Ko si ti? Ko sam ja?

Ko si ti? Ko sam ja?

Prvi susret sa stranim jezikom, nakon nekog vremena van učionice, treba da bude kreativan i da podstakne učenike da rade i sarađuju, da probudi u njima interesovanja i želju da usvajaju nove veštine. Nastavnica engleskog jezika Slavica Jocković ima predlog kako da to izvedemo na najbolji mogući način.

Raspust ili kraći odmor je idealna prilika da se odmorimo i pripremimo za nove izazove i radne pobede. Slobodno vreme koje smo proveli kako smo želeli, knjige koje smo jedva čekali da pročitamo, mesta koja smo posetili, dragi ljudi sa kojima smo provodili vreme i mnogi događaji koji su ispunili dugo priželjkivani odmor teme su koje možemo podeliti u učionici i tako započeti prve časove u novoj školskoj godini.

Postoji nekoliko tehnika koje veoma uspešno koristim kao „ice breakers” ili kao motivaciona sredstva za prve časove. Takve aktivnosti su nenametljive, pružaju mogućnosti i za govorne vežbe, postavljanje pitanja,  neposrednu komunikaciju, uvode u aktivnost pisanja, a tiču se realnih životnih aktivnosti, ličnih priča.

Prikaži više

FIT FÜR DEN SCHULANFANG

FIT FÜR DEN SCHULANFANG

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu, daje vam savete kako da, nakon letnjeg raspusta, i vama i vašim učenicima olakšate početak nove školske godine.

Počinje nova školska godina. Svaki početak je težak, a rastanak od letnjeg raspusta svima teško pada! 

Prvi dan škole uvek donosi pregršt uzbuđenja kako za učenike i roditelje, tako i za nastavnike. Osmeh na licu nastavnika, uz srdačne reči i toplu dobrodošlicu učenicima, mnogo znači u tom trenutku. Vole naši đaci takve osobe u svom životu.

Prikaži više

Trenutak istine

Trenutak istine

Marina Kopilović, profesor engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, ne bi bila Marina Kopilović kada ne bi imala otpor prema svemu o čemu se govori samo u superlativu, bez kritičkog razmišljanja. 

Kad god ima dilemu, stavi pametni šešir na glavu i počne da misli.

Na samom početku moram da vam priznam da nisam uradila više od pola onoga što sam planirala za ovu školsku godinu (o nekim planovima sam čak pisala i blogove) zato što nisam stigla.

Prikaži više

Erfinderland Deutschland

Erfinderland Deutschland

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu u svom novom blogu vas vodi na novo istraživačko putovanje ...

Nakon uskršnjeg raspusta, odmorna i puna elana i ideja, krenula sam sa svojim učenicima na novo istraživačko putovanje.

Isprobala sam gotove materijale za nivoe A1, A2 i B1, sortirane prema nivou i temama, te vam ovom prilikom i predstavljam stranicu (izvor materijala) Erfinderland Deutschland koja pre svega prikazuje Nemačku kao zemlju pronalazača.

Prikaži više

ZUNAL – riznica projekata

ZUNAL – riznica projekata

Projektna nastava je sve više aktuelna, ali nekada nije lako pronaći ideju da se sprovede kvalitetan i zanimljiv projekat. U potrazi za idejama, Marija Jović Stevanović, profesor engleskog jezika, predstavlja nam platformu, riznicu projekata, koja može da posluži kao inspiracija nastavnicima različitih predmeta.

Projektna nastava je uveliko u jeku. Nikakva novina, složićete se, ali očigledno je da se ističe potreba da se poveže isti ili sličan sadržaj različitih predmeta, kako bi se učenici rasteretili i kako bi razvijali međupredmetne kompetencije.

Hoće li ovaj aktuelni vid nastave imati pozitivne ishode i u kojoj meri, vreme će pokazati.

Prikaži više

U susret Danu planete Zemlje

U susret Danu planete Zemlje

Dan planete Zemlje, 22. april, uvek je dobra prilika da se sa učenicima osvrnem na izuzetno bitnu temu očuvanja životne sredine. Jezik je tu samo sredstvo kojim se stiže do mnogo višeg cilja - podizanja ekološke svesti učenika. Ove godine neke ideje su se nametnule same, dok su druge deo svakodnevne prakse.

Nedavno sam naišla na zanimljivu pesmu, sa još zanimljivijim spotom, koja me je podstakla da je upotrebim u nastavi, a zatim i da osvežim svoju kolekciju resursa na temu ekologije, u susret predstojećem Danu planete Zemlje, 22. aprila.

U pitanju je pesma Alan Walker – Different World feat. Sofia Carson. Stihovi pesme koji se koriste se za dopunjavanje teksta, „skrinšotovi” spota koji je fantastičan za ovu temu, ali i samo odgledani spot odličan su materijal za podsticanje diskusije na temu šta smo to uradili planeti Zemlji i kako možemo da joj pomognemo.

Prikaži više

Nije znanje znanje znati, već je znanje na pravi način znanje sticati

Nije znanje znanje znati, već je znanje na pravi način znanje sticati

Marina Kopilović, profesor engleskog jezika u Osnovnoj školi „Stevan Sremac“ u Beogradu, u naslovu je izvrnula poznate reči Jovana Jovanovića Zmaja s namerom da... Videćete uostalom i sami.

Razvijanje kritičkog mišljenja kod dece jedan je od najvažnijih zadataka obrazovanja jer ih ono priprema za budućnost.

Za početak, jedan motivacioni zadatak. Pokušajte da od zadatih slova ispod sastavite šest reči. Ako vas mrzi da se bakćete ovim zadatkom, pogledajte rešenje ispod teksta.

Prikaži više

Nastavnik koordinator, učenik realizator

Nastavnik koordinator, učenik realizator

Marija Jović Stevanović rado eksperimentiše sa različitim metodama i tehnikama, nekada složenim a nekada sasvim jednostavnim, sa minimalnim resursima. Kakve tehnike predlaže za organizovanje časa na kojem će nastavnik imati pasivniju a učenici aktivniju ulogu, pročitajte u njenom novom blogu.

Ovih dana mnogo se priča o vršnjačkom učenju. Ističe se kako nastavnik ne treba da bude nosilac časa, glavni i odgovorni urednik i realizator, već motivator i koordinator, a učenici treba da budu maksimalno aktivni i usmereni jedni na druge.

Nastavnik i udžbenik ne treba da budu jedini izvor informacija već se u vršnjačkom učenju razmenjuju ideje i rešenja, te se tako podstiče i kritičko mišljenje učenika.

Prikaži više

Da greške rade u našu korist ...

Da greške rade u našu korist ...

U ovom blogu nastavnica engleskog jezika Gordana Popović piše o tome kako se greške koje učenici prave mogu iskoristiti tako da rade u korist učenika, a ne na njihovu štetu.

U procesu učenja greške su neminovne. Da li ćemo samo kažnjavati zbog njih ili ćemo se potruditi da ih iskoristimo kao polaznu tačku za učenje, zavisi samo od nas. Koje je uopšte njihovo mesto u današnjim školama? I da li ono zavisi isključivo od nastavnika ili i od samog nastavnog predmeta?

Iz razgovora sa drugim kolegama, rekla bih da se na greške prvenstveno obraća pažnja prilikom provera, mada ima i onih koji, poučeni iskustvom, tokom izlaganja ističu ona mesta za koja znaju da prilikom usvajanja zbunjuju učenike. Kako stvari stoje kod učenja stranih jezika?

Prikaži više

Gramatika nije bauk

Gramatika nije bauk

Slavica Jocković, autor ovog teksta, radi kao nastavnik engleskog jezika. Dilemu da li da gramatiku predstavi učenicima na eksplicitan način ili da učenici sami induktivnim načinom dođu do rešenja, rešava upotrebom zanimljivih aktivnosti, kroz igru i zabavu.

Da li je moguće usvojiti strani jezik koristeći se samo komunikativnim pristupom ili usvajanjem jezičkih celina, postavljanjem učenika u određene situacije, stvaranjem realnih situacija u kojima će se učenici naći u stvarnom životu? Koja je uloga gramatike u ovladavanju nekim stranim jezikom? Ovakva i slična pitanja svako od nas je postavio sebi bar jednom u životu. Da li naši učenici kada uđu u kabinet za strani jezik, pomalo strahuju od gramatičke oblasti koja će ih sačekati nespremne? Mogu li se sva ta pravila i gramatički oblici približiti učenicima? Da li je moguće predstaviti gramatiku na takav način da deca jedva čekaju da se njome bave?

Predstaviću vam neke aktivnosti koje koristim da bih učinila pojedine segmente gramatičke građe zanimljivijim.

Prikaži više

Za lagan početak i vedar kraj

Za lagan početak i vedar kraj

Slavica Jocković radi kao nastavnica engleskog jezika u Osnovnoj školi „Heroj Radmila Šišković” u Smederevskoj Palanci. Njen cilj je da učenici sa časa odu sa osmesima na licima, a to postiže kroz različite korisne, ali podjednako interesantne aktivnosti. Nešto više o aktivnostima koje koristi na početku i na kraju časa, možete pročitati u tekstu  koji sledi.

Kada kroče u kabinet za strani jezik, naši učenici dolaze sa različitim iskustvima, očekivanjima, predznanjem, predrasudama, stilovima učenja... I pored svih ovih različitosti, naš zadatak, kao nastavnika, jeste da probudimo želju kod učenika, kao i da ih motivišemo i pripremimo za ono što ćemo tog časa raditi.

Ova tematika je probudila interesovanje u meni da se njome i pozabavim. Spoj uživanja u učenju i ispunjenje očekivanih rezultata čini se kao „nemoguća misija”. No, za svaki problem postoji rešenje, zato ću sa vama podeliti neke male trikove za uspešniji rad.

Prikaži više

Iz ugla “školske mame”

Iz ugla “školske mame”

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika, ali i razredni starešina već dugo godina. U ovoj drugoj ulozi imala je mnoge svetle momente, ali je nailazila i na mnogobrojne prepreke i probleme, rešive i nerešive. Kao neko ko stalno traga za rešenjima, čak i kada se čine nemogućim i nepostojećim, u ovom blogu podeliće sa vama svoje iskustvo.

Prošle školske godine ispratila sam fenomenalnu generaciju osmaka koju su uglavnom činili dečaci, a koji za četiri godine druženja sa mnom nisu napravili nijedan jedini prekršaj. Prosto neverovatno, priznaćete. Svi smo se čudili.

Za razliku od njih, ove godine sam postala „mama” novodošlim petacima koji već od prvog dana imaju opomene, što od mene, što od dežurnih nastavnika, pa se alarm za hitno reagovanje već oglasio. Ali pre nego što vam otkrijem koje korake nameravam da preduzmem, najpre da se vratimo u ne tako davnu prošlost. Važno je.

Prikaži više

Kocka do kocke pričica

Kocka do kocke pričica

Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika, neretko koristi minimalne resurse u nastavi da maksimalno motiviše učenike. Kako su se kockice ovog puta poklopile da časovi budu zanimljiviji, pročitajte u blogu.

U potrazi za kreativnim idejama koje bih koristila na redovnim časovima, ali i na časovima slobodnih aktivnosti, u jednom trenutku sam počela da koristim kockice za društvene igre u nastavi. Kockice sam kupila uz listiće za jamb, koje štedljivi nastavnik takođe može da iskoristiti kao blokče za podsetnik. :)

Prva asocijacija bile su mi upravo spomenute društvene igre. Većina udžbenika ima poneku stranicu posvećenu upravo njima u vidu table sa poljima i različitim pitanjima i zadacima, kako bi se učenici zabavili, razvijali veštinu govora i takmičarski duh. Učenici mogu sami ili u saradnji sa nastavnikom da naprave sličnu igru na tabli, a postoje i brojna rešenja na internetu, od kojih mi je najviše pažnje privukla ova stranica iSLCOLLECTIVE. Ako je u mogućnosti, nastavnik može da odštampa neka od predloženih rešenja ili da sa učenicima napravi istu ili sličnu tablu. Uvek postoji mogućnost da se ovako nešto u vidu domaćeg ili dodatnog zadatka zada manje motivisanim učenicima, koji često više uživaju u praktičnim aktivnostima i ovakvom doprinosu radu na času.

Prikaži više

Od A do Z

Od A do Z

Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika uživa u radu sa najmlađim učenicima. U svom blogu dotakla se uvek aktuelne teme – učenje alfabeta. 

Uspeli smo da savladamo 1. razred, kad eto u drugom razredu odmah krećemo sa slovima, čitanjem i pisanjem. Koliko god da su učenici upoznati sa slovima abecede zbog stalnog korišćenja kompjutera, mobilnih telefona pa i društvenih mreža, ipak treba da se osvrnemo i na to kako ta slova pišu i da li uopšte znaju da ih napišu ili ih samo prepoznaju. A onda, nailazimo na sledeći problem. Prema nastavnom planu za drugi razred, abeceda se uči tek u drugom polugodištu. Šta nam je činiti?

Evo nekoliko primera kako sam ja to radila sa mojim drugacima:

Prikaži više

Pusti, pusti modu

Pusti, pusti modu

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović piše o tome na koji način se bavi temom mode na svojim časovima. U tekstu ćete naći i neke nerealizovane ideje o kojima bi htela da čuje vaše mišljenje.

U novu školsku godinu ušli smo sa novim Pravilnikom o lepom ponašanju i pristojnom odevanju. Do najsitnijih detalja su navedeni odevni predmeti i stilovi koji su nepoželjni u školskim prostorijama. A đaci ko đaci – neki se bune glasno, neki gunđaju, a neki hvataju krivine. S obzirom na to da se na početku trećeg razreda bavimo modom, rešila sam da aktuelnu temu iskoristim na času. Iz jedne, rodila se druga ideja, za njom i treća. Dozvolite da ih podelim ovde sa vama pre nego što se odlučim, i sa učenicima dogovorim, koju od njih ćemo i realizovati.

Naime, na početku trećeg razreda proširujemo vokabular rečima koje, između ostalog, opisuju materijale, dezen i kroj. Reči su samo navedene po kategorijama. Nastavna jedinica uključuje i vežbu slušanja koja ilustruje, kako bi se nove reči mogle upotrebiti u kontekstu. Još od samog početka upotrebe ovog udžbenika, potrudila sam se da samu listu reči upotpunim i vizuelnim sadržajima, kako bih pomogla učenicima da ih lakše usvoje. Tako je nastala ova mapa uma, koju sam na nekoliko prethodnih časova koristila kako za prezentovanje novih reči, tako i za usmenu vežbu.

Prikaži više

Novi počeci uz stare recepte

Novi počeci uz stare recepte

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika Gordana Popović ističe važnost međusobnog upoznavanja sa novim učenicima na početku školske godine radi uspostavljanja dobre komunikacije i uspešnijeg rada i otkriva omiljene aktivnosti koje u tu svrhu koristi.

Često u razgovoru sa komšijama ili prijateljima koji nisu prosvetni radnici kažem kako je moja velika sreća što se bavim tim pozivom. Svaki dan, ma svaki čas je drugačiji i neponovljiv. Svako odeljenje ima svoj duh i ritam i diše na jedinstven način. Zato od našeg prvog časa pokušavam da „opipam puls” odeljenja i upoznam svoje učenike. Ne mislim da nastavnik treba uvek da ima apsolutno isti pristup i način rada i da učenici treba da se prilagode njemu. Učenje je dvosmerna ulica, pa stvaranje odnosa poverenja između učenika i nastavnika i međusobno usklađivanje smatram veoma važnim u našem poslu.

To međusobno upoznavanje i adaptacija počinju od prvog časa, od prvog osmeha prilikom ulaska u učionicu i predstavljanja.

Prikaži više

Mali ljudi – velika očekivanja

Mali ljudi – velika očekivanja

Autor bloga je Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika koja radi sa različitim uzrastima, ali odnedavno najčešće sa učenicima od 1. do 4. razreda. Kako ona pristupa nastavi sa najmlađim školarcima i kako rešava izazove koje rad sa tim uzrastom nosi, pročitajte u blogu.

Predajem svim uzrastima, ali odnedavno najvećim delom predajem „malima“. Otprilike 250 pametnih glavica. Još uče da vezuju pertle, da me ne zovu mama, mada im to ne zameram, i šta je udžbenik, a šta radna sveska. Za one koji nisu predavali nižim razredima osnovne škole, to ukratko izgleda ovako:

I razred: Upoznajemo se, učimo šta su to škola i domaći zadaci, kako se boji, secka...

Prikaži više

Projektna nastava: novina ili tekovina?

Projektna nastava: novina ili tekovina?

Za Marinu Kopilović, profesorku engleskog jezika u Osnovnoj školi „Stevan Sremac“ u Beogradu, obično kažu da je hiperaktivna i da uvek nešto izmišlja i komplikuje. Pročitajte šta je sada iskomplikovala.

Početak školske godine je idealan trenutak da u nastavu uvedemo novine. Razmišljala sam šta bi od „epohalno“ važnih novina koje preporučuju prosvetne vlasti bilo suštinski najkorisnije za učenike. Ništa što već nismo znali ili isprobali, na ovaj ili onaj način. Sigurna sam da je većina vas koji ovo čitate radila projekte sa učenicima. I ja sam. Radim ih još od 1998. godine, s tim što tada nisam znala da se to zove „projektna nastava“.  U svom godišnjem planu rada to sam nazvala „Tematske kreativne istraživačke aktivnosti“. Moram da priznam da mi se moj naziv više sviđa od ovog današnjeg. Jeste staromodan i dugačak, ali je jasniji. Slažete li se da on jasno ukazuje na interdisciplinarnost i proces?

Da ne dužim. Ipak moram da razmislim o tome kako da unapredim i osvežim taj proces i povežem sadržaje predmeta koje je naizgled nemoguće povezati, ali i kako da svojim učenicima otvorim neka druga vrata i eventualno proširim vidike.

Prikaži više

Karavan deset reči

Karavan deset reči

Profesorka Vojka Milovanović, koja je učestvovala u projektu „Karavan deset reči“, uspela je da, u nastavi francuskog jezika, poveže različite grane umetnosti i socijalizaciju učenika, radeći na saradnji i poštovanju različitosti.

Ove školske godine, moj projekat „Karavan deset reči: glumimo i igrajmo se rečima ovog lepog francuskog jezika“ ušao je među 39 međunarodnih projekata u okviru „Karavana deset reči“ povodom Meseca frankofonije. Naš partner je bilo belgijsko udruženje „Semantis“.

.

Prikaži više

A na kraju…? Kviz!

A na kraju…? Kviz!

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika koja ovih dana stiže da napuni baterije samo do nekih 10%, tek toliko da se ne ugasi i željno iščekuje kraj školske godine, isto kao i njeni učenici. Da bi sebi olakšali čekanje, pribegli su zabavi. Oni poređaju stolice u hodniku škole, uključe TV koji je postavljen iznad vrata zbornice, povežu laptop sa TV-om i kviz može da počne! U ovom blogu pročitajte koji su im kvizovi najzanimljiviji i na koji način se igraju.

Raspust je odmah tu iza ugla i đaci mu se raduju više nego bilo kom petku u toku nedelje. Svima su preko glave testovi, diktati, ispitivanja, popravljanje ocena - i đacima, i nama! A kada tome dodamo vrućinu koja od ranog jutra okupira učionice, bilo kakav ozbiljan rad i koncentracija na toj toploti prosto ispare! Zato, evo predloga kako da jednostavno i lako napravite prelaz između kraja školske godine i predstojećeg zasluženog odmora. Ovog puta to su igre rađene u Power Point-u za koje su vam neophodni laptop i projektor, tj. TV ili, ako ste te sreće, pametna tabla. Bežični miš je poželjan, ali ne i neophodan. U slučaju da ste se nasmejali (od muke) na pomen tehnike, ne brinite! Ponudiću vam i „unplugged” (bez struje) varijantu.

Svi kvizovi i igre nalaze se na sledećem linku. Za neke od njih morate platiti, ali mnogi su dostupni za preuzimanje bez ikakve nadoknade kreatoru kvizova. Evo mog izbora na osnovu reakcija učenika sa kojima sam ih igrala.

Prikaži više

Interaktivna magija

Interaktivna magija

Autorka bloga, Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda, redovno se trudi da časovi budu dinamični i drugačiji. Pored klasičnog realizovanja nastave, upotreba interaktivnog programa je od velike pomoći – evo primera.

Kako animirati prvake da zavole jezik i zadržati im pažnju čitavih 45 minuta? Znamo i sami da postoji mnogo aktivnosti koje nam u tome pomažu, ali jedan vid koji nam je od ogromne koristi je svakako upotreba interaktivnog programa. Međutim, ako nismo u mogućnosti da koristimo ovakav program na svakom času, trebalo bi makar s vremena na vreme.

Pored klasičnog puštanja interaktivnog programa koji prati udžbenik, ja sam rešila da to bude malo bajkovito i da unesem magiju među decom. Pored usvajanja neophodnog vokabulara, učenici na ovaj način razvijaju maštu, ali se takođe podstiče i njihova želja za učestvovanjem.

Prikaži više

Osmaci kao profesionalci

Osmaci kao profesionalci

Autorka bloga je Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda. Ideja ovog bloga je da pokaže kako se mogu povezati različiti predmeti (francuski, engleski jezik i profesionalna orijentacija) sa različitim razredima (8. i 4. razred) i kako učenici mogu da uče jedni od drugih.

Kako rasteretiti osmake sada na kraju godine kada se uveliko spremaju za završni ispit na kojem strani jezik nije jedan od predmeta koji se polaže. Sa druge strane, kako im pomoći da izaberu željeno zanimanje, a da se to ne svede na upitnike i razgovore na časovima odeljenjske zajednice.

Na ideju sam došla kada sam pročitala blog kolegice Jasmine LelekovićPadobranac sa predznanjem”, a s obzirom na to da se u 4. razredu obrađuju pojmovi koji se odnose na namirnice, odeću, obuću i njihovu kupovinu, koleginica francuskog jezika i ja smo napravile šoping mol u našoj školi. Čas smo realizovale u vidu uglednog časa na sledeći način:

Prikaži više

Quizlet u nastavi stranih jezika

Quizlet u nastavi stranih jezika

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika i naša blogerka koju ste verovatno do sada upoznali kao dramskog praktičara. U ovom blogu ima za vas nešto drugačije - upotreba tehnologije za lakše učenje novih reči koje su neophodne da bi se na stranom jeziku govorilo.

Da li ste možda u problemu kako da naterate svoje učenike da uče reči bez kojih ne mogu ništa reći, ma koliko dobro poznavali gramatiku i njena pravila? Da li vam uvođenje novih reči u nižim razredima predstavlja „piece of cake”, ali kako krenete ka višim razredima, postaje sve teže obraditi ih na času, s obzirom na to da se njihov broj višestruko povećava? Da li vašim učenicima predstavlja napor i „smor” učenje novih reči napisanih u dve kolone od kojih je jedna na stranom jeziku, a druga sa prevodom na srpski i obrnuto?

Ako ste i na samo jedno pitanje odgovorili potvrdno, možda je Quizlet rešenje za vas! Pomogao je meni i mojim učenicima, a trebalo bi da pomogne i vama.

Prikaži više

Motoričko pamćenje

Motoričko pamćenje

Autorka bloga, Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda i uvek traži nešto novo, želi da pokaže kako učenici mlađih razreda mogu naučiti nove reči uz pomoć pokreta i vežbe koncentracije. U ovom blogu opisuje kako to izgleda.

Da li ste primetili da sve više dece ne može da izdrži da sedi mirno 45 minuta? Da li je i vama počelo da smeta kada nakon samo nekih desetak minuta od početka časa čujete komešanje, škripu i klackanje stolica, postavljanje pitanja tipa: „Mogu li da pijem vodu?”; „Smem li do toaleta?”… Nema slobodnog prostora iako ste se pripremili za čas. Šta nam to govori?

Svesni smo činjenice da deca ne troše svoju energiju kao što smo mi nekada činili. Svoje slobodno vreme koriste igrajući razne igrice na svojim računarima, tabletima ili telefonima. Motorika im je svedena na minimalne aktivnosti.

Prikaži više

Slavite greške, povećajte samopouzdanje!

Slavite greške, povećajte samopouzdanje!

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika koja će sa vama podeliti najvažniju lekciju koju je naučila od svoje mentorke, Susan Hillyard, a u vezi je sa uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi podučavanje stranog jezika bilo uspešno. Suzan insistira da tačnost, pre svega gramatička na kojoj se najčešće insistira, treba da zauzme tek treće mesto. Šta prethodi tačnosti, pročitajte u ovom blogu.

Tema ovog bloga mi se nametala više puta u poslednje vreme, manje-više u istom maniru, a odluka da o tome pišem pala je nakon sledećeg razgovora sa učenicom četvrtog razreda koja je nedavno prešla u našu školu i odeljenje kojem predajem:

 

Prikaži više

Storytelling in the Classroom

Storytelling in the Classroom

Gareth Davies is a teacher, teacher trainer and storyteller based in South Wales. He specialises in telling traditional stories from around the world in the English Language Classroom.

We think of stories as being an activity for very young learners but effective storytelling can capture the imagination of students of all ages and help them fall in love with stories. I use traditional folk tales in all my teaching. This blog will look at how you can become an effective storyteller and how you can use stories in the language classroom.

Before you start, decide how you want to tell the story. There is nothing wrong with reading a story but if you can tell it rather than read it, then it is so much more interesting for the students because it allows the teller to improvise and include the students more.  It may seem daunting to learn stories but there are techniques that can help you.

Prikaži više

Formativno ocenjivanje

Formativno ocenjivanje

U ovom blogu, Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, želi da podeli svoje iskustvo u formativnom ocenjivanju i pokuša da navede čitaoce da, umesto da se muče formalnim „pisanijem” i vođenjem evidencije u pedagoškim sveskama, počnu da razmišljaju o strategijama formativnog ocenjivanja koje će biti suštinski korisne, ali i zabavne, kako njima tako i njihovim učenicima.

Formativno ocenjivanje odjednom je postalo nasušna potreba, toliko nasušna da se od nas traži da svakodnevno gubimo vreme i vodimo evidenciju o napredovanju svih učenika na jednom času, o njihovim jakim i slabim stranama, postignućima, itd.

Neka mi neko kaže kako će nastavnik koji svakodnevno (jer tako traže neki savetnici) popunjava rubrike opisnim ocenama imati vremena da sva ta pisanija ponovo pročita, izanalizira i koriguje svoju nastavu, odnosno isplanira odgovarajuću podršku učenicima kojima je ona potrebna. Suština formativnog ocenjivanja svodi se na formu – posedovanje odgovarajućih pisanih tragova o napredovanju učenika, a ne na unapređivanju nastave i učenja tokom nastavnog procesa.

Prikaži više

Društvene igre – spoj zabavnog i korisnog!

Društvene igre – spoj zabavnog i korisnog!

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika u osnovnoj školi i smatra da previše ozbiljnog rada na gramatici i vokabularu kod učenika može imati suprotan efekat od očekivanog. Naši đaci su u tom uzrastu kada vole i žele da se igraju više od svega. Pa zašto im ne priuštiti to zadovoljstvo na samim časovima? Zašto se i mi ne bismo malo opustili uz koju društvenu igru? U ovom blogu Ivona će podeliti sa vama jednostavne, ali efektne aktivnosti za uvežbavanje ili obnavljanje gradiva.

Bliže se kraj prvog polugodišta, testiranje i pismeni zadaci, kao i (nezahvalno) formativno i sumativno ocenjivanje naših učenika. Ne radujemo mu se ni mi, ni oni, ali što se mora, mora se.

Zato, kada sve to prođe, poslednje nedelje januara dozvolite sebi da „pustite kosu”! (let one’s hair down engl.idiom = opustiti se, nastao je u ono vreme kada su žene tokom celog dana nosile svoju dugu kosu skupljenu u punđu i tek pred spavanje je puštale, što je verovatno predstavljalo veliko olakšanje). Isto savetujem i vama. Možete se opustiti zajedno sa učenicima igrajući neku od društvenih igara kojih ima na pretek.

Prikaži više

Učimo jedni od drugih

Učimo jedni od drugih

Autorka bloga, Gordana Popović, od samog početka svoje profesionalne karijere radi u srednjoj stručnoj školi. U ovom tekstu govori o tome kako se bavi stručnim temama na svojim časovima.

Da li i vaši učenici vole kada mogu nečemu da vas nauče? Imaju li uopšte priliku za tako nešto? Nama koji radimo u srednjim stručnim školama to je savim normalna pojava kada obrađujemo stručne tekstove. Mogu vam reći da je pravo zadovoljstvo videti ih u toj ulozi. Često mi oni razjasne neke pojmove, procedure i uživaju u tome. Naravno, pravo učenje u učionici nikad i nije jednosmerna već dvosmerna ulica. Najlepše je kada učimo jedni od drugih.

Činjenica da oni o datoj materiji znaju više od nas ne bi trebalo da nas plaši. Nismo mi čuvari sveg znanja. Pored toga, rad na stručnim tekstovima je dobra prilika da i mi naučimo nešto novo. A učenici vole da pokažu da su u nečemu bolji od nas.

Prikaži više

Inkluzija

Inkluzija

Suočena sa sve većim brojem inkluzivne dece u redovnoj nastavi, autorka bloga, Zorica Miladinović, nastavnica koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda, želi da podeli svoja iskustva sa kolegama i da kroz razmenu ideja formira neku vrstu formata koji će biti dostupan i koristan svim nastavnicima stranih jezika u nastavnom procesu.

Koliko vas je bilo suočeno sa problemom inkluzivnog rada? Koliko vas se osećalo bespomoćno kada je u pitanju rad sa decom ometenom u razvoju i da li ste smatrali da niste dovoljno stručni za to? Kako pomoći deci koja imaju poteškoća u savladavanju socijalnih, motoričkih ili verbalnih veština da nauče strani jezik? Sigurna sam da velika većina nastavnika slično razmišlja!

Najlakše bi bilo ignorisati slučaj i reći „pa mi nismo školovani za takav vid nastave”. Ipak, treba imati u vidu da su i deca sa poteškoćama u razvoju takođe željna pažnje, kao i da osećaju da su „deo tima”. Pa hajde onda jedni drugima da pomognemo idejama, materijalima za rad i primenljivim zadacima.

Prikaži više

Kako se u Guči francuski uči

Kako se u Guči francuski uči

Jasmina Leleković, inspirisana primerom dobre prakse, piše o Mariji Jakšić, profesorki francuskog jezika iz Čačka, koja pozitivnom energijom i stvaralačkim radom pokreće učenike na aktivnost.

Pripremajući se za nastavu često koristim resurse na internetu. Kada sam nedavno tražila ideju kako da učenicima približim pravila izgovora francuskih glasova i čas učinim zanimljivijim, pronašla sam jedan video-klip o mačku Šaminjonu koji uči da čita. Zahvaljujući njemu, moji učenici su brzo savladali osnovna pravila, a ja sam upoznala koleginicu koja sa ogromnim entuzijazmom učenicima prenosi svoju ljubav prema francuskom jeziku.

Podržavajući primere dobre nastavne prakse, odlučila sam da napišem tekst o Mariji Jakšić, profesorki francuskog jezika u Osnovnoj školi „Akademik Milenko Šušić” u Guči.

Prikaži više

REPETITIO EST MATER STUDIORUM

REPETITIO EST MATER STUDIORUM

Ivona Ranđelović je nastavnica engleskog jezika koja stalno eksperimentiše i uvodi novine u nastavu, kako bi svojim učenicima olakšala usvajanje i učenje stranog jezika, s obzirom na to da ga uče samo 90 minuta nedeljno, a van škole ga slabo ili nimalo koriste. Ona se trudi da u nastavi primeni sva svoja znanja o različitim stilovima učenja (VAK), kao i znanja o muzici i drami, o čemu će govoriti u ovom blogu.

„Ponavljanje je majka učenja”. Ova sentenca kao da je stvorena za strane jezike, posebno za one jezike kojima su naši učenici veoma malo izloženi. Da se to ponavljanje ne bi svelo na suvoparno horsko ponavljanje za mnom i da ono ne bi izazvalo kontraefekat i odbojnost kod učenika, primenila sam neke od dramskih tehnika koje su takvu vrstu vežbe učinile zabavnom i efektnom.

OSEĆANJA I KONTEKST

Prikaži više

Resolutions

Resolutions

Nastavnica engleskog jezika Mirjana Marušić Andžić, skoro je odustala od pisanja novogodišnjih odluka, dok nije rešila da se sama poigra idejama. U svom blogu sa vama deli ideje o tome kako da, uz male promene, čas u vezi sa novogodišnjim odlukama opet bude interesantan i vama i učenicima.

Za početak, važno je da pisanje novogodišnjih odluka započnete starom godinom. Pitajte učenike da se prisete godine koja je za nama. Tako ćete ih podstaći da pišu o novoj.

Neka zapišu šta je to u staroj godini bilo toliko dobro da bi želeli da se ponovi i u novoj. Koji su to doživljaji koje žele da zapamte. Obratite pažnju da ovo treba da bude samo kao podsetnik - jedna rečenica, fraza. Ipak ne pišu sastav na temu „Najlepši doživljaj iz prošle godine“. Dakle - „poseta zoo vrtu“ ili „poljubac sa Kaćom“.

Prikaži više

Nešto kao diktat

Nešto kao diktat

Autorka bloga, Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika, govori o jednoj specifičnoj varijanti diktata koja omogućava učenicima da pored vežbe slušanja uče i kako da „hvataju” beleške.

Diktat, nekada nezaobilazan deo nastave stranih jezika, primenom komunikativnog pristupa izgubio je svoju nekadašnju poziciju. Danas se koristi sporadično, češće kad treba primiriti učenike nego kao način provere znanja. Možda grešim? Da li ga i u kojoj meri koristite? Ja retko, priznajem. Možda je ipak do mene? Neke druge vežbe slušanja su mi draže, a spelovanje uvek mogu da proverim kad učenici rade vežbu pisanja. Umesto diktata, radije koristim dictogloss.

Dictogloss je aktivnost koja delimično podseća na pravi diktat. Razlika je u tome što učenici ne treba da zapišu svaku, već samo ključne reči na osnovu kojih će kasnije rekonstruisati originalni tekst. Za ovu aktivnost može se upotrebiti bilo kakav kraći tekst. Ipak, potrudite se da vašim učenicima bude zanimljiv i podsticajan za neku usmenu ili pismenu aktivnost koja će uslediti.

Prikaži više

Duh iz timske lampe

Duh iz timske lampe

Autorka bloga je Zorica Miladinović, nastavnica engleskog jezika koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda i uvek traži nešto novo, želi da pokaže kako sami učenici mogu da obrade određenu lekciju, a da se to ne svede na klasično čitanje i odgovaranje na pitanja. U ovom blogu ona daje primere o tome kako „prodrmati” tinejdžere i zainteresovati ih za rad.

Kako motivisati osmake da rade određeni tekst iz udžbenika, a dа se to ne svede na dosadno čitanje, prevođenje i analizu teksta. Naravno, potrebno je usvojiti određeni vokabular ili gramatičke jedinice i učenici će takav način rada prihvatiti, ali ne zato što žele već zato što moraju. Deo učenika će tada aktivno učestvovati, deo učenika će se povremeno uključivati u rad, a većina će gledati na sat i u mislima biti ko zna gde. Gde je samostalno usvajanje gradiva?

Kad god pogledam u neke, meni dosadne lekcije, uvek se zapitam može li čas izgledati drugačije?

Prikaži više

Praznici u učionici

Praznici u učionici

Bliže se praznici pa je profesorka francuskog jezika, Vojka Milovanović, odlučila da za decembarsko izdanje bloga piše o aktivnostima na časovima francuskog jezika u vezi sa novogodišnjim i božićnim praznicima.

Već krajem novembra počinjem da razmišljam kojim aktivnostima da obeležim Novu godinu i Božić sa svojim učenicima na časovima francuskog jezika. Mislim da je važno da se u ovom periodu učenici upoznaju sa običajima naroda čiji se jezik uči, koji su vezani za ove praznike i naravno, da se napravi paralela sa našim običajima.

Pored tradicionalnih pesama koje se pevaju za ove praznike, učenicima je zanimljiva i hrana koja se jede u takvim prilikama. Ovo je odlična prilika da se učenici upoznaju sa različitim vrstama namirnica i načinima pripreme hrane. Učenici sa višim nivoom poznavanja jezika mogu napraviti i male kuvare sa receptima hrane koja se tada jede, a da bi se izbeglo prepisivanje recepata sa interneta, francuske recepte bi trebalo, na času, prevesti na srpski, a srpske recepte na francuski uz ilustraciju koju prave sami učenici na osnovu fotografija ili sa fotografijama preuzetim sa interneta, što zavisi od forme kuvara. Ovi se recepti mogu postaviti na blog ili sajt škole, a mogu se predstaviti i u formi postera ili panoa.

Prikaži više

Da te pitam

Da te pitam

Profesorka engleskog jezika, Ivona Ranđelović, je jedna od onih nastavnika koji uviđaju važnost osposobljavanja naših učenika da postavljaju pitanja - da preispituju svet oko sebe, pojave i odnose u društvu, sebe same. U ovom blogu pročitajte kako ona motiviše svoje učenike da kritički i kreativno misle.

Da li nekad uhvatite sebe kako vodite jednosmernu komunikaciju sa vašim učenicima kao da ste vi jedini koji postavlja pitanja, a učenici jedini koji odgovaraju? Da li vam se dešava da lekciju završite sa „Ima li pitanja?” i niko ne podigne ruku? Ukoliko je tako, evo primera iz moje lične prakse koji menjaju smer pitanja i odgovora i u kojima je uloga ispitivača predata učenicima, kako bi oni kritički počeli da preispituju ne samo ono što se radi na času, već i svet koji ih okružuje.

O meni

Ovu aktivnost uglavnom radim na početku školske godine kada se po prvi put upoznajem sa nekim odeljenjem. Učenicima ponudim simbole ili brojeve iza kojih se krije neka informacija o meni. Njihov zadatak je da postavljaju „da/ne” pitanja: Da li imate 38 godina? Ne. Da li nosite broj cipela 38? Da! Učenici mogu da rade i u paru i pogađaju koje se informacije kriju iza brojeva i simbola koje su jedni drugima zadali, a za domaći zadatak mogu uraditi ovako nešto.

Prikaži više

Ocenjivanje grupnog rada

Ocenjivanje grupnog rada

Autor članka je Marija Jović Stevanović, nastavnica engleskog jezika koja voli grupni rad na času, ali i izazove koje on donosi.

Prednosti grupnog rada na času su nesumnjivo brojne. Osim što učenike podstičemo na saradnju i timski rad, pružamo im mogućnost da zajedničkim radom ostvare određenu ideju, da svaki član grupe da svoj doprinos, onako kako to najbolje ume, a istovremeno stvaramo atmosferu u kojoj učenici mogu da uče jedni od drugih. Čini se da ovakav oblik rada ima mnogo više prednosti u odnosu na ostale, ali najveći problem nastaje kada ovakav način rada treba oceniti. Kako to postići, a da nijedan član grupe ne bude „oštećen“?

Grupe možemo da podelimo tako da ih čine učenici istog nivoa postignuća i da svakoj grupi prilagodimo težinu zadatka. Samim tim je i ocenjivanje lakše. No, takva podela, po meni, ne treba da bude previše česta, jer ne stvara uvek podsticajnu atmosferu. Kada grupa nije homogena, manje uspešni učenici mogu da uče od uspešnijih, a da svoj doprinos grupi daju na neki kreativan, njima blizak način i u skladu sa svojim mogućnostima. Međutim, uspešniji učenici lako mogu biti demotivisani, ukoliko osete da je sav teret na njima i da su glavni, a nekada i jedini nosioci zadate aktivnosti, a još više ukoliko se jedna ista ocena dodeli celoj grupi. Tada je još veći teret na nastavniku, jer treba pravično da oceni angažman svih u timu.

Prikaži više

Saradničkom nastavom protiv nasilja

Saradničkom nastavom protiv nasilja

Blog piše Marina Кopilović, profesorka engleskog jezika koja se grozi bilo koje vrste nasilja, a naročito onog koje se dešava među decom i omladinom – vršnjačkog nasilja – koje, umesto da se smanjuje, eskalira neverovatnom brzinom i postaje svojevrstan način zabave i razonode.

Sigurna sam da ste svi bili svedoci nekog oblika nasilja u školama u kojima radite. Isto tako, sigurna  sam i da se u vašim školama preduzimaju odgovarajuće mere za prevenciju nasilja. Ako izuzmemo količinu nasilja kojoj su deca izložena putem medija ili u svakodnevnom životu (u porodici, lokalnoj zajednici, na ulici, u prodavnici, u autobusu…), šta je to što dodatno podstiče takve modele ponašanja? Odakle toliko nezadovoljstvo i potreba da se bilo ko maltretira?

Prestala sam da verujem i u programe čiji je cilj razvijanje komunikacijskih i socijalnih veština kod dece jer ne vidim nikakav boljitak na globalnom planu. Samo tu i tamo, sporadično. Čini mi se da su rezultati čak i kontraproduktivni.

Prikaži više

Važno je pobediti!

Važno je pobediti!

Autor ovog bloga je nastavnica engleskog jezika, Ivona Ranđelović, koja u poslednje vreme rado i često koristi jezičke igre u nastavi, što ranije nije bio slučaj. Pročitajte zašto. 

Nedavno sam pohađala seminar u vezi sa razvijanjem socijalnih veština u školi i jedna od veština koju smo uvežbavali bila je „nauči da prihvatiš poraz”. Odmah me je podsetila na situacije sa kojima sam se susretala u svojoj dugogodišnjoj karijeri, a u vezi su sa timskim jezičkim igrama.

Na početku sam takve igre igrala, ali nerado jer su najčešće imale takav epilog da mi je polovina učenika potišteno jadikovala, dok je druga skakala od sreće. S godinama, razlog za izbegavanje istih bio je još veći jer su izlivi radosti i besa kod učenika bivali sve intenzivnijii – pobednici su zadirkivali gubitnike, a ovi su uzvraćali istom merom, što bi izazvalo još više negativnih emocija koje su onda iskaljivali na nedužne klupe ili na sveske i knjige koje bi velikom silinom završile na podu. Neretko bi se svađa nastavila i nakon časa.

Prikaži više

Književnost u nastavi stranog jezika

Književnost u nastavi stranog jezika

Tražeći odlomke iz književnih dela za rad na časovima francuskog jezika sa učenicima osnovne škole, Vojka Milovanović, profesorica francuskog jezika, je uočila da toga nema u aktuelnim udžbenicima stranih autora. U ovom tekstu daje svoje viđenje ovog problema i nudi rešenja, kroz primere iz prakse.

U nekoj od poslednjih reformi školskog sistema kod nas, nastavnicima je omogućeno da biraju udžbenike po kojima će raditi, a na repertoaru je, pored skromne ponude udžbenika naših autora, široka lepeza udžbenika stranih autora.

Pored živih boja i veselih likova, koji deci treba na zanimljiv način da približe jezik, uočava se da u stranim udžbenicima za osnovnu školu nema književnih tekstova zemlje čiji se jezik uči. Pretpostavka je da su autori ostavili nastavnicima slobodu izbora kada je reč o književnosti naroda čiji se jezik uči.

Prikaži više

Uz muziku se lakše uči

Uz muziku se lakše uči

Autor bloga je Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu. U ovom tekstu govori o tome kako svoje dve ljubavi, ljubav prema engleskom jeziku i prema muzici, deli sa svojim učenicima u želji da im olakša i ulepša učenje jezika, a saznaćete i kako možete iskoristiti pesme stranih izvođača u svojoj praksi.

Kada me neko pita otkud ljubav prema engleskom jeziku, obično kažem da je do nje došlo posredno, preko moje prve ljubavi – muzike. Oduvek sam volela da pevam, a engleski sam zavolela i pre nego što sam počela da ga učim, zahvaljujući pop i rok pesmama koje sam uz stariju sestru slušala od malena. Jedna od meni najdražih pesama iz tog perioda bila je „Money, money, money” grupe Aba. Kako sam samo želela da znam reči te pesme da bih mogla da je pevam!

Posle ove kratke ispovesti, sasvim je jasno da pesme stranih izvođača rado koristim u nastavi. Na moju sreću, postoje i objektivni razlozi za njihovu upotrebu, kako lingvistički, tako i socijalni, kulturni, emocionalni i saznajni. Učenici su izloženi autentičnom jeziku koji im omogućava da nauče nove reči i  izraze, pravilan izgovor i intonaciju, da uoče primenu gramatičkih struktura, kao i da se upoznaju sa kulturom raznih nacija. Popularne pesme su neretko i društveno angažovane pa se mogu koristiti kao podsticaj za razgovor o nekim problemima savremenog društva.

Prikaži više

Udžbenik vs. Nastavni plan i program

Udžbenik vs. Nastavni plan i program

Marini Kopilović, profesorki engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, nije jasno zašto neke njene kolege stavljaju znak jednakosti između udžbenika i Nastavnog plana i programa. U ovom tekstu sa vama deli neka svoja zapažanja i stavove i poziva vas da ih prokomentarišete.

Dugo sam razmišljala da li uopšte da načinjem ovu temu i da li ima svrhe pokretati ovo pitanje. Odlučila sam da to ipak učinim jer zapravo, pišem o postupku, o pojavi sa kojom se nikako ne slažem. Kako biste razumeli šta me je naljutilo i nateralo da se oglasim, ukratko ću vam opisati jedno svoje iskustvo, iako ih ima više.

Prošle školske godine, prijateljica me je zamolila da pomognem njenoj devojčici (u pitanju je dete koje bilo sedmi razred) oko nečega što ne razume, a hoće da popravi ocenu koju je dobila na pismenom zadatku. Dete vredno, pametno, odgovorno…

Prikaži više

Koliko stanica ima ovaj voz?

Koliko stanica ima ovaj voz?

Draganu Jovanović, master profesorku nemačkog jezika i književnosti, oduvek je zanimalo kako funkcioniše nastava u nemačkim školama. Dragana je više puta imala prilike da duže vreme boravi u osnovnim i srednjim školama u Nemačkoj. Iskustva koja je tamo stekla podelila je sa vama u ovom tekstu.

Kada sam pre desetak godina hospitovala u jednoj nemačkoj osnovnoj školi, prvi put sam videla takozvano učenje po stanicama odnosno Stationenlernen. Kod nas je ova metoda manje poznata i ne koristi se tako često, iako je veoma korisna, naročito kada se radi sa decom različitih sposobnosti i različitog znanja, a takva su uglavnom sva prosečna odeljenja.

U katalogu ZUOVA za stručno usavršavanje školske 2014/15. i 2015/16. u ponudi je bio seminar pod nazivom Metoda učenja po stanicama u nastavi nemačkog jezika. Kada sam na internetu malo istraživala temu učenje po stanicama, uglavnom su mi izlazile stranice koje imaju veze sa učenjem nemačkog jezika. Ova metoda se u našim školama, sudeći po rezultatima Google  pretrage, malo koristi u nastavi drugih predmeta, iako sam sigurna da se može primeniti skoro u svakom.

Prikaži više

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Autorka ovog bloga je Marina Kopilović (ista ona koja žali što nije živela i radila pre dva veka), profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac“ u Beogradu. Poznata je po tome što ne voli da se bavi formom, već suštinom, što u školskoj dokumentaciji nikada ne piše ono što ne razume i što zasigurno neće realizovati u praksi. Ima običaj da postavlja pitanja i dosađuje sve dok ne shvati smisao pojedinih zahteva, ponekad ne posluša, ali uvek preuzima odgovornost za svoju neposlušnost.

Ovih dana, koleginice i kolege koji predaju strani jezik dobile su informaciju da su usvojeni opšti standardi postignuća za kraj osnovnog obrazovanja za strani jezik i da je Pravilnik o istim već stupio na snagu. Zvanično, preko društvenih mreža ili na neki drugi način. Nebitno.

Kao iskazi „o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju” , oni su veoma važni i korisni. Ako imamo na umu da formulacije standarda opisuju šta učenik zna, može i ume da (u)radi, oni bi trebalo da nam pomognu u kvalitetnijem planiranju i realizaciji nastavnog procesa, pod uslovom da ih razumemo. Slažete li se?

Prikaži više

A za početak: igra!

A za početak: igra!

Vojka Milovanović, profesorka francuskog jezika, piše o tome zašto je dobro da časovi stranog jezika počnu igrom i daje primere zanimljivih igara za uvežbavanje izgovora, brojeva i pisanja.

„Treba da se igramo kako bismo postali odgovorni i ozbiljni” – Aristotel

U svom Rečniku didaktike francuskog jezika, Žan Pjer Kik definiše igru kao jednu od aktivnosti u učenju koja ima zabavni, ludički karakter. Igra je, prema njegovoj definiciji, određena pravilima, a koristi se da bi kod onih koji je praktikuju izazvala i osećaj zadovoljstva i prijatnosti pri učenju. Učenici lakše komuniciraju kroz igru i na taj način uče kako da rešavaju probleme, razvijaju svoju kreativnost, ali i donose odluke. Kada kao cilj igre postavimo učenje, onda se pred učenikom nalazi čitav niz jezičkih i komunikativnih izvora, koje on kreativno koristi kroz saradnju sa drugim učenicima (Kik, 2003:160).

Prikaži više

O mentorstvu i pripravništvu

O mentorstvu i pripravništvu

Autorka bloga je Marija Jović Stevanović, nastavnica engleskog jezika, koja odnedavno ima još jednu važnu ulogu. Marija je mentor mladoj profesorki engleskog jezika, svojoj bivšoj učenici, u sklopu jednogodišnjeg programa stručne prakse i u svom blogu pruža osvrt na ključne aspekte mentorskog rada i izazova koje on nosi.

Sećate li se kako vam je bilo prvog dana ili prve nedelje na poslu nastavnika? Kako ste se snašli sa pripremanjem za čas, popunjavanjem dnevnika i, još bitnije, prilagođavanjem gradiva i kriterijuma ocenjivanja?

Činjenica je da niko od nas nakon fakulteta ne uđe potpuno spreman u učionicu u ulozi nastavnika i potrebne su godine učenja, kroz praksu naravno, kako bi se savladala veština podučavanja, ali i vođenje dokumentacije, saradnja sa učenicima i roditeljima itd. I danas se sećam kada su me prvi put obavestili da imamo sastanak aktiva (današnjeg stručnog veća). Moja prva reakcija je bila: ,,Izvinite, šta je to aktiv?”.

Prikaži više

Hvataj!

Hvataj!

Ivona Ranđelović je nastavnik engleskog jezika koja se stalno trudi da motiviše nemotivisane i usmeri njihovu pažnju tamo gde ona želi – na jezik kojem ih podučava. A to radi na najrazličitije načine uz pomoć minimalnih resursa. U ovom blogu govori o uptrebi lopte kao moćnog sredstva za postizanje jezičkih, a i vaspitnih ciljeva.

Lopta - imenica, ženski rod; 1) omiljena igračka među decom počevši od ranog detinjstva, pa sve do kasne adolescencije, a često je obožavaju i u zrelim godinama (doduše, češće preko ekrana za vreme utakmice, nego u rukama, prim.prev.); 2) veoma efikasno i jeftino didaktičko sredstvo; 3) igračka koja može biti opasna po prozore i bilo šta lomljivo u zatvorenom prostoru, osim ako je sunđerasta i manja.

Da li ikada koristite loptu u nastavi i koliko često? Ja kad god želim da unesem neku promenu ili animiram uspavane učenike, ponesem loptu na čas. Varijante za njeno korišćenje u obrazovne svrhe su brojne, a u ovom blogu podeliću one koje su kod mene u nastavi jezika imale sledeće rezultate:

Prikaži više

Interaktivna tabla u nastavi stranog jezika

Interaktivna tabla u nastavi stranog jezika

Jasmina Leleković, profesorka francuskog jezika u OŠ „14. oktobar” u Bariču, iznosi svoje viđenje upotrebe pametne table, modernog nastavnog sredstva, koje može da obogati nastavu stranog jezika.

U knjizi „Škola” Jasminke Petrović (izdanje Kreativnog centra) nalazi se zanimljiva ilustracija Dobrosava Boba Živkovića koja prikazuje nastavna AKO sredstva: kasetofon, ako ga nisu ukrali, krede, ako ih je redar uzeo od tetkice, grafoskop, ako nije na popravci… uz napomenu da se TV, video i kompjuter nalaze u zbornici i koristi ih nastavnik opštetehničkog, ako ume. Na opšte zadovoljstvo mojih koleginica i mene, kada je interaktivna tabla „ušetala” u kabinet za strane jezike, sve ovo AKO otišlo je u zaborav i svelo se na jedno AKO, ako bude bilo struje.

Interaktivna tabla spada u red didaktičkih medija, a funkcija joj je da podigne kvalitet obrazovanja. Da li je to svemoguće nastavno sredstvo ili samo pomodarstvo, i to veoma skupo, pokazaće vreme. Sa stanovišta praktičara i s distance od nekoliko godina korišćenja iste, mislim da je istina negde između.

Prikaži više

A može i ovako...

A može i ovako...

Autorka bloga je Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika u srednjoj stručnoj školi. U ovom blogu videćete kako možete adaptirati udžbenik koji koristite. Neke od prikazanih ideja prezentovala je Peni Ur na onlajn kursu „Course materials: Design, Selection and Use”.

Tokom svoje dugogodišnje karijere imala sam priliku da koristim udžbenike raznih izdavača. Neki su mi bili nametnuti, neke sam birala sama. Vrlo brzo sam shvatila da, bez obzira na to koliko je kvalitetan, nijedan udžbenik ne odgovara u potpunosti potrebama mojih učenika. Zato sam ih nekad prilagođavala, dok dodatni materijal koristim redovno u svojoj praksi. Pronalaženje dodatnog materijala i ideja sad je jednostavnije nego ikad. Internet je preplavljen blogovima i radovima nastavnika iz celog sveta, a da ne govorim o video-zapisima koji su nam dostupni. Zato, po mom mišljenju, mnogo veći izazov predstavlja nalaženje načina da postojeći materijal učinimo zanimljivijim i inspirativnijim za učenike. I ne samo to, raznovrsnijim vežbanjima im omogućavamo da na kreativniji način savladavaju jezik koji uče.

Prateća vežbanja uz tekstove, bilo da je reč o vežbama razumevanja ili govornim vežbama, uglavnom su kvalitetna i raznovrsna. Međutim, retko kad služe kao polazna osnova za vežbu pisanja. Jedna od tehnika koju možete primeniti je lična reakcija učenika na pročitan tekst. Zatražite od učenika da sastave pitanja za autora ili neki lik iz teksta. Ta pitanja, na primer, mogu da se odnose na informacije koje su izostavljene iz teksta. Ova tehnika zahteva, pre svega, dobro razumevanje teksta, ali i dozvoljava učenicima da pokažu kako reaguju na tekst, likove i autora, dok nama omogućava da vidimo šta je to što je ostavilo najjači utisak na njih, kao i šta je to što ih zanima.

Prikaži više

The Skype’s the limit

The Skype’s the limit

Dragana Jovanović, master profesor nemačkog jezika, već petnaest godina radi kao nastavmik u osnovoj školi i, kako vreme prolazi, sve više se okreće nastavnim novotarijama kojima osvežava nastavu i približava je svojim učenicima.

Nove tehnologije su nam otvorile neslućene mogućnosti. Neke su malo zastrašujuće, neke su nam potpuno strane, dok nas neke prosto mame da se odmah bacimo na posao.

Ja sam veliki fan kompjutera, a preko interneta dišem. Znam, znam… i mama mi je stalno govorila da izađem da se „igram sa drugom decom”, ali ja jednostavno uživam u digitalnom svetu. I što bi rekli Englezi: „The Skype’s the limit!” Ili beše „The sky’s the limit?” Hm? U svakom slučaju, tema ovog teksta je Skajp i njegova primena, kako u individualnoj nastavi tako i u odeljenju.

Prikaži više

Motivisanje najmlađih učenika

Motivisanje najmlađih učenika

Zoran Jelesijević već godinama radi sa učenicima mlađih razreda osnovno škole. Na tom uzrastu učenici su još uvek vrlo raspoloženi za učenje, ali je za njega najbitnije da ih motiviše da zavole engleski jezik.  U ovom tekstu je opisao nekoliko aktivnosti kojima to postiže.

U jednom od ranijih tekstova sam pomenuo Zlorana. Ukoliko niste zapazili taj detalj, on je moj zli alter ego i izbija iz mene u trenucima kada je potrebno upravljati učenicima. On će se javiti i u ovom tekstu, ali mislim da ću vas upoznati i sa prijatnom stranom moje ličnosti, jer je upravo ona najbitnija za temu ovog teksta – MOTIVACIJU učenika nižih uzrasta.

Kada sam pisao prvi „nacrt” ovog teksta, odgovor na ovo pitanje mi je otišao u pogrešnom smeru. U onom istom smeru gde smo mi, nastavnici, učitelji i roditelji naučeni da idemo, ka ocenama.

Prikaži više

Buđenje nakon raspusta

Buđenje nakon raspusta

Autor bloga je Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika koja radi sa različitim uzrastima. Bez obzira na uzrast, nakon letnjeg raspusta, učenici su još uvek uspavani i psihički na raspustu. Evo nekoliko ideja kako nastavnik može i njima, a i sebi, olakšati početak školske godine.

Septembar, mesec administracije, ali i mesec entuzijazma. Makar ga ja tako doživljavam. S jedne strane pokušavamo da se uhvatimo u koštac sa planovima, pripremama, novim dnevnicima, inicijalnim testovima i još mnogo toga, a sa druge osećamo entuzijazam i želju da osvežimo nastavu. Možda ćemo baš ove školske godine uspeti da ,,pokrenemo” ćutljivog Petra ili motivišemo Milicu da redovno donosi domaće zadatke.

Dok traje taj entuzijazam, često poželimo da osvežimo nastavu inovativnim idejama. Bilo da su one vezane za samu nastavu, u vidu aktivnosti, ili su u pitanju kreativni radovi učenika kojima će se osvežiti radni prostor, učenicima uvek prija iskakanje iz ustaljenog okvira naše prakse i raduju se prilici da malo odmore od suvoparne gramatike, dok se i psihički, a ne samo fizički, vrate sa raspusta.

Prikaži više

Let's twist again

Let's twist again

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika koja se trudi da svojim učenicima ponudi najrazličitije sadržaje, iskustva i doživljaje. To posebno radi na početku školske godine kada je potrebno ublažiti prelaz između raspusta i početka škole. U sledećem blogu pročitajte kako ona to radi. Nadamo se da će vas inspirisati da probate isto to, a možda i nešto više od toga!

Da li imate osećaj da tek što smo podelili knjižice i svedočanstva, a već treba krenuti sa pisanjem globalnih i operativnih planova za novu školsku godinu? Već je došao trenutak da sa ponovo napunjenim baterijama uđemo u učionice i radimo sa učenicima koji, sigurna sam, nemaju isti osećaj kao mi. Njima se raspust odužio i oni jedva čekaju da se vrate svojim drugarima, simpatijama, a smela bih da se opkladim - i nama. Da to dobro raspoloženje ne bi splasnulo odmah prvog dana, na prvim časovima, dobro je za prvu radnu nedelju isplanirati aktivnosti koje su igrolike i zabavne, a koje će i njih i nas polako pripremiti za radnu atmosferu.

U nastavku ću opisati aktivnosti kojima ja najčešće započinjem prvu radnu nedelju: dramske i muzičko-plesne.

Prikaži više

Nastavnik u panici

Nastavnik u panici

Autor bloga je Zoran Jelesijević koji godinama radi kao nastavnik u prvom ciklusu obrazovanja u osnovnoj školi. U svom blogu objašnjava noćnu moru zvanu „poslednjih 10 minuta časa sa učenicima koji su završili sve što je bilo isplanirano”.

Ukoliko bih morao da opišem jednu situaciju koja mi se povremeno javlja u vidu noćnih mora, to bi bilo poslednjih 10 minuta časa sa učenicima koji su završili sve što sam isplanirao. Siguran sam da vam je poznata situacija gde vam, jedan po jedan, trideset prvaka prilazi i traži još aktivnosti.


Kada se ovo desi, nastavnik mora biti spreman. U suprotnom, učionica će u najkraćem roku postati igralište na kojem se viče, skače i trči. Vikom ili kaznama problem se neće rešiti. Kako bih izbegao ovakve situacije držim se zlatnog pravila – uvek, ali uvek moram da imam rezervnu aktivnost.

Prikaži više

Kreativno pisanje na času

Kreativno pisanje na času

Autor bloga je Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika u srednjoj stručnoj školi sa višegodišnjim iskustvom. Motivisati nemotivisane je za nju jedan od najvećih izazova u radu sa tinejdžerima, a još veći izazov je održati im pažnju. Zato se trudi da kroz različite, vremenski kratke aktivnosti, postigne veće angažovanje učenika na času. U ovom tekstu će sa vama podeliti neke ideje za kratke vežbe kreativnog pisanja koje se mogu uraditi na samom času.

Složićete se da je naš osnovni cilj osposobljavanje učenika da uspešno komuniciraju na stranom jeziku koji uče. I dok je krajem prošlog veka to podrazumevalo stavljanje akcenta na govorne vežbe, pojavom i širenjem društvenih mreža, kao i razvojem onlajn komunikacije uopšte, pisane vežbe su ponovo dobile svoje mesto u učionici. Ali, da li je tako kod svih nas? Koliko često izbegavamo pisane vežbe jer su nam pomalo dosadne pa ih ostavljamo za domaći zadatak? Ako i urade domaći, neretko smo razočarani uloženim trudom ili je, pak, očigledno napisan uz nečiju pomoć. Jedan školski čas svakako ne pruža učenicima dovoljno vremena da sastave kvalitetan esej, ali je zato svega desetak minuta potrebno da se uradi neka smislena, korisna i kreativna pisana vežba.

O samoj pripremi i organizaciji pisanih aktivnosti, kao i načinu njihovog ocenjivanja, ovde je već pisala Marina Kopilović. Ja ću vam predstaviti neke ideje koje sam sa učenicima realizovala na časovima, kao i one koje tek planiram. Ono što je svima njima zajedničko je pružanje mogućnosti učenicima da izraze svoje mišljenje ili da pokažu svoju kreativnost u kratkoj pisanoj formi.

Prikaži više

Čitam, dakle mislim

Čitam, dakle mislim

Autor bloga je Ivona Ranđelović, nastavnica engleskog jezika u jednoj seoskoj školi u Pečenjevcu, nadomak Leskovca. Kako kaže, njena misija je da ne podučava jezik zarad jezika, već da ga koristi kao sredstvo za obrazovanje svojih učenika. U ovom blogu govori o tehnikama razvijanja veštine čitanja koje primenjuje u nastavi, ali i drugim dobrobitima koje proizlaze iz toga. 

Od svih jezičkih veština, čitanju se poklanja najmanje pažnje – što zbog nedostatka vremena, što zbog nekog od poslednjih mesta koje zauzima na listi prioriteta. A da je našim učenicima preko potrebno da razviju i ovu veštinu, potvrđuju rezultati na završnom ispitu iz srpskog jezika, kao i naše lično iskustvo „na terenu”.

Da najpre navedemo neke činjenice:

Prikaži više

Što je do mene…

Što je do mene…

Profesor engleskog jezika, Ivona Ranđelović, u ovom blogu govori o svom iskustvu upravljanja odeljenjem. Učila je na greškama, i to svojim, ali zahvaljujući njima uvela je mnoge promene u svom radu, a najviše kod nje same. U svom tekstu sa vama je podelila svoja iskustva i korisne ideje.

“Kada uperiš prst u nekoga, imaj na umu da druga tri upiru u tebe.” (autor nepoznat)

Kada se spomenu problemi u nastavi (nedisciplina, nezainteresovanost, neznanje) upiranje tog jednog kažiprsta je, maletene, uobičajena pojava. Upiru ga svi u svakoga: učenici u nastavnike, nastavnici u učenike i roditelje, roditelji u nastavnike, nastavnici u društvo, sistem i medije, mediji u nastavnike, roditelje i učenike. Sve u svemu, “začarani krug”.

Prikaži više

Ispraviti ili popraviti - pitanje je sad?

Ispraviti ili popraviti - pitanje je sad?

Autor bloga je Dragana Jovanović, master profesor nemačkog jezika i književnosti. Mnogo vremena je provela jednom nogom u nemačkim školama, posmatrajući njihovu nastavu, a jednom u našim radeći u odeljenjima od 1. do 8. razreda. Sve vreme se bavi samoevaluacijom i introspekcijom, analizira svoje uspehe i greške, a u ovom blogu će sa vama podeliti svoje dileme o tome kada i kako treba korigovati jezik učenika.

Koliko ste vi kao nastavnici vezani za svoje, po pravilu, crvene hemijske olovke? Da li se uloga nastavnika često svodi na puko ispravljanje grešaka, koje će učenici neminovno napraviti? Ima li napretka učenika, ako ih ne ispravljamo na putu učenja? Svi mi sebi postavljamo manje ili više upravo ova pitanja. A čini mi se da su najviše aktuelna u nastavi stranih jezika. Izvesno je da će naši učenici na putu savladavanja stranog jezika praviti greške, ali ono što je neizvesno je kako, kada i koliko ih ispravljati. Postoje mnogobrojne studije, radovi, istraživanja na ovu temu, a opšti utisak je da se svi slažu da nema konačnog tačnog odgovora.

U svojoj petnaestogodišnjoj praksi predavala sam na raznim nivoima, različitim uzrastima i u raznim uslovima, te sam isprobavala razne taktike ispravljanja. Kada se radi o usmenom izražavanju, čini mi se da najbolje dugoročne rezultate daje popravljanje, a ne ispravljanje. Razlika je, iako naizgled u svega nekoliko slova, zapravo ogromna.

Prikaži više

Disleksija i učenje stranog jezika

Disleksija i učenje stranog jezika

Kao većina profesora stranih jezika, Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika, dugo je sledila svoje instinkte u radu sa decom koja pate od disleksije. Nije imala adekvatna znanja, a ni obuke za rad sa njima. Ne zanima je toliko sama dijagnoza, za to postoje stručnjaci, već način na koji se tim učenicima može pomoći da lakše uče. Počela je da traga po literaturi i internetu, po sjajnim priručnicima za nastavnike sa konkretnim savetima. Evo šta ima da vam poruči.

Imate u odeljenju učenika koji ima problem sa pažnjom, pamćenjem, čitanjem i pisanjem? Ima loš i nečitak rukopis. Žali se da mu slova i reči igraju pred očima. Učenika koji je spor, ne razume vaša uputstva i zato ne može da uradi zadatke? Pritom, nije lenj i nezainteresovan, već veoma inteligentan. Zanima ga škola, ali jednostavno ne može da postigne i stalno se suočava sa neuspehom. Često je tužan i nema volju da uči. Šta mi tu možemo da uradimo?

Počeću od nekih opštevažećih smernica. Takvim učenicima prvo obezbedim odgovarajuće mesto za rad u učionici – negde napred, odakle bez problema mogu da me vide i čuju. Ponovim bitne informacije nekoliko puta i proverim da li su ih razumeli na način koji ih neće frustrirati – priđem im i individualno proverim da li su razumeli. Dajem im pažljivo formulisane, kratke, usmene instrukcije uz demonstraciju. Prilagođavam dužinu zadatka njihovim sposobnostima i ostavljam im dovoljno vremena da ga završe. Često ponavljam gradivo, na različite načine, kako bih im pomogla da dugoročno zapamte ono što su naučili i naravno, ne zaboravljam principe VAK teorije – ovi učenici moraju da vide, čuju, dodirnu ili urade nešto kroz pokret da bi lakše učili i pamtili. Na primer, hoću da ih naučim da kažu skini ili obuci džemper. Oni će to najbolje naučiti tako što će ga stvarno skinuti ili obući. Uključujem i ostala čula – miris i ukus. Ne insistiram na pismenom izražavanju, već usmeno proveravam šta i koliko znaju.

Prikaži više

Bloger o blogovanju

Bloger o blogovanju

Jasmina Leleković sedamnaest godina radi u osnovnoj školi kao nastavnik francuskog jezika. Posebno je interesuje upotreba multimedija u nastavi stranog jezika, kao i kako motivisati učenike da ih koriste u obrazovne svrhe.

Ne tako davne 2008. godine, pojavio se prvi sajt/blog u Srbiji koji je kreirao nastavnik francuskog jezika za učenike škole u kojoj je radio, namenjen da učenicima pruži informaciju, da podseti i zabavi. Kolega Nermin Vučelj uložio je dosta truda i vremena da pokrene i motiviše učenike, a nama je ponudio primer kako da uhvatimo korak sa učenicima nove generacije.

Danas je internet preplavljen nastavničkim stranicama i blogovima iz celog sveta, a ja bih izdvojila nekoliko naših, domaćih, koji nam mogu biti korisni u nastavnoj praksi.

Prikaži više

Suočavanje sa IOP-om

Suočavanje sa IOP-om

Nastavnik engleskog, Zoran Jelesijević, u svom blogu daje primer jedne aktivnosti za nastavu po individualnom obrazovnom planu i iznosi sumnje u sopstvenu stručnost za ovaj vid rada.

Individualni obrazovni planovi su pre nekoliko godina „niotkuda” uvedeni u prosvetu u Srbiji. Naravno, kao i mnoge stvari koje su uvedene na prečac,  sve je urađeno tako da imate utisak da nešto nedostaje.
Ukoliko se ne varam, irski model, koji podrazumeva to da se obezbede dovoljna sredstva i adekvatan obrazovan kadar, prošao je kroz proces „posrbljavanja” i jedna divna ideja, prožeta idealima humanizma, pretvorena je u „nešto”.

Zaista mislim da je „nešto” najbolja reč, jer nemam bolju. I nemojte misliti da se bez razloga protivim nečemu. Radim gde radim. Od svojih nadređenih dobio sam zadatak i u pokušaju da ga sprovedem, konstantno nailazim na frustraciju i sopstvenu nemoć. I to me nervira.

Primer iz prakse?

Prikaži više

Pisanje – šta, kome, kako, zašto?

Pisanje – šta, kome, kako, zašto?

Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika, u ovom blogu piše o motivacionim tehnikama koje primenjuje u nastavi pisanja.

Složićete se da je razvijanje produktivnih jezičkih veština (govora i pisanja) jedan od najtežih, ali i najzanimljivijih zadataka, kako za nas nastavnike, tako i za učenike. Pisanje naročito. Primetili ste da većina naših učenika ima otpor prema pisanju kraćih/dužih tekstova. Zašto? Da li zbog nepoznavanja same teme? Ili možda  ne vide smisao pisanja na zadatu temu? Ne znaju kome i zašto pišu? Strah od mogućnosti da će se „razotkriti“ koliko ne znaju i da će dobiti lošu ocenu?

Sigurna sam da vam je ovo poznato, ali da se ipak malo podsetimo.

Prikaži više

Da domaći zadatak manje boli

Da domaći zadatak manje boli

Autor bloga je Ivona Ranđelović koja se od samog početka svoje dugogodišnje nastavničke karijere trudi da ne podučava svoje učenike samo engleskom jeziku, već da ih kroz taj strani jezik podstakne da misle, budu kreativni i da pored glave koriste i celo svoje telo. Ona se brine o tome da svojim učenicima obezbedi takozvani „SPICE” (Social Physical Intellectual Creative and Emotional development), odnosno društveni, fizički, intelektualni, kreativni i emocionalni razvoj. U nastavku ovog bloga, podeliće sa vama neke od svojih trikova kako to postiže kada se radi o domaćim zadacima.

Koji je procenat vaših učenika koji redovno donose domaće zadatke i koji je procenat onih koji su domaći zadatak uradili kod kuće, a ne u školi tako što su prepisali od nekog drugog? O kojoj god brojki da se radi, verujem da biste voleli da je viša. Evo nekih predloga zadataka koji su pozitivno delovali kod mojih učenika, a koji bi mogli da imaju isti efekat i kod vaših.

Uvežbavanje pisanja/Ne pišem kao što govorim

Prikaži više

Gramatika biti važna

Gramatika biti važna

Ivona Ranđelović je profesor engleskog jezika, ali je u toku svog školovanja učila i druge jezike kao što su italijanski, francuski i ruski. Ono što joj je smetalo u nastavi stranih jezika je tradicionalni pristup i učenje jezika kroz gramatiku i gramatičke primere. Nastava je bila suvoparna i nije je osposobila za komunikaciju na bilo kom od stranih jezika. S obzirom na to da radi u seoskoj školi sa učenicima koji su izloženi engleskom jeziku samo na njenim časovima, jer ne slušaju muziku na engleskom, niti gledaju filmove, morala je dosta da istražuje i isprobava kako bi pronašla način na koji će ti učenici brže savladati jezik i njegovu gramatiku.

Kada bih vas pitala koliko bi procentualno gramatika trebalo da zauzima prostora u nastavi jezika, šta biste rekli?

Odgovor na ovo pitanje obično varira, od nastavnika do nastavnika, od jezika do jezika. Izvestan broj nastavnika se opredeli za 20%, drugi za 80%–90%, a većina za zlatnu sredinu od 50%. Ono što je zanimljivo je da argumenti koje nastavnici daju kako bi obrazložili svoje odgovore, često nailaze na odobravanje i od strane nastavnika koji su se drugačije opredelili. Sve je relativno zbog ugla iz kog svako od njih posmatra gramatiku.

Prikaži više

Video u nastavi - top lista kratkih filmova

Video u nastavi - top lista kratkih filmova

Autor članka je Marija Jović Stevanović, veliki zaljubljenik u filmove i tehnologiju, koja neretko koristi video za razvijanje jezičkih veština, ali i za podsticanje diskusije i razvoj kritičkog mišljenja.

Ukoliko biste me pitali za omiljenu aktivnost ili resurs za časove engleskog jezika, ne bih mogla da vam odgovorim. Volim svestran pristup učenju svih predmeta, a pogotovo stranog jezika. Međutim, kakva god da je lista, na njoj će se uvek među prvih pet naći kratki video-zapisi, jer ih, kao veliki zaljubljenik u film, često koristim na časovima.

Bilo da su u pitanju kratki filmovi, dokumentarni, animirani, motivacioni, edukativni ili pak reklame, video uvek budi pažnju učenika, podstiče ih na diskusiju i motiviše da se uključe. Neki će to čak uraditi na maternjem jeziku, umesto na stranom, koji bismo mi nastavnici želeli sa njima da vežbamo, ali svi znamo da je kod nekih učenika i to uspeh, znak da su tog dana i psihički prisutni na času i da ih je nešto podstaklo da iskažu svoje mišljenje.

Prikaži više

Muzika je svuda oko nas!

Muzika je svuda oko nas!

Dragana Jovanović je master profesor nemačkog jezika i književnosti i već petnaest godina radi u osnovnoj školi. Dragana rado koristi muziku u nastavi. U svom blogu je podelila zanimljive informacije i linkove koji vam mogu pomoći da unesete više muzike i u vašu nastavu.

Zašto koristim muziku u nastavi? Što se mene tiče, odgovora je mnogo i svi govore u prilog tome.

Internet stranica DeutschMusikBlog nudi već didaktizovane pesme, koje su razvrstane po nivoima znanja, ali i po oblastima za koje se mogu primeniti. Ili na primer stranica DaF Musik, koja takođe nudi pregršt ideja i smernica o tome kako se muzika može koristiti u nastavi stranih jezika.

Prikaži više

Nešto malo o stilovima učenja

Nešto malo  o stilovima učenja

Autor ovog bloga, Marina Kopilović, profesor engleskog jezika, godinama nije znala kako da udovolji svojim učenicima i barem u nekom trenutku časa učini nastavu zanimljivom svakom od njih. A onda je, pre petanaestak godina, čula za VAK teoriju (skraćenica za vizuelni, auditivni i kinestetični tip učenja) koja joj je olakšala muke i otvorila prostor za nova istraživanja i eksperimente.

Počeću sa nekoliko jednostavnih pitanja. Da li u odeljenjima u kojima predajete imate decu koja ne vole da čitaju i pišu, a ne pate od disleksije? „Neizdrže“ koji neprestano škljocaju olovkom, ustaju bez pitanja, ne mogu da miruju duže od dva minuta, a ne pate od ADHD-a? Da li ste nekada primetili da neko dete na trenutak odluta i priča samo sa sobom ili pomera usne dok čita tekst u sebi? Ili možda nekog učenika koji, ni posle stotog usmenog objašnjenja, bez odgovarajuće vizuelne podrške, i dalje nema pojma o čemu govorite? Da li vam je poznata rečenica sačekajte da zapišem/nacrtam?

Meni se ovo dešavalo često, ne samo na početku karijere, već i kasnije. A onda sam, na jednom seminaru, prvi put čula za stilove učenja. Prepoznala sam svoje učenike i sebe u toj priči, i kao protagoniste, i kao antagoniste. Svi smo jednako hteli da budemo dobri i važni, a patili smo. Shvatila sam tada da je ono što ja smatram dobrom i zanimljivom aktivnošću, u stvari, rezultat mog načina učenja, i da ona ne mora da bude jednako dobra i zanimljiva mojim učenicima. Počela sam da eksperimentišem. Osluškivala sam i posmatrala svoje đake. Primetila sam mnoga ponašanja koja su ukazivala na potrebu uvođenja raznovrsnih aktivnosti koje bi zadovoljile ne samo njihove različite sposobnosti (što mi je tada bio jedini prioritet), već i različite stilove učenja.

Prikaži više

„Juče, danas, sutra” kroz dramu

„Juče, danas, sutra” kroz dramu

Autor bloga je Ivona Ranđelović, profesor engleskog jezika, entuzijasta i veliki zaljubljenik u upotrebu dramskih aktivnosti u nastavi.

Želite da uvežbavate neki glagoski oblik, bilo da se radi o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, ali biste da to uradite na drugačiji način kako biste motivisali nemotivisane, a pored njih i sebe? U ovom blogu pokazaću vam primer koji je svaki put bio uspešno realizovan i koji je baziran na dramskim tehnikama.

Za čas vam nije potrebna nikakva priprema, ali vam je potreban prostor u kome će učenici moći slobodno da se kreću. Idealno bi bilo da to bude vaša učionica sa klupama razmaknutim u stranu, ali mogu da posluže i druge prostorije u školi.

Prikaži više

Minimalni resursi u nastavi – instant ideje

Minimalni resursi u nastavi – instant ideje

Autor članka je Marija Jović Stevanović koja radi sa učenicima svih uzrasta i instant ideje često koristi radi stvaranja pozitivne atmosfere u odeljenju i motivisanja učenika.

U eri uglednih  i timskih časova, koji pršte od nastavnih sredstava, često zaboravljamo najjednostavnije aktivnosti, koje ne zahtevaju pregršt resursa, fotokopiranog materijala  ili tehnologije, a mogu biti izuzetno efektne. Iako volim da kombinujem različite resurse, veliki sam pobornik ideja koje ili nastanu u trenutku, ili se neplanirano primene na času u skladu sa potrebama učenika, u cilju kreiranja pozitivne atmosfere. Takve ideje zovem „instant“ ideje.

Aktivnosti sa minimalnim resursima vam omogućavaju da trenutno reagujete na atmosferu u razredu. Ukoliko je razred uspavan da „razbudite“ učenike, ukoliko je previše bučan da ga malo utišate, a ukoliko su učenici pomalo bezvoljni, da ih motivišete, nasmejete, podstaknete.  Naša priprema za čas može biti „savršena“, ali ukoliko uđemo u odeljenje i vidimo da unapred osmišljene aktivnosti iz nekog razloga nemaju efekta, „instant“ ideje su ponekad jedini spas.

Prikaži više

Debata

Debata

Autor bloga Zoran Jelesijević, nastavnik engleskog jezika sa radnim iskustvom u Srbiji i Kini. U ovom blogu objašnjava svoja iskustva sa organizovanjem debata u nastavi.

Pre nekoliko dana slučajno sam se našao u prisustvu većeg broja nastavnika stranih jezika. Bilo je tu nastavnika ruskog, francuskog, engleskog i španskog jezika. I neverovatno je koliko smo različitih pristupa jeziku imali.

Jedina stvar sa kojom smo se složili je da bi trebalo insistirati na veštini govora. Zašto? Bili smo saglasni da je to nešto o čemu se u našim programima nije mnogo vodilo računa prethodnih godina. Smatram da su najveći izazovi u nastavi motivisanje i animiranje učenika da koriste jezik. Vrlo često sam bio u situaciji da učenik koji postiže izvanredne rezultate na svim proverama znanja dobije blokadu kada treba da progovori.

Prikaži više

WebQuest iliti kompjuteri u učionice!

WebQuest iliti kompjuteri u učionice!

Dragana Jovanović je master profesor nemačkog jezika sa petnaestogodišnjim iskustvom i velikom ljubavlju prema novim tehnologijama u nastavi stranih jezika. U konstantnoj je potrazi za novim rešenjima, pa su joj nove tehnologije baš omiljena igračka.

Sigurna sam da se svaki nastavnik pre ili kasnije suočio bilo sa sopstvenom željom da malo osavremeni i učini svoju nastavu zanimljivijom, bilo sa pritiskom PP službe, direktora, kolega.

Na prvi pogled bi se nekima to moglo učiniti kao krajnje jednostavna stvar, dok bi drugi, oni malo manje upoznati sa novim tehnologijama, mogli pomisliti da je ovo „nemoguća misija“. Rekla bih da je istina, kao i uvek, negde u sredini. Zaista! Nije fraza. Mi prosvetni radnici smo stalno negde u sredini: između roditelja i dece, udžbenika i nastavne realnosti, novog i starog, table i tableta.

Prikaži više

Učenički radovi – dekor u učionici ili nastavno sredstvo?

Učenički radovi – dekor u učionici ili nastavno sredstvo?

Autor bloga je Marina Kopilović, profesor engleskog jezika koja za sebe najviše voli da kaže da je učiteljica. Po prirodi je vesela, obožava da igra i peva (ponekad je teško slušati, ali ne odustaje), ne voli apsolutnu tišinu u učionici - zabrine se kada je deca nemo gledaju. Nije joj problem da sa njima skače u zamišljeni bazen ili zaroni u more i vadi školjke, morske zvezde, glumi stenu koja plače, a ni da pozove direktora škole da im se pridruži kada pokuca na vrata da vidi zašto je buka. Međutim, problem joj je da nacrta životinju, napravi poster, ukrasi učionicu - nema tu vrstu kreativnosti. „Vešto“ se dosetila da bi to mogli da urade učenici, ne sluteći da stvari mogu da krenu neplaniranim tokom.

Ovo je priča koju vrlo rado pričam, ali to nije priča o Boži zvanom Pub, već o sopstvenom neznanju koju sam prevazišla sasvim slučajno, zahvaljujući svojim učenicima.

Oduvek sam volela da učenici prave razne radove kojima bih ukrašavala zidove učionice misleći da ću prostor u kom uče i rade oplemeniti i učiniti ga prijatnijim i lepšim. Podelim ih u grupe, dam im zadatke, oni se svojski potrude – istražuju, sakupljaju materijale, slike, čitaju, pišu, sve to lepo upakuju na poster i donesu u školu. Ja presrećna, brže-bolje okačim to na zid, pozovem koleginice i kolege da vide, da se dive, da ih hvale. I bila je učionica lepša i prijatnija za boravak i rad u njoj. Ali trajalo je kratko. Samo nekoliko puta.

Prikaži više

DRAMA vs POZORIŠTE

Autor bloga je Ivona Ranđelović, zvana Mis Ivona, a jednom su je prvačići zvali i Vasiona s obzirom na to da je njeno ime nesvakidašnje na jugu gde živi i radi. Njena strast je drama, i to obrazovna drama, koja je sada postala sastavni deo svakog njenog plana časa. Drama se, na Ivoninu veliku radost, provlači i kroz druge predmete zahvaljujući umrežavanju sa ostalim kolegama iz njene škole koji su primetili da ona radi nešto drugačije, da učenici pozitivno reaguju na te promene, i da oni koji su etiketirani kao „nemogući”, „bezobrazni” i „nedisciplinovani” nisu takvi na ovim časovima. 

Drama se dešava svuda oko nas i u svakom trenutku: na ulici, na poslu, u našim domovima sa našom decom, supružnicima, roditeljima, pa zašto ne bismo nešto tako blisko i prirodno uneli u učionicu i iskoristili sve njene prednosti i potencijale? Zašto ne bismo podstakli učenike i učinili im učenje  zanimljivijim i korisnijim pomoću nečeg tako moćnog kao što je drama?

Prikaži više

Trka balona

Trka balona

Autor bloga je Zoran Jelesijević, nastavnik koji godinama radi sa mlađim učenicima, i ovo je jedna od igara koju je koristio u Srbiji i Pekingu, gde je takođe predavao engleski.

Moje ime je Zoran Jelesijević i ja sam mnogo toga... Opisao bih sebe rečima filmofil, nastavnik engleskog, sarkastičan, radoznao, avanturista. U profesionalnom smislu sam, takođe, „mnogo toga“. Diplomirao sam na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Engleski jezik i književnost). Ali nisam profesor engleskog jezika i književnosti. Ne, ja sam: učitelj, učitelj Zoran, trener, nastavnik Zoki, ponekad i „ej“ , a jednom prilikom i „mama“... Na sve te, i mnoge druge nazive, svakodnevno odgovaram, jer su moji učenici najzahtevniji đaci osnovne škole. Ja predajem engleski od prvog do četvrtog razreda i svakog jutra nakon popijene kafe postajem ono što mojim đacima treba – mačak Felix.

Sećate se njega? To je lik iz crtanog filma koji je nosio magičnu torbu u kojoj se nalazilo sve što njemu treba... U mojoj torbi, iako nije magična, možete uvek naći igračke, balone, loptice i mnogo raznih instrumenata, koje svakodnevno koristim na časovima. Dozvolite da sa vama podelim jednu od igara koju moju đaci obožavaju.

Prikaži više
©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions