Prvi utisak

Prvi utisak

Da li je prvi utisak koji ostavimo na nove učenike presudan za dalji rad i koliko mu pažnje mi nastavnici poklanjamo? U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović razmišlja na tu temu. 

Nova školska godina za mnoge od nas podrazumeva i susret sa novim učenicima. Prvi utisak koji ostavimo jeste važan. A da li je i presudan? Ne bih rekla. Način na koji radimo, u kojoj meri uvažavamo ličnost učenika, naša interakcija, atmosfera na času i mnogo drugih elemenata utiču na sliku koju će oni stvoriti o nama.

Pre petnaestak godina, učenici odeljenja čija sam bila razredna priznali su mi u trećoj godini da su, kad sam prvi put ušla u učionicu, pomislili da sam ’babaroga’. Svi smo se nasmejali, ali je ostalo pitanje da li sam se ja na tom prvom času odeljenjskog starešine ponašala drugačije nego inače. Da li sam i na prvom času engleskog jezika u novom odeljenju neka druga ja?

Prikaži više

Ko si ti? Ko sam ja?

Ko si ti? Ko sam ja?

Prvi susret sa stranim jezikom, nakon nekog vremena van učionice, treba da bude kreativan i da podstakne učenike da rade i sarađuju, da probudi u njima interesovanja i želju da usvajaju nove veštine. Nastavnica engleskog jezika Slavica Jocković ima predlog kako da to izvedemo na najbolji mogući način.

Raspust ili kraći odmor je idealna prilika da se odmorimo i pripremimo za nove izazove i radne pobede. Slobodno vreme koje smo proveli kako smo želeli, knjige koje smo jedva čekali da pročitamo, mesta koja smo posetili, dragi ljudi sa kojima smo provodili vreme i mnogi događaji koji su ispunili dugo priželjkivani odmor teme su koje možemo podeliti u učionici i tako započeti prve časove u novoj školskoj godini.

Postoji nekoliko tehnika koje veoma uspešno koristim kao „ice breakers” ili kao motivaciona sredstva za prve časove. Takve aktivnosti su nenametljive, pružaju mogućnosti i za govorne vežbe, postavljanje pitanja,  neposrednu komunikaciju, uvode u aktivnost pisanja, a tiču se realnih životnih aktivnosti, ličnih priča.

Prikaži više

Glumom protiv nasilja

Glumom protiv nasilja

Veliki broj ljudi misli da je rad sa decom lak i da je taj posao pogodan samo za nastavnike koji imaju vrlo malo radnog iskustva ili ga nemaju uopšte. Mirjana Marić, nastavnica engleskog jezika delila je isto mišljenje dok i sama nije počela da radi u školi. Tada je shvatila da je rad sa decom ne samo zahtevan, već i izazovan posao koji za nju predstavlja nepresušni izvor inspiracije. U svom tekstu ispričala je priču o tome kako joj je Forum teatar pomogao u rešavanju jedne konfliktne situacije i osnažio je u ulozi razrednog starešine.

Kao profesor engleskog jezika godinama sam radila u nižim razredima. Deca su sa zadovoljstvom i radošću čekala svaki čas engleskog jezika. Upijala su svaku moju reč, pokret, osmeh. Radili smo u paru, grupi, timu. Igra, pesma, gluma, kviz. Pravila smo postavljali u startu i sa zadovoljstvom ih poštovali.

A onda se u trenu sve okrenulo. Kako se u blizini moje škole gradila nova i mnogo veća škola, naša se zatvorila i svi đaci su prešli u novu. Promenila sam školu, a sa njom i đake i uzrast kojima sam predavala.

Prikaži više

Iz ugla “školske mame”

Iz ugla “školske mame”

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika, ali i razredni starešina već dugo godina. U ovoj drugoj ulozi imala je mnoge svetle momente, ali je nailazila i na mnogobrojne prepreke i probleme, rešive i nerešive. Kao neko ko stalno traga za rešenjima, čak i kada se čine nemogućim i nepostojećim, u ovom blogu podeliće sa vama svoje iskustvo.

Prošle školske godine ispratila sam fenomenalnu generaciju osmaka koju su uglavnom činili dečaci, a koji za četiri godine druženja sa mnom nisu napravili nijedan jedini prekršaj. Prosto neverovatno, priznaćete. Svi smo se čudili.

Za razliku od njih, ove godine sam postala „mama” novodošlim petacima koji već od prvog dana imaju opomene, što od mene, što od dežurnih nastavnika, pa se alarm za hitno reagovanje već oglasio. Ali pre nego što vam otkrijem koje korake nameravam da preduzmem, najpre da se vratimo u ne tako davnu prošlost. Važno je.

Prikaži više

Osmaci kao profesionalci

Osmaci kao profesionalci

Autorka bloga je Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda. Ideja ovog bloga je da pokaže kako se mogu povezati različiti predmeti (francuski, engleski jezik i profesionalna orijentacija) sa različitim razredima (8. i 4. razred) i kako učenici mogu da uče jedni od drugih.

Kako rasteretiti osmake sada na kraju godine kada se uveliko spremaju za završni ispit na kojem strani jezik nije jedan od predmeta koji se polaže. Sa druge strane, kako im pomoći da izaberu željeno zanimanje, a da se to ne svede na upitnike i razgovore na časovima odeljenjske zajednice.

Na ideju sam došla kada sam pročitala blog kolegice Jasmine LelekovićPadobranac sa predznanjem”, a s obzirom na to da se u 4. razredu obrađuju pojmovi koji se odnose na namirnice, odeću, obuću i njihovu kupovinu, koleginica francuskog jezika i ja smo napravile šoping mol u našoj školi. Čas smo realizovale u vidu uglednog časa na sledeći način:

Prikaži više

Ugovor o ponašanju

Ugovor o ponašanju

Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, ovoga puta želi da se pozabavi rešavanjem problema ponašanja učenika, kako iz ugla predmetnog nastavnika, tako i iz ugla odeljenjskog starešine. Naravno, piše o nečemu što je isprobala i što je dalo rezultate, a planira da to ponovo primeni već početkom drugog polugodišta.

Sigurna sam da smo svi mi bili u situaciji da više ne znamo šta ćemo sa nekim svojim učenicima – ne uče, ne donose pribor, prave čuda po školi, nedisciplinovani su i sl. Iscrpeli smo sve mogućnosti – razgovore, dogovore, pojačan vaspitni rad, ukore (koje ne volim, ali ih ipak ponekad dajem). Probali smo i da im ukažemo poverenje nekim zaduženjima kako bi bili važni i uvaženi. I ništa. Prođe nekoliko dana, oni opet urade isto. Zaboravili su šta su usmeno obećali.

Jednom prilikom, sasvim slučajno, na nekom seminaru čujem za nešto što se zove Bihevioralni ugovor. Nisam tada videla primer, pa mi je to zazvučalo nekako akademski, psihoterapeutski, poput ne znam ni ja kakvog dokumenta koji mora da sadrži superstručnu terminologiju.

Prikaži više

Nova virtuelna učionica

Nova virtuelna učionica

Autor bloga je Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika koja je zaljubljenik u tehnologije, naročito u jednostavne veb-alate koji su pomoć u radu. Takav jedan alat predstavlja vam u svom blogu.

Nova godina! Nova energija! Nova učionica! Dobro, možda ćete morati da pričekate na ovo poslednje. Pokušaću da vas utešim: nova virtuelna učionica!

Moje nedavno tehnološko otkriće oduševilo me je svojom jednostavnošću i praktičnošću, a delo je nastavnika Lorensa Kopersa. U nekoliko jednostavnih koraka i klikova, imate ključne alate za rad na jednom mestu za efikasniju organizaciju samog časa i to besplatno. O čemu se konkretno radi?

Prikaži više

Važno je pobediti!

Važno je pobediti!

Autor ovog bloga je nastavnica engleskog jezika, Ivona Ranđelović, koja u poslednje vreme rado i često koristi jezičke igre u nastavi, što ranije nije bio slučaj. Pročitajte zašto. 

Nedavno sam pohađala seminar u vezi sa razvijanjem socijalnih veština u školi i jedna od veština koju smo uvežbavali bila je „nauči da prihvatiš poraz”. Odmah me je podsetila na situacije sa kojima sam se susretala u svojoj dugogodišnjoj karijeri, a u vezi su sa timskim jezičkim igrama.

Na početku sam takve igre igrala, ali nerado jer su najčešće imale takav epilog da mi je polovina učenika potišteno jadikovala, dok je druga skakala od sreće. S godinama, razlog za izbegavanje istih bio je još veći jer su izlivi radosti i besa kod učenika bivali sve intenzivnijii – pobednici su zadirkivali gubitnike, a ovi su uzvraćali istom merom, što bi izazvalo još više negativnih emocija koje su onda iskaljivali na nedužne klupe ili na sveske i knjige koje bi velikom silinom završile na podu. Neretko bi se svađa nastavila i nakon časa.

Prikaži više

Hvataj!

Hvataj!

Ivona Ranđelović je nastavnik engleskog jezika koja se stalno trudi da motiviše nemotivisane i usmeri njihovu pažnju tamo gde ona želi – na jezik kojem ih podučava. A to radi na najrazličitije načine uz pomoć minimalnih resursa. U ovom blogu govori o uptrebi lopte kao moćnog sredstva za postizanje jezičkih, a i vaspitnih ciljeva.

Lopta - imenica, ženski rod; 1) omiljena igračka među decom počevši od ranog detinjstva, pa sve do kasne adolescencije, a često je obožavaju i u zrelim godinama (doduše, češće preko ekrana za vreme utakmice, nego u rukama, prim.prev.); 2) veoma efikasno i jeftino didaktičko sredstvo; 3) igračka koja može biti opasna po prozore i bilo šta lomljivo u zatvorenom prostoru, osim ako je sunđerasta i manja.

Da li ikada koristite loptu u nastavi i koliko često? Ja kad god želim da unesem neku promenu ili animiram uspavane učenike, ponesem loptu na čas. Varijante za njeno korišćenje u obrazovne svrhe su brojne, a u ovom blogu podeliću one koje su kod mene u nastavi jezika imale sledeće rezultate:

Prikaži više

Nastavnik u panici

Nastavnik u panici

Autor bloga je Zoran Jelesijević koji godinama radi kao nastavnik u prvom ciklusu obrazovanja u osnovnoj školi. U svom blogu objašnjava noćnu moru zvanu „poslednjih 10 minuta časa sa učenicima koji su završili sve što je bilo isplanirano”.

Ukoliko bih morao da opišem jednu situaciju koja mi se povremeno javlja u vidu noćnih mora, to bi bilo poslednjih 10 minuta časa sa učenicima koji su završili sve što sam isplanirao. Siguran sam da vam je poznata situacija gde vam, jedan po jedan, trideset prvaka prilazi i traži još aktivnosti.


Kada se ovo desi, nastavnik mora biti spreman. U suprotnom, učionica će u najkraćem roku postati igralište na kojem se viče, skače i trči. Vikom ili kaznama problem se neće rešiti. Kako bih izbegao ovakve situacije držim se zlatnog pravila – uvek, ali uvek moram da imam rezervnu aktivnost.

Prikaži više

Što je do mene…

Što je do mene…

Profesor engleskog jezika, Ivona Ranđelović, u ovom blogu govori o svom iskustvu upravljanja odeljenjem. Učila je na greškama, i to svojim, ali zahvaljujući njima uvela je mnoge promene u svom radu, a najviše kod nje same. U svom tekstu sa vama je podelila svoja iskustva i korisne ideje.

“Kada uperiš prst u nekoga, imaj na umu da druga tri upiru u tebe.” (autor nepoznat)

Kada se spomenu problemi u nastavi (nedisciplina, nezainteresovanost, neznanje) upiranje tog jednog kažiprsta je, maletene, uobičajena pojava. Upiru ga svi u svakoga: učenici u nastavnike, nastavnici u učenike i roditelje, roditelji u nastavnike, nastavnici u društvo, sistem i medije, mediji u nastavnike, roditelje i učenike. Sve u svemu, “začarani krug”.

Prikaži više

Suočavanje sa IOP-om

Suočavanje sa IOP-om

Nastavnik engleskog, Zoran Jelesijević, u svom blogu daje primer jedne aktivnosti za nastavu po individualnom obrazovnom planu i iznosi sumnje u sopstvenu stručnost za ovaj vid rada.

Individualni obrazovni planovi su pre nekoliko godina „niotkuda” uvedeni u prosvetu u Srbiji. Naravno, kao i mnoge stvari koje su uvedene na prečac,  sve je urađeno tako da imate utisak da nešto nedostaje.
Ukoliko se ne varam, irski model, koji podrazumeva to da se obezbede dovoljna sredstva i adekvatan obrazovan kadar, prošao je kroz proces „posrbljavanja” i jedna divna ideja, prožeta idealima humanizma, pretvorena je u „nešto”.

Zaista mislim da je „nešto” najbolja reč, jer nemam bolju. I nemojte misliti da se bez razloga protivim nečemu. Radim gde radim. Od svojih nadređenih dobio sam zadatak i u pokušaju da ga sprovedem, konstantno nailazim na frustraciju i sopstvenu nemoć. I to me nervira.

Primer iz prakse?

Prikaži više

Omaž nastavniku

Omaž nastavniku

Autor bloga je Jasmina Leleković, nastavnica koja radi u osnovnoj školi, gde je i sama bila učenik. Tekst je inspirisan nastavnicom francuskog jezika koja je čitav radni vek predano prenosila znanja i ostala u sećanju mnogih generacija.

Zašto ste odlučili da postanete nastavnik francuskog ili nekog drugog stranog jezika? Da li postoji osoba na koju ste se ugledali, koja vas je inspirisala? Da li možda nastavnik probudi u nama želju za budućim zanimanjem? Prepoznajete li učenike sa onom iskrom koju ste imali u oku prateći nečije predavanje?

Nedavno mi je jedna devojčica po imenu Jana rekla da se baš raduje što u biblioteci postoje knjige na francuskom jeziku i da ih ona redovno pozajmljuje. Pitam je koliko razume pročitano, a ona kaže da uzima slikovnice koje čita mlađoj sestri i igra se časa francuskog. Naravno, Jana je „nastavnica“, a sestra i tako ne zna da čita! Ne znam da li će Jana postati nastavnik, ali mene je vratila u osnovnu školu.

Prikaži više

Veštine za početnike i one koji to nisu

Veštine za početnike i one koji to nisu

Jasmina Leleković sedamnaest godina radi u osnovnoj školi kao nastavnik francuskog jezika, posebno je interesuje upotreba multimedija u nastavi stranog jezika, kao i kako motivisati učenike da ih koriste u obrazovne svrhe.

Ako ste pomislili da ćete čitati o četiri jezičke veštine koje treba sinhronizovano razvijati kod učenika, ovaj tekst možda nije za vas. Doduše, najupečatljivija lekcija koju sam na časovima metodike usvojila jeste upravo ona u kojoj moja profesorka savetuje da na svakom času svaki učenik treba nešto da  čuje, pročita, kaže i zapiše. Sama pomisao na to kako da organizujem čas, a da svi, baš svi učenici obave ove četiri aktivnosti, stvarala je u mojoj glavi sliku hobotnice iz nekog SF filma. I danas, posle mnogo održanih časova, matematički ih analiziram: 45/45, 20/27, 24/27, 3/4 i tako redom dok mi se ne zavrti u glavi. Priznajem, matematičke vrtoglavice su poreklom iz mojih školskih dana.

Razvijanje jezičkih veština se uči na fakultetu, a obnavlja se na seminarima. Međutim, postoje i one veštine koje se stiču tokom rada u školi. Izdvojila bih neke:

Prikaži više

Nešto malo o stilovima učenja

Nešto malo  o stilovima učenja

Autor ovog bloga, Marina Kopilović, profesor engleskog jezika, godinama nije znala kako da udovolji svojim učenicima i barem u nekom trenutku časa učini nastavu zanimljivom svakom od njih. A onda je, pre petanaestak godina, čula za VAK teoriju (skraćenica za vizuelni, auditivni i kinestetični tip učenja) koja joj je olakšala muke i otvorila prostor za nova istraživanja i eksperimente.

Počeću sa nekoliko jednostavnih pitanja. Da li u odeljenjima u kojima predajete imate decu koja ne vole da čitaju i pišu, a ne pate od disleksije? „Neizdrže“ koji neprestano škljocaju olovkom, ustaju bez pitanja, ne mogu da miruju duže od dva minuta, a ne pate od ADHD-a? Da li ste nekada primetili da neko dete na trenutak odluta i priča samo sa sobom ili pomera usne dok čita tekst u sebi? Ili možda nekog učenika koji, ni posle stotog usmenog objašnjenja, bez odgovarajuće vizuelne podrške, i dalje nema pojma o čemu govorite? Da li vam je poznata rečenica sačekajte da zapišem/nacrtam?

Meni se ovo dešavalo često, ne samo na početku karijere, već i kasnije. A onda sam, na jednom seminaru, prvi put čula za stilove učenja. Prepoznala sam svoje učenike i sebe u toj priči, i kao protagoniste, i kao antagoniste. Svi smo jednako hteli da budemo dobri i važni, a patili smo. Shvatila sam tada da je ono što ja smatram dobrom i zanimljivom aktivnošću, u stvari, rezultat mog načina učenja, i da ona ne mora da bude jednako dobra i zanimljiva mojim učenicima. Počela sam da eksperimentišem. Osluškivala sam i posmatrala svoje đake. Primetila sam mnoga ponašanja koja su ukazivala na potrebu uvođenja raznovrsnih aktivnosti koje bi zadovoljile ne samo njihove različite sposobnosti (što mi je tada bio jedini prioritet), već i različite stilove učenja.

Prikaži više
©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions