Naturfreund

Naturfreund

Planeta Zemlja ima četiri omotača, a to su: atmosfera (vazdušni omotač), hidrosfera (vodeni omotač), litosfera (čvrsti omotač) i biosfera (živi omotač).

 

Svi ovi omotači nude neophodne uslove za opstanak Zemlje u ovakvom obliku. Na žalost, svedoci smo već duže vreme da štetno delovanje čoveka dovodi do oštećenja sva četiri omotača. Posledice su teške. Zagađeni su voda, vazduh, zemljište. Klima se menja i izaziva katastrofe: poplave, suše, uragane.

Prikaži više

Dobre strane onlajn nastave

Dobre strane onlajn nastave

Tokom svih ovih meseci smenjivanja onlajn nastave i neposrednog rada u školi, mogli smo da izvedemo neke zaključke o tome koje su prednosti i eventualni nedostaci nastave na daljinu. Učenici su takođe bili iskreni pri iznošenju svojih stavova po ovom pitanju. Evo nekih zapažanja do kojih sam ja došla tokom nastave od početka pandemije.

                 

 

Prikaži više

Weltfrauentag

Weltfrauentag

U martu slavimo Međunarodni dan žena poznatiji kao Osmi mart, praznik posvećen ženama, na koji se više od 150 zemalja sveta seća zahteva za biračkim pravom, jednakim pravima i boljim uslovima rada za žene. Na taj dan dogodili su se i drugi značajni događaji.

Ovaj dan nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Prikaži više

Književna dela kao ogledalo stvarnosti

Književna dela kao ogledalo stvarnosti

 U kojoj meri fikcija može biti ogledalo stvarnosti ili u kojoj se meri stvarnost može odraziti u fikcionalnim svetovima književnosti pitanja su na koja pokušavamo da damo odgovor otkako je sveta i veka. Autor koristi građu iz stvarnog sveta za oblikovanje jednog fikcionalnog sveta, ujedno promišljajući o mogućim budućim scenarijima i o tome da li bi stepen distance između imaginacije i stvarnosti mogao u budućnosti biti u potpunosti anuliran ili barem sveden na minimum.

 U neformalnom razgovoru sa savremenom kanadskom književnicom Margaret Etvud, autorkom jednog od najpotresnijih distopijskih romana, čija se radnja odvija u okvirima izmišljene republike Galad, na pitanje da li pisac mora posedovati neke “proročke” sposobnosti da bi pisao o futurističkom društvu, čija se režimska pravila, nemili događaji i prećutno prihvatanje onog što vam se nameće naslućuju i u stvarnom svetu, dobila sam odgovor da posredi nije reč ni o kakvim natprirodnim moćima i proročanstvu, već o pretpostavkama do kojih sam autor dolazi, a koje zavise od širine  njegovog uvida u svet oko nas, sklonosti da tumači sadašnje događaje u skladu sa onim što mu je već od ranije poznato i da na osnovu toga predvidi one događaje koji su veoma izvesni u budućnosti.

“Nisam opisala ništa što već negde nije bilo ili što se već negde nije dogodilo”, kaže Etvudova za Sluškinjinu priču, roman koji je objavila pre 36 godina, tačnije, 1985. godine, a čije se osnovne idejne premise, koliko god one delovale suludo, nezamislivo i van granica realnog, uočavaju u jednom naprednom i savremenom društvu čiji smo deo.

Prikaži više

Virtuelno putovanje u Irsku

Virtuelno putovanje u Irsku

Ponekad mi se čini da je Irska, jedna od najdražih mi država, nepravedno zapostavljena na časovima stranog jezika. Časovi koji se bave kulturološkim temama najčešće su fokusirani na Veliku Britaniju, SAD ili Australiju, sa povremenim osvrtom na zanimljivosti iz drugih kultura.

U nastavku ću podeliti nekoliko ideja koje vam, nadam se, mogu pomoći da dodatno upoznate učenike sa ovom fascinantnom državom.

Video prilagođen učenicima osnovne škole u vezi sa zanimljivostima o Irskoj. Može poslužiti kao uvodni ili glavni deo časa, no svakako kao aktivnost koja prethodni praktičnim vežbanjima.

Prikaži više

Nacionalni park „Fruška gora”

Nacionalni park „Fruška gora” formiran je 1960. godine kao prvi u Jugoslaviji. Dakle, 2020. godine on je proslavio  60 godina svog postojanja. I mi smo se na nastavi nemačkog jezika pridružili obeležavanju ovog jubileja. Deo zainteresovanih učenika je upoznavao živi svet Fruške gore, a drugi deo se radije bavio objektima, koji su od velikog kulturno - istorijskog značaja. Prikupljeni ilustrovani materijal smo imenovali na nemačkom jeziku.

Fruška gora se nalazi u Sremu. Srem leži između Save i Dunava i deli se na ravni (okrenut prema Savi) i planinski (fruškogorski). Narod ga u šali deli na svinjski i vinski. Vinski Srem je Fruška gora - niska, pitoma i lepa planina. Ona se proteže uz Dunav, pravcem zapad - istok. Dugačka je 80 km, od Šarengrada do Slankamena, a široka 10-15 km.

