih učenika, digitalnih urođenika, koji od malih nogu kreću da žive i razvijaju se koristeći mnogobrojne digitalne uređaje?

Mi, s jedne strane, oni s druge. Od čega krenuti, koje nastavne materijale da upotrebimo kako bismo iskoristili afinitete učenika ka tehnologijama i aktivno učestvovali zajedno u digitalnom okruženju? Nije lako, ali činjenica da smo svesni da smo se mi obrazovali i učili u drugačijem vremenu i da smo danas svedoci velikih tehnoloških promena koje ne zaobilaze ni nastavu osnova je od koje treba krenuti.

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja godinama radi kako sa studentima u Republici Srpskoj, tako i sa studentima, decom predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama u Srbiji. Sada govori o upotrebi društvenih mreža kao onlajn obrazovnih alatki u nastavi jezika i književnosti, pomoću kojih se razvija kritičko mišljenje kod učenika, podstiče njihova kreativnost, produbljuje razumevanje književnih dela i stiče detaljnija slika o književnim likovima.

U sledećem tekstu,  autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama savete koji su joj pomogli da bude organizovanija u nastavi da materijali koje sama priprema budu kvalitetniji. 

Autor bloga, Bojana Antić, profesor engleskog jezika, u sledećem tekstu nam donosi pregled načina na koje društvene mreže mogu postati naš saveznik u nastavi stranih jezika.

Odmah nakon fakulteta, kao veoma mlad profesor, prisustvovala sam jednom seminaru, na kome je predavač, profesorka jezika u Španiji, predstavila svoj projekat –‚upotrebu kod nas tada relativno nepoznate aplikacije za dopisivanje Whatsapp kako bi aktivno uključila učenike u proces učenja. U osnovi, ona bi im na grupu slala neispravnu rečenicu ili neko pitanje, a onda bi oni to korigovali ili komentarisali, a ona davala povratnu informaciju.

Ove godine našoj školi odobren je projekat „Stvaranje podsticajne sredine za učenje” u okviru Erazmus + programa Evropske unije i Fondacije „Tempus”. Projekat naše škole zauzeo je prvo mesto na listi projekata, od 74 prijavljene škole i 26 odobrenih projekata u okviru К1 programa mobilnosti, za školsku 2020/21. godinu. U okviru spomenutog projekta planirana je mobilnost šestoro nastavnika i direktora naše škole, odnosno pohađanje kursa u Italiji na temu primene IKT-a u obrazovanju, kao i posmatranje na poslu u školi „Juan de Lanuza” u Španiji, koja uspešno sprovodi integrativnu i projektnu nastavu. U svetlu trenutnih događaja u svetu ostaje da vidimo kako će planirane aktivnosti i putovanja učesnika mobilnosti proteći, ali se nadamo najboljem.

Iako smo predlog ovog projekta napisali vrlo uspešno, timski, do pre godinu dana jedva da smo znali šta podrazumevaju Erazmus + projekti. Na zvaničnom sajtu i YouTube kanalu Fondacije Tempus, nacionalne agencije za sprovođenje Erazmus projekata, nalaze se sve potrebne informacije, ali ću pokušati da vam put do njih olakšam tako što ću ukratko opisati koji su koraci neophodni za odobravanje ovakve vrste projekta.

Jasmina Kovačević, prof. nemačkog jezika iz škole Dositej Obradović u  Novom Sadu,  u ovom blogu će podeliti sa vama ideje na temu jeseni i predstaviti sajtove i materijale koje možete koristiti sa svojim učenicima kako u virtuelnoj tako i u školskoj učionici.

Za jesen obično kažemo da je zlatna, jer donosi obilje plodova i toplih boja, a uz to miholjsko sunce prijatno greje. Ali to nije sve. Predstavićemo neke od mogućnosti koje ona pruža za rad sa učenicima. Evo nekih: jesenje vreme, jesenji plodovi, jesenji radovi, bakin špajz, šta se dešava sa biljkama i životinjama, literarni opisi jeseni... Pritom učenike treba upućivati da zapažaju, posmatraju, beleže, opisuju.... Sve aktivnosti su, naravno, praćene upotrebom nemačkih reči, kako bi učenici obogatili vokabular.

Tema kojom bih se bavila danas nije nimalo jednostavna, čega su svesni svi učesnici procesa obrazovanja i verujem da bih mogla da napišem nekoliko blogova o svim boljkama koje su nas mučile i kada smo za svega nekoliko dana morali u potpunosti da pređemo sa oflajn u onlajn režim rada, ali možda ćemo o tome u nekom narednom izdanju. Tema je vrlo široka i ukoliko se takav vid obrazovanja nastavi, još neko vreme ćemo se baviti njome.

Šta sam naučila tokom prethodnih nekoliko meseci? Iako sam  onlajn nastavi već deceniju, radeći sa učenicima tokom priprema za predstojeća takmičenja i učestvujući u kraćim međunarodnim projektima, nikada nisam radila sa više od tridesetak učenika istovremeno na nekoj onlajn platformi. Samim tim, brojka od oko 270 učenika, koliko ih imam, bila je dovoljna da shvatim da sledi veliki izazov.

Autor bloga je Bojana Antić, profesor engleskog jezika, koja već duži niz godina, za potrebe škole u kojoj radi, drži grupne časove jezika preko interneta. U tekstu koji sledi možete pročitati predlog jednog časa u situaciji kada su resursi ograničeni.

Razlika između nastave na daljinu i nastave uživo nije velika. Oba načina rada podrazumevaju da čas ima jasnu strukturu, ciljeve i vreme koje treba odvojiti za objašnjavanje.  Međutim, interakcija je drugačija. Pošto nema kontakta uživo, sam proces sprovođenja nastave je intenzivniji nego obično.

Mesec mart 2020. godine. Svi smo već zaokupljeni dnevnim obavezama i jakom željom da sve poslove završimo što pre i na kratko odahnemo. Niko i ne sluti da će korona virus uskoro zakucati i na naša vrata i potpuno promeniti kako našu svakodnevicu, tako i sistem obrazovanja i dosadašnju nastavničku praksu. 

Ubrzo se to i dešava. Preko noći kreću da se menjaju naše dnevne navike, u karanatinu smo, naglo prelazimo u digitalni svet i nastavnici počinju da se suočavaju sa novim izazovima, do sada nikad viđenim. Novo, digitalno okruženje testira spremnost svih nastavnika za upotrebu tehnologija i njihovu do tada stečenu digitalnu pismenost.  

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja godinama radi kako sa studentima u Republici Srpskoj, tako i sa studentima, decom predškolskog i školskog uzrasta iodraslim osobama u Srbiji, a koja sada iznosi mišljenje o veoma aktuelnoj temi u doba pandemije izazvane pojavom virusa korona – o nastavi na daljinu, te upotrebi onlajn obrazovnih alatki, kao i izazovima sa kojima se profesori i nastavnici stranih jezika i književnosti susreću tokom sprovođenja nastave na daljinu.

Goruća tema u proteklih nekoliko meseci zasigurno je nastava na daljinu i izazovi sa kojima se suočavaju  nastavnici / profesori, učenici i roditelji, a koji se odnose na efikasno i jednostavno prevazilaženje problema u vezi sa pravilnom upotrebom tehnologije, uspostavljanjem dobre Internet veze, reorganizacijom nastavnog plana i programa, kao i velikim stepenom prilagođavanja novonastalim okolnostima, što podrazumeva korenitu promenu svih naših dosadašnjih, dobro ustaljenih poslovnih i kućnih aktivnosti.

U ovom blogu nastavnica engleskog jezika Gordana Popović govori o svom iskustvu tokom izvođenja nastave na daljinu.

Ako je verovati Stivenu Hokingu da je inteligencija sposobnost prilagođavanja promenama, nastavnici širom sveta su pokazali visok stepen inteligencije. Zaista, neverovatna je brzina kojom smo uspeli da sa neposredne nastave pređemo na nastavu na daljinu. Ne samo da je organizujemo već i da svoje časove prilagodimo novim uslovima rada i obogatimo ih svim onim digitalnim sadržajima za koje nekad ne postoje uslovi u matičnim školama. Morali smo u velikoj meri da promenimo  način rada, kao i način na koji vrednujemo rad učenika. Ipak, to nas nije paralisalo, već se pokazalo kao izazov za sve nas.

Jasmina Kovačević, profesor nemačkog jezika iz škole „Dositej Obradović“ u Novom Sadu, u ovom blogu će nam predstaviti sajtove i materijale koje je zajedno sa svojim učenicima koristila u vreme vanrednog stanja kako bi prvi zraci sunca doprli u Google učionicu.

Danas izveštavam u znaku sunca, jer zaista možemo osetiti leto i uživati u njemu. Sunce sija i napolju je stvarno lepo! Svako uživa na svoj način: u hladu ili suncu, bazenu ili jezeru, ledu ili hladnom pivu. A kako je bilo pre nekoliko meseci za vreme onlajn nastave?

Od trenutka kada  je prvi put postavljena u hodniku naše šole (OŠ „Karađorđe“ u Rači), ova tabla nikada nije sklonjena, samo je menjana njena namena.

Kada sam razmišljala o čemu da pišem blog za ovaj mesec, želela sam da to bude nešto jednostavno, ali nešto što podjednako vole i učenici i nastavnici, nešto u čemu podjednako učestvuju. I u tom razmišljanju prošla sam pored nje.

Table koja ponosno stoji u našim hodnicima već duže od godinu dana, samo su se menjali izazovi, praznici i namena.

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika koja često koristi obrazovnu dramu u nastavi. U ovom blogu opisala je jednu svima poznatu situaciju koja nam se dešava nekoliko nedelja (nekad čak i dana) pred neku važnu priredbu u školi – „Koji dramski tekst da radim i gde da ga nađem!?“ – a zatim vam je ponudila i jedno rešenje.

Pre izvesnog vremena stigla mi je poruka na jednoj od društvenih mreža. Parafraziraću je.

 „Ivona, imaš li neki komad na engleskom za mlađi uzrast? Treba mi za Dan škole. Pretražila sam internet, ali nisam našla ništa adekvatno.“

Jasmina  Kovačević, prof. nemačkog jezika iz škole „Dositej Obradović” u  Novom Sadu predstaviće vam u ovom blogu aktivnosti učeničkog parlamenta koji već jednu deceniju vodi u svojoj školi, koje možete koristiti kao ideje za čas ili đački parlament. 

Nasilje u školama se obično vezuje za dečake, ali u poslednje vreme sve češće su akteri i devojčice. Devojčice su često nemilosrdnije i ostrašćenije od dečaka.

One odlučnije ulaze u obračun sa rivalkom. Tuče devojčica su mnogo brutalnije od tuča dečaka.

Slavica Jocković u nastavi koristi različita sredstva kako bi „začinila” svoje časove i učinila ih zabavnim i za učenike i za sebe. Upotreba pesama i muzike jedna je od aktivnosti koja uvek pronađe put do srca učenika i pokrene ih da rade.

Bilo da je reč o pesmicama za najmlađe učenike ili o tinjdžerskim izborima, materijali obiluju građom za rad, razvijaju sluh učenika, a naučeno gradivo ostaje duboko urezano u pamćenje.

U tekstu koji sledi izložiću neke aktivnosti koje koristim u nastavi kada je reč o upotrebi pesama kao nastavnom sredstvu.

Osim seminara u Srbiji, nastavnici imaju priliku da učestvuju i na međunarodnim događajima ovog tipa. Šta je na seminaru „eTwinning for Smart Digital Learning“ organizovanom na Malti saznala nastavnica engleskog jezika Marija Jović Stevanović i kako i sami da se prijavite za slične seminare, saznajte u nastavku.

Tokom novembra 2019. godine imala sam priliku da među 27 edukatora iz 12 evropskih zemalja učestvujem na međunarodnom seminaru ,,eTwinning for Smart Digital Learning“ na Malti u organizaciji Fondacije Tempus i EUPA-e (European Union Programmes Agency).

Ovom prilikom želim da sa vama podelim svoja iskustva i da vas ohrabrim da se i sami prijavite za neki ovakav događaj.

Nastavnica engleskog jezika, Dušica Vuković, podeliće sa vama rad na jednom od mnogobrojnih jezičkih projekata, čiji je idejni tvorac i učesnik zajedno sa svojim učenicima.

Aktiv  profesora stranog jezika Gimnazije u Kraljevu obeležio je Evropski dan jezika brojnim aktivnostima na temu umetnosti, s obzirom na to da  se tog dana slave višejezičnost, višekulturalnost  i interkulturalnost, tolerancija, otvorenost , radoznalost, humanističke vrednosti.

Smatrali smo da, u skladu  sa tim, obradom ove teme koja objedinjuje sadržaje iz više predmeta, različitim aktivnostima možemo da promovišemo te vrednosti.

Da li ste znali da se tema Halloween ne mora obrađivati samo na časovima engleskog jezika? Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika iz OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu, u ovom blogu će vas upoznati sa sajtovima i materijalima kojima je oplemenila svoje časove i dodatno motivisala učenike da obogate svoj vokabular na temu Halloween i na nemačkom jeziku.

Šta je Noć veštica i zašto se obeležava?

„Halloween“, kako ga Amerikanci zovu, ili Noć veštica, noć je uoči Svih svetih i obeležava se u večernjim satima 31. oktobra. Ova noć se obeležava na specifičan i zanimljiv način, događajima i zabavama u kojima učestvuje skoro cela društvena zajednica u kojoj se ovaj datum obeležava. 

Slavica Jocković, nastavnik engleskog jezika, u nastavi stranog jezika često koristi sredstva koja će u učenicima pokrenuti kreativnost, maštu, a od učionice načiniti „vremensku mašinu“ ili kutak gde će učenici moći da putuju kroz vreme i sa uživanjem usvajaju nove sadržaje. O važnosti priča, njihovom čitanju, izložiće svoje mišljenje u tekstu koji sledi.

„Kao što je naše telo sačinjeno od hrane koju jedemo, tako je naš um sačinjen od priča koje slušamo.“

Kada pomislimo na detinjstvo, setimo se priča koje su nam čitali naši „stari“, ili su nam radije pričali, unoseći svoj lični pečat, stav ili dodajući neki detalj po svome nahođenju. Tradicionalne priče, bajke, slikovnice koje smo izlistavali, evociraju divne uspomene u nama.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa British Council-om pokrenulo je program Škole za 21. vek. Cilj programa je razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja i veština rešavanja problema i programiranja u toku školskih aktivnosti. Kakva je uloga nastavnika stranog jezika u tome pročitajte u blogu nastavnice engleskog jezika, Marije Jović Stevanović.

Od ove školske godine i naša škola nalazi se u programu ,,Škole za 21. vek”.

Neke škole su već u tom programu, pa ste možda i upoznati sa pratećim aktivnostima, ali ako se tek upuštate u ovu priču, pokušaću da vam iz svog ugla pomognem da budete aktivni učesnik ovog projekta bez obzira što predajete strani jezik, a ne informatiku i računarstvo.

Bilo da ste pobornik ili protivnik domaćih zadataka, svi ih zadajemo. Da li im posvećujete istu pažnju kao i samoj pripremi za čas? Čime đake motivišete da ih rade? U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika, Gordana Popović, deli sa vama svoje mišljenje, ideje i iskustvo.

Približava se kraj časa. Učenici s nestrpljenjem očekuju zvuk zvona i odlazak na odmor. Počinje vrpoljenje u klupama i smeškanje. Može li išta da pomuti njihovu sreću u tim trenucima? Naravno da može. Dovoljna je samo jedna rečenica: „Deco, za domaći imate...“

Istog trena kreće negodovanje. Te imaju kontrolni iz ovog, te pita onaj predmet... I zaista, ako đaci nešto ne vole - to su domaći zadaci. Iskreni da budemo, ni mi ih nismo voleli kad smo bili u njihovim godinama. Šta onda možemo mi da učinimo da im budu manje mrski? Po mom mišljenju, ključne su dve stvari: sadržaj i obim.

Jasmina će vas u ovom blogu prošetati ulicom evropskih jezika u hodniku svoje škole, kao i kroz svoju učionicu za vreme nastave nemačkog jezika, ali i na sastancima učeničkog parlamenta koje već jednu deceniju vodi u svojoj školi.

Svake godine, 26. septembra, u svim krajevima Evrope obeležava se Evropski dan jezika. Ova inicijativa Saveta Evrope, koja datira iz 2001. godine, posvećena je naglašavanju značaja svih evropskih jezika.

Glavni ciljevi Evropskog dana jezika su ukazivanje na značaj učenja jezika, uvećanje broja jezika koji se uče, promocija doživotnog učenja, međukulturnog dijaloga, kao i jezičkog i kulturološkog bogatstva Evrope.

U našoj školi Dečija nedelja se obeležava godinama unazad. Imali smo aktivnosti od jednog dana do cele nedelje. Nastavnici jezika su uvek ili jedan od organizatora ili inicijatora aktivnosti. Ove godine smo se fokusirali na temu tolerancije.

Iako može biti iscrpljujuće, organizacija aktivnosti povodom Dana jezika ili Dečije nedelje je uglavnom inspirativna i za nastavnike i za učenike. Učenici u našoj školi rado učestvuju u bilo kojoj vrsti aktivnosti.

Ove godine smo im priredili nešto malo drugačije. Primetili smo porast raznih vidova vršnjačkog nasilja, naročito uzrokovanog netolerantnim ponašanjem jednih prema drugima.

Da li je prvi utisak koji ostavimo na nove učenike presudan za dalji rad i koliko mu pažnje mi nastavnici poklanjamo? U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović razmišlja na tu temu. 

Nova školska godina za mnoge od nas podrazumeva i susret sa novim učenicima. Prvi utisak koji ostavimo jeste važan. A da li je i presudan? Ne bih rekla. Način na koji radimo, u kojoj meri uvažavamo ličnost učenika, naša interakcija, atmosfera na času i mnogo drugih elemenata utiču na sliku koju će oni stvoriti o nama.

Pre petnaestak godina, učenici odeljenja čija sam bila razredna priznali su mi u trećoj godini da su, kad sam prvi put ušla u učionicu, pomislili da sam ’babaroga’. Svi smo se nasmejali, ali je ostalo pitanje da li sam se ja na tom prvom času odeljenjskog starešine ponašala drugačije nego inače. Da li sam i na prvom času engleskog jezika u novom odeljenju neka druga ja?

Prvi susret sa stranim jezikom, nakon nekog vremena van učionice, treba da bude kreativan i da podstakne učenike da rade i sarađuju, da probudi u njima interesovanja i želju da usvajaju nove veštine. Nastavnica engleskog jezika Slavica Jocković ima predlog kako da to izvedemo na najbolji mogući način.

Raspust ili kraći odmor je idealna prilika da se odmorimo i pripremimo za nove izazove i radne pobede. Slobodno vreme koje smo proveli kako smo želeli, knjige koje smo jedva čekali da pročitamo, mesta koja smo posetili, dragi ljudi sa kojima smo provodili vreme i mnogi događaji koji su ispunili dugo priželjkivani odmor teme su koje možemo podeliti u učionici i tako započeti prve časove u novoj školskoj godini.

Postoji nekoliko tehnika koje veoma uspešno koristim kao „ice breakers” ili kao motivaciona sredstva za prve časove. Takve aktivnosti su nenametljive, pružaju mogućnosti i za govorne vežbe, postavljanje pitanja,  neposrednu komunikaciju, uvode u aktivnost pisanja, a tiču se realnih životnih aktivnosti, ličnih priča.

Septembar je tu! Mesec u kojem svi imamo više energije i elana, ali ne i dovoljno vremena da organizujemo složene nastavne aktivnosti. U nastavku bloga nastavnice engleskog jezika Marije Jović Stevanović pročitajte ideje za osveženje časova i razvijanje veštine govora, koje ne zahtevaju posebne pripreme.

Uz mnoštvo planova, priprema i organizacionih detalja, složićete se da septembar nije idealan mesec za složene aktivnosti na časovima, kopiranje dodatnih resursa i generalno časove koji pršte od nastavnih sredstava.

Da, puni ste energije, ili barem je imate više nego u junu, i želite da osvežite nastavu i učinite da čas bude dinamičan, ali nemate previše vremena da ih pripremite. U nastavku je predstavljeno nekoliko aktivnosti koje će vam, nadam se, pomoći da laganim tempom krenete u nove radne pobede, a vašim učenicima da probude uspavano znanje i razbiju čestu pojavu septembarske treme.

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu, daje vam savete kako da, nakon letnjeg raspusta, i vama i vašim učenicima olakšate početak nove školske godine.

Počinje nova školska godina. Svaki početak je težak, a rastanak od letnjeg raspusta svima teško pada! 

Prvi dan škole uvek donosi pregršt uzbuđenja kako za učenike i roditelje, tako i za nastavnike. Osmeh na licu nastavnika, uz srdačne reči i toplu dobrodošlicu učenicima, mnogo znači u tom trenutku. Vole naši đaci takve osobe u svom životu.

Ako se još uvek niste odlučili za neki od vidova stručnog usavršavanja, naša blogerka i nastavnica engleskog, Marija Jović Stevanović, predlaže najefikasniji vid usavršavanja kojim možete da povećate nivo svoje motivacije i produktivnosti.

Kraj školske godine je iza ugla. Naravno, to nije dan kada će đaci izaći iz školskih klupa. Svi znamo da nas čekaju izveštaji, sednice, dežurstva na završnom ispitu, podela svedočanstava…

Spisak je gotovo beskonačan. Napokon, datum na rešenju za odmor daje nam zeleno svetlo da na kraći period isplivamo iz prosvetarskih voda, ali da li to zaista činimo?

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović” u Novom Sadu, predstavlja vam u svom novom blogu, uoči letnjeg raspusta, ideje za kreativan odmor...

Bliži se letnji raspust, više slobodnog vremena i za učenike i za profesore. Neki vole da provedu vreme na moru, drugi su zainteresovani za aktivni – radni odmor.

Jedna od mnogih slobodnih aktivnosti koje sam sa decom radila tokom raspusta podstakla me je da vam ovom prilikom predstavim učenje nemačkog jezika u letnjim kampovima u Srbiji. 

Nastavnica engleskog, Gorica Kostić, svoje iskustvo sa preduzetništvom u školi prikazuje u blogu sa mnogo ljubavi i posvećenosti, ali i stavom da može da postigne sve što zamisli, a to redovno dokazuje novim uspesima i rezultatima.

Često dok se vozite autobusom, šetate obalom reke, sedite na seminaru o preduzetništvu, vaš um luta... Dobijete pitanje na tom istom seminaru: „Koja je to ideja, servis, proizvod na koji bi uspešno reagovao najveći broj klijenata?”

U tom trenutku se setim, jer moji klijenti su učenici, kako su s entuzijazmom učili lekciju o Formuli 1 iz udžbenika „To the Top 4”. Ta lekcija ih je potpuno okupirala. Inspirisala ih je da se raspitaju i nađu odgovore na brojna pitanja koja su se javila tokom obrade. Želeli su da baš nju odgovaraju opet, opet i opet.

Mirjana Marušić Adžić je nastavnica koja je trenutno na porodiljskom bolovanju. Ima dva mala deteta i nakon dužeg razmišljanja i konsultacija rešila je da i ovo leto provede u Srbiji. Evo šta vam preporučuje da obiđete, na dan-dva ili na pet do deset dana.

Sa dva mala deteta teško je odabrati destinaciju za letovanje na moru. Nije samo odredište problem, mogu se naći zaista fantastična letovališta, ali kada pomislim na put, uhvati me jeza. Ne bih da pominjem strah od toga šta bi sve moglo tamo da se desi.

Da se razumemo, potpuno sam svesna da je taj strah nerazuman, ali ipak… sa jednim detetom sam nekako i uspela. Sa dva me već brine. A, onda, uz punu podršku (a i na predlog) supruga (takođe prosvetnog radnika) rešili smo da ostanemo u Srbiji i obiđemo još jednu zanimljivu destinaciju.

Autori bloga su Katarina Stanković i Dušica Vuković, profesori engleskog jezika u kraljevačkoj Gimnaziji, čiji su učenici osvojili prvu i drugu nagradu na konkursu Video razglednica mog grada, održanom u Gimnaziji “Takovski ustanak” u Gornjem Milanovcu 2018. godine.  

Video razglednica mog grada je projekat pokrenut na inicijativu Stručnog veća za strane jezike Gimnazije u Gornjem Milanovcu, koje je u septembru 2018. godine raspisalo konkurs za najbolji trominutni promotivni video na stranom jeziku.

Cilj konkursa bio je da učenici, kroz timski rad i istraživanje, na kreativan način predstave svoj grad turistima iz inostranstva, kao i da unaprede svoje jezičke veštine i znanje o jeziku.

Naša blogerka Marija, po starom dobrom običaju, priskače u pomoć svim nastavnicima koje tek čeka polaganje Ispita za licencu! 

Bez obzira na to koji predmet predajete, kojim ste metodama predavanja skloni i u kojoj vrsti škole radite, svima nam je zajedničko polaganje famoznog ispita za licencu.

Donekle namerno, a donekle slučajno, iako licencirana, u toj priči sam godinama i ovom prilikom želim još jednom da pomognem kolegama koje to iskustvo tek čeka.