Ova planina je bila stenovito ostrvo u nekadašnjem Panonskom moru. Kad se more povuklo vetrovi su nanosili zemlju i zatrpali stene. Tako su stvoreni uslovi za razvoj vegetacije i ostalog živog sveta. Fruška gora danas ima bogat biodiverzitet i predstavlja izuzetnu lepoticu Panonske nizije. To je bio jedan od razloga da se ona proglasi za nacionalni park, kako bi se njena lepota sačuvala za buduće naraštaje.

Prikaži više

Generacijski jaz u nastavi – problem kao rešenje

Generacijski jaz u nastavi – problem kao rešenje

Pripadajući generaciji milenijalaca (ljudi rođenih između 1980. i 2000. godine), postajem sve svesnija jaza koji se pojavljuje između mene i mojih, sada već 20 i više godina mlađih učenika.

Iako se duhom osećam veoma mladom, svaki susret sa njima mi govori da su iza mene ipak izvesne godine iskustva i život u svetu koji danas ne postoji. U tom momentu, u meni počinje da se odvija borba. Bez prestanka se pitam - koliko ih kritikovati, komentarisati njihove postupke ili ih savetovati u njihovim odlukama, posebno jer, iz moje perspektive, njihov život izgleda tako jednostavan. Nakon što ova misao prođe kroz moju glavu, zastanem, odbrojim do deset i samoj sebi ponovim svima nam dobro znanu izreku Svako vreme nosi svoje breme.

Stoga, logična odluka je usledila je - upoznaj svoje učenike i saznaj šta je to što im treba, šta je to što im nanosi boli, ko i šta ih pokreće, kako se motivišu. A zatim je usledio sledeći, očekivani korak - Kako to učiniti? Kako bolje upoznati učenike?

Prikaži više

Jedan sasvim običan onlajn dan

Jedan sasvim običan onlajn dan

Uprkos iskustvu iz prethodne školske godine čini se da smo opet bili pomalo zatečeni novonastalom situacijom i potpunim prelaskom na onlajn nastavu u višim razredima, naročito ako ste u međuvremenu promenili način rada, odnosno platformu za učenje, kao što je bio slučaj sa mnom.

 

Prethodne školske godine nastavnici škole u kojoj radim koristili su pretežno Edmodo i Gugl učionicu, u kombinaciji sa Vajberom. Od ove školske godine jedinstveno smo prešli na Microsoft Teams. Priča o tehničkim detaljima bila bi preduga, a i verujem da su svi koji koriste ovu platformu imali obuku za istu.  Kratko bih se osvrnula na samu nastavu i jedan običan onlajn dan.

Prikaži više

Na prekretnici u obrazovanju

Na prekretnici u obrazovanju

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama svoja razmišljanja na temu onoga šta nam je pandemija donela u obrazovanju i kako dalje
 

Kraj prvog polugodišta je stigao. Izgurali smo ga nekako. Malo uživo malo preko interneta. Da li smo naučili nešto novo tokom ovih devet meseci rada u potpuno izmenjenim uslovima? Koje probleme smo uočili? Sa temom vakcine u vazduhu, čini se da od proleća, a svakako od sledećeg septembra, možemo očekivati povratak u školske klupe. Ali, sada se postavlja pitanje - šta dalje?

Prvi problem sa kojim sam se susrela je bio obezbediti adekvatnu radnu sredinu u kućnim uslovima. Moj poslodavac ni u jednom trenutku nije pitao ili ponudio bilo kakvu tehničku ili finansijsku pomoć. Tako sam se našla u situaciji da sam mnoge stvari morala sama da obezbedim. Ovde su moja snalažljivost, komunikativnost i kreativnost odigrale ključnu ulogu i snašla sam se, ali daleko od toga da mislim da je to bilo u redu.

Prikaži više

Vreme je za kreativnost

Vreme je za kreativnost

U vreme izazova i teškoća potrudimo se da osetimo draži praznika, da se radujemo malim stvarima, da u muzici nadjemo inspiraciju za zabavu. Igrajmo se, širimo pozitivnu energiju, ispoljimo svoje unutrašnje nade, želje i verujmo u bolje sutra. Kroz aktivnosti na času stranog jezika, možemo probuditi u učenicima praznično raspoloženje, osetiti čari zime i podsetiti se da je sreća u nama - samo je treba potražiti.

Vreme je praznika. U trenutnoj situaciji potrebno je da se opustimo, zabavimo i prepustimo čarima Nove godine i Božica.Treba na trenutak zaboraviti na strahove, moguće opasnosti i uživati u trenutku, verovati u bolje sutra. Praznici imaju tu moć da probude u nama najiskrenije dečije radosti, maštu i uživanje u čaroliji. Škola je život, to nije samo mesto gde učimo nove sadržaje, već se povezujemo sa ljudima, osećamo toplinu međuljudskih odnosa, jer samo kada verujemo u ono što radimo, kada nas to čini srećnima, možemo učiti.

 

Prikaži više

Kada slika vredi više od hiljadu reči - mali podsetnik za upotrebu video materijala u nastavi

Kada slika vredi više od hiljadu reči - mali podsetnik za upotrebu video materijala u nastavi

U sledećem tekstu, autorka bloga Bojana Antić predstavlja kraći pregled tehnika kojima se možete služiti prilikom primene video materijala u nastavi.

 

 

Prikaži više

Projektna nastava na daljinu

Projektna nastava na daljinu

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović svojim primerom potvrđuje da je moguće primeniti projektnu nastavu i tokom izvođenja nastave na daljinu.

 

Poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o projektnoj nastavi kao idealnom modelu nastave jer omogućava učenicima da, baveći se jednom temom, povezuju gradivo različitih predmeta i pritom razvijaju međupredmetne kompetencije i mnoge tzv. meke veštine koje su im neophodne u 21. veku. U projektnoj nastavi, učenici se bave stvarnim životnim problemima te se na taj način učenje i škola približavaju realnom životu. Tako ovaj vid nastave učenike u stvari priprema za izazove koji ih čekaju u spoljašnjem svetu nakon završetka školovanja. Samim tim, i učenje postaje svrsishodno i relevantno.

Prikaži više

Gugl alati u nastavi

Gugl alati u nastavi

 

U sledećem tekstu,  autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama savete koji su joj pomogli da bude organizovanija u nastavi da materijali koje sama priprema budu kvalitetniji. 

 

Prikaži više

Kako društvene mreže mogu doprineti kvalitetu nastave?

Kako društvene mreže mogu doprineti kvalitetu nastave?

Autor bloga, Bojana Antić, profesor engleskog jezika, u sledećem tekstu nam donosi pregled načina na koje društvene mreže mogu postati naš saveznik u nastavi stranih jezika.

 

Odmah nakon fakulteta, kao veoma mlad profesor, prisustvovala sam jednom seminaru, na kome je predavač, profesorka jezika u Španiji, predstavila svoj projekat –‚upotrebu kod nas tada relativno nepoznate aplikacije za dopisivanje Whatsapp kako bi aktivno uključila učenike u proces učenja. U osnovi, ona bi im na grupu slala neispravnu rečenicu ili neko pitanje, a onda bi oni to korigovali ili komentarisali, a ona davala povratnu informaciju.

Prikaži više

Prvi Erazmus + koraci

Prvi Erazmus + koraci

Ove godine našoj školi odobren je projekat „Stvaranje podsticajne sredine za učenje” u okviru Erazmus + programa Evropske unije i Fondacije „Tempus”. Projekat naše škole zauzeo je prvo mesto na listi projekata, od 74 prijavljene škole i 26 odobrenih projekata u okviru К1 programa mobilnosti, za školsku 2020/21. godinu. U okviru spomenutog projekta planirana je mobilnost šestoro nastavnika i direktora naše škole, odnosno pohađanje kursa u Italiji na temu primene IKT-a u obrazovanju, kao i posmatranje na poslu u školi „Juan de Lanuza” u Španiji, koja uspešno sprovodi integrativnu i projektnu nastavu. U svetlu trenutnih događaja u svetu ostaje da vidimo kako će planirane aktivnosti i putovanja učesnika mobilnosti proteći, ali se nadamo najboljem.

Iako smo predlog ovog projekta napisali vrlo uspešno, timski, do pre godinu dana jedva da smo znali šta podrazumevaju Erazmus + projekti. Na zvaničnom sajtu i YouTube kanalu Fondacije Tempus, nacionalne agencije za sprovođenje Erazmus projekata, nalaze se sve potrebne informacije, ali ću pokušati da vam put do njih olakšam tako što ću ukratko opisati koji su koraci neophodni za odobravanje ovakve vrste projekta.

Prikaži više

Digitalno putešestvije

Digitalno putešestvije

U ovom blogu nastavnica engleskog jezika Gordana Popović govori o svom iskustvu tokom izvođenja nastave na daljinu.

 

Ako je verovati Stivenu Hokingu da je inteligencija sposobnost prilagođavanja promenama, nastavnici širom sveta su pokazali visok stepen inteligencije. Zaista, neverovatna je brzina kojom smo uspeli da sa neposredne nastave pređemo na nastavu na daljinu. Ne samo da je organizujemo već i da svoje časove prilagodimo novim uslovima rada i obogatimo ih svim onim digitalnim sadržajima za koje nekad ne postoje uslovi u matičnim školama. Morali smo u velikoj meri da promenimo  način rada, kao i način na koji vrednujemo rad učenika. Ipak, to nas nije paralisalo, već se pokazalo kao izazov za sve nas.

Prikaži više

Vitezovi obrazovanja – iskustva sa međunarodnog seminara na Malti

Vitezovi obrazovanja – iskustva sa međunarodnog seminara na Malti

Osim seminara u Srbiji, nastavnici imaju priliku da učestvuju i na međunarodnim događajima ovog tipa. Šta je na seminaru „eTwinning for Smart Digital Learning“ organizovanom na Malti saznala nastavnica engleskog jezika Marija Jović Stevanović i kako i sami da se prijavite za slične seminare, saznajte u nastavku.

Tokom novembra 2019. godine imala sam priliku da među 27 edukatora iz 12 evropskih zemalja učestvujem na međunarodnom seminaru ,,eTwinning for Smart Digital Learning“ na Malti u organizaciji Fondacije Tempus i EUPA-e (European Union Programmes Agency).

Ovom prilikom želim da sa vama podelim svoja iskustva i da vas ohrabrim da se i sami prijavite za neki ovakav događaj.

Prikaži više

Škola i nastavnik za 21. vek

Škola i nastavnik za 21. vek

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa British Council-om pokrenulo je program Škole za 21. vek. Cilj programa je razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja i veština rešavanja problema i programiranja u toku školskih aktivnosti. Kakva je uloga nastavnika stranog jezika u tome pročitajte u blogu nastavnice engleskog jezika, Marije Jović Stevanović.

Od ove školske godine i naša škola nalazi se u programu ,,Škole za 21. vek”.

Neke škole su već u tom programu, pa ste možda i upoznati sa pratećim aktivnostima, ali ako se tek upuštate u ovu priču, pokušaću da vam iz svog ugla pomognem da budete aktivni učesnik ovog projekta bez obzira što predajete strani jezik, a ne informatiku i računarstvo.

Prikaži više

Punjenje baterija

Punjenje baterija

Ako se još uvek niste odlučili za neki od vidova stručnog usavršavanja, naša blogerka i nastavnica engleskog, Marija Jović Stevanović, predlaže najefikasniji vid usavršavanja kojim možete da povećate nivo svoje motivacije i produktivnosti.

Kraj školske godine je iza ugla. Naravno, to nije dan kada će đaci izaći iz školskih klupa. Svi znamo da nas čekaju izveštaji, sednice, dežurstva na završnom ispitu, podela svedočanstava…

Spisak je gotovo beskonačan. Napokon, datum na rešenju za odmor daje nam zeleno svetlo da na kraći period isplivamo iz prosvetarskih voda, ali da li to zaista činimo?

Prikaži više

Letnji kamp „Abenteuer: Deutsch!“

Letnji kamp „Abenteuer: Deutsch!“

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović” u Novom Sadu, predstavlja vam u svom novom blogu, uoči letnjeg raspusta, ideje za kreativan odmor...

Bliži se letnji raspust, više slobodnog vremena i za učenike i za profesore. Neki vole da provedu vreme na moru, drugi su zainteresovani za aktivni – radni odmor.

Jedna od mnogih slobodnih aktivnosti koje sam sa decom radila tokom raspusta podstakla me je da vam ovom prilikom predstavim učenje nemačkog jezika u letnjim kampovima u Srbiji. 

Prikaži više

Formula 1 – od nauke do sporta

Formula 1 – od nauke do sporta

Nastavnica engleskog, Gorica Kostić, svoje iskustvo sa preduzetništvom u školi prikazuje u blogu sa mnogo ljubavi i posvećenosti, ali i stavom da može da postigne sve što zamisli, a to redovno dokazuje novim uspesima i rezultatima.

Često dok se vozite autobusom, šetate obalom reke, sedite na seminaru o preduzetništvu, vaš um luta... Dobijete pitanje na tom istom seminaru: „Koja je to ideja, servis, proizvod na koji bi uspešno reagovao najveći broj klijenata?”

U tom trenutku se setim, jer moji klijenti su učenici, kako su s entuzijazmom učili lekciju o Formuli 1 iz udžbenika „To the Top 4”. Ta lekcija ih je potpuno okupirala. Inspirisala ih je da se raspitaju i nađu odgovore na brojna pitanja koja su se javila tokom obrade. Želeli su da baš nju odgovaraju opet, opet i opet.

Prikaži više

Sve misterije ispita za licencu

Sve misterije ispita za licencu

Naša blogerka Marija, po starom dobrom običaju, priskače u pomoć svim nastavnicima koje tek čeka polaganje Ispita za licencu! 

Bez obzira na to koji predmet predajete, kojim ste metodama predavanja skloni i u kojoj vrsti škole radite, svima nam je zajedničko polaganje famoznog ispita za licencu.

Donekle namerno, a donekle slučajno, iako licencirana, u toj priči sam godinama i ovom prilikom želim još jednom da pomognem kolegama koje to iskustvo tek čeka.

Prikaži više

The 21st century student

The 21st century student

It seems to me that teaching English is changing. No longer are we merely lords and ladies of verbs, nouns and communicative functions. These days, we are responsible for the social and emotional development of our students.

Speaking the language is no longer the only outcome of our lessons. Now, we are expected to create rounded individuals who can safely enter the ‘real’ world with all of the life skills, the soft skills, the 21st century skills that they need to be successful in an ‘ever-changing’ world. Sometimes, I pine for the good old days, but most of the time, I embrace this new focus.

But what does this new focus mean for us as teachers? How do we become 21st century English teachers? The answer lies in the third letter of the alphabet. Usually people talk about the 4Cs as 21st century skills, critical thinking, communication, cooperation and creativity. I think it is time to add two more Cs to the list; community and curiosity.

Prikaži više

Nove godine, nove reči

Nove godine, nove reči

Na kraju svake godine većina lingvista se bavi retrospektivom promena i novina u jezicima. Savremen i ubrzan način života pojačava tempo proširivanja rečnika. Koje su nove reči obeležile ovu i prethodne godine i kako se mogu iskoristiti u nastavi, pročitajte u blogu Marije Jović Stevanović, profesorke engleskog jezika.

Diplomirali ste anglistiku, ali sve češće nailazite na nepoznate reči na engleskom jeziku? Učenici vas pitaju šta one znače, ali nemate uvek odgovor? Ne, ovo nije reklama za instant rešenje spomenutih situacija već samo sažetak realnih i sve češćih „jezičkih situacija”.

Internet se razvija brzinom svetlosti. Uređaji, aplikacije, različiti vidovi komunikacije… Spisak je beskonačan i, dok ovo pišem, ko zna koliko je novotarija smišljeno, a sa njima i neke nove reči.

Prikaži više

Lako - lakše - SuperLame!

Lako - lakše - SuperLame!

Još jedan način kako da dijalog iz udžbenika učinite zanimljivim za učenike, a da pritom i zaista nauče, daće vam naša blogerka Mirjana. Napravite mini-stripod od jedne ili najviše dve strane! I, Voila!

Kada sam razmišljala o čemu da pišem u ovom izdanju bloga, tumbala sam po glavi šta bi bilo najzanimljivije da predstavim nastavnicima. Za skoro 15 godina iskustva nakupi se svašta! A, onda shvatim da gledam iz potpuno pogrešnog ugla. Razmišljala sam šta je najzanimljivije nastavnicima, a ne učenicima. Pao mi je na pamet čas koji su mi skoro svi učenici pohvalili, a da ih uopšte nisam pitala ono čuveno: „Kako vam se dopao čas?”

Naime, na redu nam je bila lekcija o naredbama i dijalog se sastojao od niza naredbi koje devojčica-reditelj daje svojim drugovima-glumcima. Kako dijalog nije dug, a učenici nisu baš bili zainteresovani da ga odglume, rešila sam da promenim pristup.

Prikaži više

(Ne) može nam se ugoditi!?

(Ne) može nam se ugoditi!?

Autor ovog bloga je profesor engleskog jezika Ivona Ranđelović, koja smatra da je ključ opstanka nastavnika u našim školama u njihovoj sposobnosti da se prilagode određenoj situaciji, okruženju i uslovima, ali i nastavničkim kompletima, o čemu će biti reči u ovom blogu. Ovo je samo njeno lično viđenje stvari i opis lično doživljenih situacija iz ne tako davne prošlosti.  

Sećate li se aprila i maja prošle školske godine, perioda kada su nam sa svih strana stizali pozivi za prezentacije udžbenika i kada ste verovatno beležili u kalendar datume i vreme njihovog održavanja jer su svi bili gusto raspoređeni pa su se čak se poklapali? Sećate li se sadržaja tih prezentacija, priča voditelja o kompletima, planovima i pripremama, ishodima i standardima? A pre svega, sećate li se (ako ste obratili pažnju) reakcija prisutnih nastavnika, pa i svoje, na sve ono što nam je u tom trenutku predstavljeno i ponuđeno? Ja se sećam. Samo što sam tada sve zadržala za sebe, a sada bih da nešto o tome kažem u ovom avgustovskom blogu. Prosto se nameće.

Reakcije na udžbenike

Prikaži više

Metoda planiranja odmora

Metoda planiranja odmora

Na izmaku nastavne godine, Jasmina Leleković nudi obrazac pripreme za kvalitetno isplaniran raspust.

Da li se osećate neobično sredinom juna, nekako ispražnjeno, izduvano, tromo? Ma koliko da volim posao kojim se bavim, ne mogu da se otmem sličnom (ne)raspoloženju. Ne znam da li uzrok treba tražiti u školskoj godini koja je na izmaku, a bila je ispunjena samovrednovanjem, eksternim posetiocima, novim petacima i njihovim roditeljima, novim direktorom, šestim u poslednjih sedam godina. Ne tražim opravdanje, samo navodim.

Ipak, verujem da pritisak koji osećam ovih dana potiče od moje neorganizovanosti i nesastavljanja liste tipa „To Do“, pa sam rešila da ga predupredim i obavim najozbiljnije pripreme za godišnji odmor. Posle dugih devet i po  meseci, osećam da treba da se organizujem i ne prepustim sve spontanosti. Kako to izgleda iz mog ugla? Možda kao klasična priprema za čas, ali u ovom slučaju za izvrnutu učionicu – kraj je početak.

Prikaži više

I mi nastavnici dušu imamo!

I mi nastavnici dušu imamo!

Od nastavnika se uvek nešto očekuje – da podučava, pomogne, usmeri, popuni, dopuni... Pred kraj školske godine (evo baš sada) očekivanja se usložnjavaju, a posla je toliko da su stres i nervoza neizbežni. Hajde da se svi malo odmorimo i nahranimo dušu nekim dobrim filmom, možda baš nekim od ovih koje vam u svom blogu preporučuje Mirjana Marušić Adžić.

Početak juna je za nastavnike sinonim za stres i umor. Osmišljavaju se i sprovode završna testiranja, a učenici nekako nikad nisu spremni onoliko koliko smo očekivali. Direktor traži da se predaju izveštaji, timovi traže da se analizira rad u protekloj godini, PP služba traži planove, a roditelji znaju da im dete zna za veću ocenu jer „Kod kuće sve zna…”. Nastavnik „žonglira” na sve strane i stres je neminovan.

Da vas obaveze ne bi „pojele” i totalno obuzele pronađite način da se malo opustite i odmorite od svega.

Prikaži više

Sreća sreća raspust!

Sreća sreća raspust!

Marina Kopilović je profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac“ u Beogradu. Voli da se šali. Ume da bude sarkastična i ironična. Ovaj blog piše iz milion i šezdeset petog pokušaja, i s obzirom na to da nije odustala, možete da zaključite da je uporna.

Kada dođe kraj školske godine, ne zna se ko mu se više raduje, mi nastavnici ili deca. Čak i njihovi roditelji. Nebitno! Važno je da se svi radujemo. Svi znaju zašto se raduju deca i roditelji, ali retko ko zna i pita zašto se raduje jedan nastavnik. Biće da su razlozi za radost godišnjem odmoru isti za sve zaposlene, ma gde oni radili. Ipak, nekako mi se čini da se niko ne raduje kao mi.

Kao prvo, nema večernjeg peglanja odeće za sutradan. Peglanje mi je najneomiljeniji kućni posao, a pred decu ne mogu zgužvana. Po kući, do prodavnice i pijace mi nije problem. Čak i do grada, pod uslovom da je jutro i da nigde nikoga nema. Ne zbog toga što mi je neprijatno da me vide zgužvanu (baš me briga), već zbog nečeg drugog, o čemu će biti reči u šestom pasusu. Staviću zvezdicu pored reči koja to objašnjava.

Prikaži više

Tehnologijom do bolje organizacije

Tehnologijom do bolje organizacije

Autor članka je Marija Jović Stevanović, nastavnica engleskog jezika, koja maksimalno iskorišćava potencijal tehnologije da organizuje svoj rad i uštedi dragoceno vreme sebi i drugima.

Da li je organizovan nastavnik dobar nastavnik, pitanje je za diskusiju. Iako sebe smatram organizovanom, ne mislim da je to jedan od ključnih faktora dobrog prosvetnog radnika. Svi smo imali nastavnike ili sada kolege koji su potpuno neorganizovani, a plene svojim izlaganjem, ali i one kojima ne nedostaje nijedan dokument ili priprema, ali možda nedostaje harizme ili nečeg drugog.

No, mišljenja sam da u današnje vreme obimne dokumentacije koja se od nas zahteva, organizovanost može pomoći nama samima, olakšati nam rad i definitivno nam uštedeti danas tako dragoceno vreme i umanjiti količinu stresa. S tim u vezi, podeliću sa vama nekoliko svojih načina za bolju organizaciju, gde mi je tehnologija od velike pomoći. Ako za neke aktivnosti na času imam dilemu „sa tehnologijom ili bez nje”, za organizaciju svoje papirologije, korisne linkove i saradnju sa kolegama, te dileme nema i glas ide tehnologiji.

Prikaži više

Nova virtuelna učionica

Nova virtuelna učionica

Autor bloga je Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika koja je zaljubljenik u tehnologije, naročito u jednostavne veb-alate koji su pomoć u radu. Takav jedan alat predstavlja vam u svom blogu.

Nova godina! Nova energija! Nova učionica! Dobro, možda ćete morati da pričekate na ovo poslednje. Pokušaću da vas utešim: nova virtuelna učionica!

Moje nedavno tehnološko otkriće oduševilo me je svojom jednostavnošću i praktičnošću, a delo je nastavnika Lorensa Kopersa. U nekoliko jednostavnih koraka i klikova, imate ključne alate za rad na jednom mestu za efikasniju organizaciju samog časa i to besplatno. O čemu se konkretno radi?

Prikaži više

We can make a beautiful Christmas...

We can make a beautiful Christmas...

Profesorka engleskog jezika, Marija Jović Stevanović, retko propušta priliku da novogodišnje dobro raspoloženje iskoristi da dodatno motiviše učenike i spoji igru, pesmu i produkte rada u cilju učenja. Ako ste i vi takvog duha, ali i ako niste, pročitajte u ovom blogu neke zanimljive i konkretne ideje.

Nova godinaaaaaa!!!! :) - Ovako je najčešće doživljavaju naši učenici. A šta je sa nastavnicima?

Nedavno sam na društvenim mrežama videla zanimljivu animaciju, koja savršeno ilustruje kako se nastavnici najčešće osećaju u ovo doba godine:

Prikaži više

Resolutions

Resolutions

Nastavnica engleskog jezika Mirjana Marušić Andžić, skoro je odustala od pisanja novogodišnjih odluka, dok nije rešila da se sama poigra idejama. U svom blogu sa vama deli ideje o tome kako da, uz male promene, čas u vezi sa novogodišnjim odlukama opet bude interesantan i vama i učenicima.

Za početak, važno je da pisanje novogodišnjih odluka započnete starom godinom. Pitajte učenike da se prisete godine koja je za nama. Tako ćete ih podstaći da pišu o novoj.

Neka zapišu šta je to u staroj godini bilo toliko dobro da bi želeli da se ponovi i u novoj. Koji su to doživljaji koje žele da zapamte. Obratite pažnju da ovo treba da bude samo kao podsetnik - jedna rečenica, fraza. Ipak ne pišu sastav na temu „Najlepši doživljaj iz prošle godine“. Dakle - „poseta zoo vrtu“ ili „poljubac sa Kaćom“.

Prikaži više

Praznici u učionici

Praznici u učionici

Bliže se praznici pa je profesorka francuskog jezika, Vojka Milovanović, odlučila da za decembarsko izdanje bloga piše o aktivnostima na časovima francuskog jezika u vezi sa novogodišnjim i božićnim praznicima.

Već krajem novembra počinjem da razmišljam kojim aktivnostima da obeležim Novu godinu i Božić sa svojim učenicima na časovima francuskog jezika. Mislim da je važno da se u ovom periodu učenici upoznaju sa običajima naroda čiji se jezik uči, koji su vezani za ove praznike i naravno, da se napravi paralela sa našim običajima.

Pored tradicionalnih pesama koje se pevaju za ove praznike, učenicima je zanimljiva i hrana koja se jede u takvim prilikama. Ovo je odlična prilika da se učenici upoznaju sa različitim vrstama namirnica i načinima pripreme hrane. Učenici sa višim nivoom poznavanja jezika mogu napraviti i male kuvare sa receptima hrane koja se tada jede, a da bi se izbeglo prepisivanje recepata sa interneta, francuske recepte bi trebalo, na času, prevesti na srpski, a srpske recepte na francuski uz ilustraciju koju prave sami učenici na osnovu fotografija ili sa fotografijama preuzetim sa interneta, što zavisi od forme kuvara. Ovi se recepti mogu postaviti na blog ili sajt škole, a mogu se predstaviti i u formi postera ili panoa.

Prikaži više

Empatija. Gde je nestala?

Empatija. Gde je nestala?

Autor bloga, Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu, govori o ponovo aktuelnom problemu vršnjačkog nasilja u školama, o tome što mi možemo da učinimo kako bismo razvijali empatiju kod svojih učenika i gde se mogu naći odgovarajuće ideje i materijali za rad.

Ovih dana smo ponovo zgroženi snimcima i novinskim napisima o vršnjačkom nasilju u našim školama. Svako od nas sigurno ima svoj stav o ovoj, nažalost, sve češćoj pojavi. Bez namere da se bavim analizom uzroka i upiranjem prsta u odgovorne, osvrnula bih se na ono što mi možemo da učinimo kako bismo učenicima ukazali na posledice takvog ponašanja i razvili empatiju kod njih.

Verujem da su se mnogi od vas bavili, a bave se i dalje ovom temom. Vršnjačko nasilje nije ništa novo, ali je svakako eskaliralo poslednjih godina. Po pravilu je to tema o kojoj deca i tinejdžeri nerado govore, naročito kada su žrtve ili svedoci nasilja. Na nama je da ih pažljivo odabranim rečima, te odgovarajućim pripremljenim nastavnim materijalom i aktivnostima podstaknemo na diskusiju. Treba im omogućiti da se na njima prihvatljiv način izraze: crtežom, porukom, prezentacijom, video-klipom koji će sami osmisliti i snimiti... Iako će Nedelja borbe protiv vršnjačkog nasilja (13-17. novembar) do ovog izdanja biti za nama, nikad nije kasno da se ovim problemom pozabavite na svojim časovima. Ideje i gotove materijale možete lako pronaći na internetu.

Prikaži više

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Autorka ovog bloga je Marina Kopilović (ista ona koja žali što nije živela i radila pre dva veka), profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac“ u Beogradu. Poznata je po tome što ne voli da se bavi formom, već suštinom, što u školskoj dokumentaciji nikada ne piše ono što ne razume i što zasigurno neće realizovati u praksi. Ima običaj da postavlja pitanja i dosađuje sve dok ne shvati smisao pojedinih zahteva, ponekad ne posluša, ali uvek preuzima odgovornost za svoju neposlušnost.

Ovih dana, koleginice i kolege koji predaju strani jezik dobile su informaciju da su usvojeni opšti standardi postignuća za kraj osnovnog obrazovanja za strani jezik i da je Pravilnik o istim već stupio na snagu. Zvanično, preko društvenih mreža ili na neki drugi način. Nebitno.

Kao iskazi „o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju” , oni su veoma važni i korisni. Ako imamo na umu da formulacije standarda opisuju šta učenik zna, može i ume da (u)radi, oni bi trebalo da nam pomognu u kvalitetnijem planiranju i realizaciji nastavnog procesa, pod uslovom da ih razumemo. Slažete li se?

Prikaži više

The Skype’s the limit

The Skype’s the limit

Dragana Jovanović, master profesor nemačkog jezika, već petnaest godina radi kao nastavmik u osnovoj školi i, kako vreme prolazi, sve više se okreće nastavnim novotarijama kojima osvežava nastavu i približava je svojim učenicima.

Nove tehnologije su nam otvorile neslućene mogućnosti. Neke su malo zastrašujuće, neke su nam potpuno strane, dok nas neke prosto mame da se odmah bacimo na posao.

Ja sam veliki fan kompjutera, a preko interneta dišem. Znam, znam… i mama mi je stalno govorila da izađem da se „igram sa drugom decom”, ali ja jednostavno uživam u digitalnom svetu. I što bi rekli Englezi: „The Skype’s the limit!” Ili beše „The sky’s the limit?” Hm? U svakom slučaju, tema ovog teksta je Skajp i njegova primena, kako u individualnoj nastavi tako i u odeljenju.

Prikaži više

Hoću u pretprošli vek!

Hoću u pretprošli vek!

Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika, ima veliko zadovoljstvo da ove godine po dvadeset i deveti put uđe u učionicu i pozdravi svoje đake 1. septembra. Nije mala stvar početi karijeru u jednom veku, a završiti je u drugom, ali ona žali što svoju nastavničku karijeru nije počela i završila pre dva veka jer joj se ponekad čini da je tada bilo lepše, uprkos  „spartanskoj” (kako je opisuje Dragan Mraović u svom osvrtu na roman i film „Šešir profesora Koste Vujića”) disciplini ondašnjih škola.

Drage koleginice i kolege!

Na samom početku želim da se ogradim i kažem da govorim isključivo u svoje ime, nikako u vaše ime ili bilo koga ko ima bilo kakve veze sa obrazovanjem.

Prikaži više

Brain Gym – Gimnastika za mozak

Brain Gym – Gimnastika za mozak

Razumevanje potrebe za optimizacijom moždanih funkcija povezivanjem leve i desne hemisfere mozga, od kojih je svaka zadužena za nešto i obično dominira, od ključnog je značaja za razumevanje procesa učenja. Svesna toga, autor bloga, Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika, želi da podeli svoje iskustvo u radu sa učenicima mlađeg i starijeg uzrasta, koje se bazira na gimnastici za mozak, odnosno da predloži nekoliko praktičnih aktivnosti (koje se njoj najviše dopadaju) koje ciljano vode ka tome.

(Važno obaveštenje! - Kao neko ko ne može da podnese engleske izraze u tekstovima na srpskom jeziku, termin „Brain Gym” se sigurno neće pojavljivati u nastavku teksta. Koristiću izraz gimnastika za mozak, ma koliko on bio nespretno formulisan. U svakom slučaju mi je miliji i draži).

Kada su me prvi put pitali da li znam šta je gimnastika za mozak, pomislila sam da su to neke mozgalice poput onih koje gledamo u kvizovima ili rešavamo u enigmatskim časopisima. Padale su mi na pamet razne mentalne aktivnosti i tehnike disanja, ali nikako one koje imaju veze sa kretanjem. Bila sam iznenađena kada sam shvatila šta je to, ali ima logike u svemu što sam saznala, a i zabavno je. Ne bih previše da teoretišem. Teorija se može saznati u literaturi ili na internetu. Radije bih da odmah krenem sa primerima vežbi koje možete raditi na početku časa, kao zagrevanje, ili u trenutku kada osetite da bi vaši učenici trebalo da se oslobode viška energije i poboljšaju koncentraciju. Možete ih raditi i na kraju časa, kao opuštanje.

Prikaži više

Učimo li strani jezik ili gramatiku?

Učimo li strani jezik ili gramatiku?

Autor bloga je Zoran Jelesijević, nastavnik koji godinama radi sa učenicima u Srbiji, a neko vreme i u Kini, sada nakon iskustava sa dva kontinenta daje svoje mišljenje o planu i programu za učenje engleskog jezika u osnovnim školama.

Kada sam pre više godina prvi put video plan i program rada za engleski jezik u osnovnim školama, bio sam u najmanju ruku šokiran. Ne znam ko je planove osmislio, ali je evidentno su više nego ambiciozni. Drugo objašnjenje vidim u tome da je neko preuzeo raspored strana iz neke gramatike.

Ukoliko se usudite da odete na www.zuov.gov.rs, u planovima i programima za sedmi i osmi razred možete naići na beskrajne spiskove gramatika. Iako nisam jedan od onih koji tvrde da su đaci preopterećeni, ovi spiskovi me često navode na to da pomislim kako treba da predajem gramatiku, a ne razgovorni engleski. Iskreno, u 72 časa godišnje, koliko je planom propisano, malo vremena ostaje za primenu i uvežbavanje komunikacije.  Da li naši đaci uče novu gramatiku u srednjim školama ili ne? Ako uče, zašto? Za normalnu komunikaciju je i ovo dovoljno, smatram i previše.

Prikaži više

Хелп ми плиз

Хелп ми плиз

Аутор блога, Марина Копиловић, професор енглеског језика, овим текстом жели да подстакне своје колеге на размишљање о савременом српском језику који пола средовечног света у Србији не разуме. Исто тако жели да се "похвали" како је успешно научила једног осамдесетогодишњака неким речима и изразима, и тако допринела томе да се он осећа боље и корисније у послу којим се тренутно бави - узгајању воћа и поврћа.

Овај текст нема никакве везе са наставом страних језика. Али има везе са језиком, и то српским. С тога, немојте да ми замерите ако сам промашила тему – место, време и начин. Само сам забринута.

Предлажем да пажљиво прочитате ово што овде желим да шерујем. И да све, плиз, лајкујете. Ни случајно немојте да хејтујете. Бићу очајна, па ћу морати да тркнем до шопинг центра како бих покушала да се утешим и купим нешто на САЛЕ, а ако ни то не успем, мораћу да пронађем неки паб, па да уз дринкић пробам да искулирам свој фејл као блогер. Неће никако да ваља – или ћу потрошити паре које немам, или ћу се из очаја напити.

Prikaži više
©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions