Trenutak istine

Trenutak istine

Marina Kopilović, profesor engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, ne bi bila Marina Kopilović kada ne bi imala otpor prema svemu o čemu se govori samo u superlativu, bez kritičkog razmišljanja. 

Kad god ima dilemu, stavi pametni šešir na glavu i počne da misli.

Na samom početku moram da vam priznam da nisam uradila više od pola onoga što sam planirala za ovu školsku godinu (o nekim planovima sam čak pisala i blogove) zato što nisam stigla.

Prikaži više

Erfinderland Deutschland

Erfinderland Deutschland

Jasmina Кovačević, profesor nemačkog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Novom Sadu u svom novom blogu vas vodi na novo istraživačko putovanje ...

Nakon uskršnjeg raspusta, odmorna i puna elana i ideja, krenula sam sa svojim učenicima na novo istraživačko putovanje.

Isprobala sam gotove materijale za nivoe A1, A2 i B1, sortirane prema nivou i temama, te vam ovom prilikom i predstavljam stranicu (izvor materijala) Erfinderland Deutschland koja pre svega prikazuje Nemačku kao zemlju pronalazača.

Prikaži više

Magičnost broja šest

Magičnost broja šest

Nastavnica engleskog jezika, Slavica Jocković, često koristi minimalne resurse za postizanje maksimalnih rezultata. Nije reč o triku već o tehnici koja je delotvorna jer podrazumeva dobro poznavanje gramatičke građe, razvija kritičko mišljenje i bavi se onim što je bitno i esencijalno. Kao što je u likovnoj kulturi minijatura način da se likovni umetnik izrazi, tako i na stranom jeziku, koristeći tehniku broja 6, učenici daju svoj optimalni doprinos iznoseći „suštinu stvari”.

Želela bih da podelim sa vama jednu tehniku koja se na mojim časovima pokazala magičnom. Reč je o delotvornoj upotrebi broja 6 u nastavi stranog jezika.

Naime, kada hoću da podelim nešto važno sa učenicima, da ih uvedem u veštinu pisanja, da ih motivišem da napišu nešto o sebi, koristim taj broj. Navešću nekoliko primera.

Prikaži više

U susret Božiću ...

U susret Božiću ...

U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika, Mirjana Marić, ispričaće nam kako proslavlja Božić sa svojim učenicima. Uživajte u prazničnoj atmosferi.

Nakon prve jutarnje kafe, spremam se i krećem na posao. I dok u kolima ćaskamo o uobičajenim poslovnim planovima, svetlucavi ukrasi na mostu obasjavaju nam put. Irvasi, zvezdice, pahuljice. Novi ulični dekor izmamio nam je osmeh na lice i uneo toplinu u naša srca. Stižu novogodišnji i božićni praznici, pa sa njima i uzavrela atmosfera.

U glavi mi se odmah vrte nezaobilazni stihovi pesme „Jingle bells, jingle bells”. A-ha, vreme je da počnem da smišljam ideje za časove o Božiću i Novoj godini. Volim praznične teme jer mi one daju slobodu u kreiranju nastavnog materijala. Na tim časovima se osećam kao kod svoje kuće. U stvari, uopšte se ne osećam kao da sam na času već imam utisak da tada zaista slavimo taj praznik.

Prikaži više

Čas u bojama jeseni

Čas u bojama jeseni

Posle euforije na početku školske godine, Jasmina Leleković piše o jesenjim temama i predlaže aktivnosti na časovima francuskog jezika, inspirisane omiljenim godišnjim dobom.

Kakve su vaše misaone slike o vremenu koje protiče? Ja zamišljam godinu kao krug, a početna tačka je negde u oktobru. Nije u januaru, prema zvaničnom, niti u septembru, prema školskom kalendaru. U oktobru mi sve dođe na svoje mesto, planovi i pripreme su završeni, učenici ulaze u rutinu posle septembarske euforije, a lično mi prijaju vazduh i boje jeseni. Zato sam i odlučila da pišem o jesenjim temama, da predložim aktivnosti koje radim sa učenicima, uglavnom sa mlađim uzrastom, mada sve može da se prilagodi i starijima.

Kratke vežbe za zagrevanje sa motivima jeseni

Prikaži više

Administracije, formulacije...

Administracije, formulacije...

Ponukana čestim raspravama nastavnika i njihovim nedoumicama na temu planiranja nastave orijentisane na ishode, Marija Jović Stevanović dala je svoj osvrt na temu sa željom da pomogne i smanji dileme.

Planovi, pripreme, standardi, ciljevi, ishodi, projekti, međupredmetne kompetencije…Da nastavim? Sigurna sam da bi većina vas odgovorila sa: NE! Šalu na stranu, kakav god da je odgovor, to nas je sve ovih dana dočekalo. Neke spremne, neke donekle spremne, ali rekla bih da je većina nas u nekoj izmaglici. Informacije prikupljamo sa svih strana ne bismo li isplivali u moru zvanom: Nastava orijentisana na proces i ishode učenja.

Čekajte, pa zar i do sada nije bila tako orijentisana? Trebalo bi i verujem da jeste. Čemu onda sve ovo? To je pitanje za nekog drugog. Želim da verujem da je neko imao dobru nameru da nas poveže, „umreži”, spoji, kako se isti ili slični sadržaji ne bi radili više puta u različito vreme. Kako bi učenici u projektima i praktičnim aktivnostima bolje usvojili nastavno gradivo i razvijali kompetencije za 21. vek. Da li smo pravovremeno i potpuno obučeni i upućeni, ne znam, ali reakcije brojnih kolega pokazuju da ima još mnogo nedoumica.

Prikaži više

Tehnologijom do bolje organizacije

Tehnologijom do bolje organizacije

Autor članka je Marija Jović Stevanović, nastavnica engleskog jezika, koja maksimalno iskorišćava potencijal tehnologije da organizuje svoj rad i uštedi dragoceno vreme sebi i drugima.

Da li je organizovan nastavnik dobar nastavnik, pitanje je za diskusiju. Iako sebe smatram organizovanom, ne mislim da je to jedan od ključnih faktora dobrog prosvetnog radnika. Svi smo imali nastavnike ili sada kolege koji su potpuno neorganizovani, a plene svojim izlaganjem, ali i one kojima ne nedostaje nijedan dokument ili priprema, ali možda nedostaje harizme ili nečeg drugog.

No, mišljenja sam da u današnje vreme obimne dokumentacije koja se od nas zahteva, organizovanost može pomoći nama samima, olakšati nam rad i definitivno nam uštedeti danas tako dragoceno vreme i umanjiti količinu stresa. S tim u vezi, podeliću sa vama nekoliko svojih načina za bolju organizaciju, gde mi je tehnologija od velike pomoći. Ako za neke aktivnosti na času imam dilemu „sa tehnologijom ili bez nje”, za organizaciju svoje papirologije, korisne linkove i saradnju sa kolegama, te dileme nema i glas ide tehnologiji.

Prikaži više

Oko sveta

Oko sveta

Jasmina Leleković, profesorka francuskog jezika, razmatra mogućnosti projektne nastave i međupredmetnog povezivanja, kroz timski rad, saradnju, istraživanje i prezentaciju projekta realizovanog u OŠ „14.oktobar“ u Bariču.

Ovih dana se u školama intenzivno razgovara o novom Nastavnom planu i programu, koji će od naredne jeseni zaživeti u prvom i petom razredu, a jedna od novina je i projektna nastava. Pošto verovatno neću imati časove u tim razredima, nisam se prijavila za obuku, ali sam, htela ili ne, prinuđena da se informišem. Ako zanemarim čaršijske priče o tome da je nemoguće projektnu nastavu održavati bez projektora u učionici (da nije tužno, smešno bi bilo), pokušavam da osvežim pamćenje i prisetim se takozvanih projekata koje sam realizovala u saradnji sa kolegama i učenicima.

Sama reč projekat, latinskog porekla, prvobitno označava „baciti (u)napred“. U školskom kontekstu, kako ja doživljavam popularni termin, to bi značilo unapred staviti na papir ideju, odrediti korake u ostvarenju iste i definisati ciljeve i ishode, odnosno benefit svih potencijalnih učesnika ukoliko se prvobitna ideja realizuje. U tom smislu, pitam se zar nije svaka priprema za čas, svojevrsni projekat?

Prikaži više

Padobranac sa predznanjem

Padobranac sa predznanjem

Jasmina Leleković, profesorka francuskog jezika, predlaže nekoliko aktivnosti sa simulacijom realnih situacija u nepoznatom gradu, kako bi se kod učenika razvijale komunikativne funkcije.

Kao avanturista i zaljubljenik u putovanja predlažem vam sledeću čaroliju. Zamislimo na trenutak da se nekim čudom spustimo u grad, negde u inostranstvu, bez kofera, ali sa dovoljnom količinom novca da sebi priuštimo najosnovnije za boravak. U ovoj čaroliji postavljam jedan uslov, a to je nepoznavanje lokalnog jezika. Neprijatno, zar ne?

Ova situacija sa padobrancem bi možda trebalo da nam bude pred očima kada se pripremamo za čas. Šta ja kao nastavnik treba da uradim, kako bi se učenik u realnom životu snašao u gorenavedenoj situaciji? Koje veštine treba da razvijam kod učenika, koja funkcionalna znanja? Kako da osmislim čas na kome bi učenici bili u situaciji sličnoj stvarnom životu?

Prikaži više

Inkluzija

Inkluzija

Suočena sa sve većim brojem inkluzivne dece u redovnoj nastavi, autorka bloga, Zorica Miladinović, nastavnica koja godinama radi u osnovnoj školi sa učenicima od 1. do 8. razreda, želi da podeli svoja iskustva sa kolegama i da kroz razmenu ideja formira neku vrstu formata koji će biti dostupan i koristan svim nastavnicima stranih jezika u nastavnom procesu.

Koliko vas je bilo suočeno sa problemom inkluzivnog rada? Koliko vas se osećalo bespomoćno kada je u pitanju rad sa decom ometenom u razvoju i da li ste smatrali da niste dovoljno stručni za to? Kako pomoći deci koja imaju poteškoća u savladavanju socijalnih, motoričkih ili verbalnih veština da nauče strani jezik? Sigurna sam da velika većina nastavnika slično razmišlja!

Najlakše bi bilo ignorisati slučaj i reći „pa mi nismo školovani za takav vid nastave”. Ipak, treba imati u vidu da su i deca sa poteškoćama u razvoju takođe željna pažnje, kao i da osećaju da su „deo tima”. Pa hajde onda jedni drugima da pomognemo idejama, materijalima za rad i primenljivim zadacima.

Prikaži više

Udžbenik vs. Nastavni plan i program

Udžbenik vs. Nastavni plan i program

Marini Kopilović, profesorki engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac” u Beogradu, nije jasno zašto neke njene kolege stavljaju znak jednakosti između udžbenika i Nastavnog plana i programa. U ovom tekstu sa vama deli neka svoja zapažanja i stavove i poziva vas da ih prokomentarišete.

Dugo sam razmišljala da li uopšte da načinjem ovu temu i da li ima svrhe pokretati ovo pitanje. Odlučila sam da to ipak učinim jer zapravo, pišem o postupku, o pojavi sa kojom se nikako ne slažem. Kako biste razumeli šta me je naljutilo i nateralo da se oglasim, ukratko ću vam opisati jedno svoje iskustvo, iako ih ima više.

Prošle školske godine, prijateljica me je zamolila da pomognem njenoj devojčici (u pitanju je dete koje bilo sedmi razred) oko nečega što ne razume, a hoće da popravi ocenu koju je dobila na pismenom zadatku. Dete vredno, pametno, odgovorno…

Prikaži više

Koliko stanica ima ovaj voz?

Koliko stanica ima ovaj voz?

Draganu Jovanović, master profesorku nemačkog jezika i književnosti, oduvek je zanimalo kako funkcioniše nastava u nemačkim školama. Dragana je više puta imala prilike da duže vreme boravi u osnovnim i srednjim školama u Nemačkoj. Iskustva koja je tamo stekla podelila je sa vama u ovom tekstu.

Kada sam pre desetak godina hospitovala u jednoj nemačkoj osnovnoj školi, prvi put sam videla takozvano učenje po stanicama odnosno Stationenlernen. Kod nas je ova metoda manje poznata i ne koristi se tako često, iako je veoma korisna, naročito kada se radi sa decom različitih sposobnosti i različitog znanja, a takva su uglavnom sva prosečna odeljenja.

U katalogu ZUOVA za stručno usavršavanje školske 2014/15. i 2015/16. u ponudi je bio seminar pod nazivom Metoda učenja po stanicama u nastavi nemačkog jezika. Kada sam na internetu malo istraživala temu učenje po stanicama, uglavnom su mi izlazile stranice koje imaju veze sa učenjem nemačkog jezika. Ova metoda se u našim školama, sudeći po rezultatima Google  pretrage, malo koristi u nastavi drugih predmeta, iako sam sigurna da se može primeniti skoro u svakom.

Prikaži više

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Standardi za strane jezike - A da ipak malo sačekamo?

Autorka ovog bloga je Marina Kopilović (ista ona koja žali što nije živela i radila pre dva veka), profesorka engleskog jezika u OŠ „Stevan Sremac“ u Beogradu. Poznata je po tome što ne voli da se bavi formom, već suštinom, što u školskoj dokumentaciji nikada ne piše ono što ne razume i što zasigurno neće realizovati u praksi. Ima običaj da postavlja pitanja i dosađuje sve dok ne shvati smisao pojedinih zahteva, ponekad ne posluša, ali uvek preuzima odgovornost za svoju neposlušnost.

Ovih dana, koleginice i kolege koji predaju strani jezik dobile su informaciju da su usvojeni opšti standardi postignuća za kraj osnovnog obrazovanja za strani jezik i da je Pravilnik o istim već stupio na snagu. Zvanično, preko društvenih mreža ili na neki drugi način. Nebitno.

Kao iskazi „o temeljnim znanjima, veštinama i umenjima koje učenici treba da steknu do određenog nivoa u obrazovanju” , oni su veoma važni i korisni. Ako imamo na umu da formulacije standarda opisuju šta učenik zna, može i ume da (u)radi, oni bi trebalo da nam pomognu u kvalitetnijem planiranju i realizaciji nastavnog procesa, pod uslovom da ih razumemo. Slažete li se?

Prikaži više

Planiranje nastave – rutina ili izazov?

Planiranje nastave – rutina ili izazov?

Autor bloga Gordana Popović, nastavnica sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa tinejdžerima u srednjoj stručnoj školi, otkriva o čemu razmišlja dok sastavlja globalne i operativne planove.

Početak i kraj školske godine su dva svakako najstresnija perioda za svakog nastavnika. Uzrok tome nisu učenici, kako bi neki laik pomislio, već silna papirologija koja se iz godine u godinu samo uvećava. Dok pišete ili kucate nove globalne i operativne planove, plan dopunske i dodatne nastave, plan sekcije itd., koliko vam vremena ostaje da se pozabavite uvođenjem nekih novina u svoj rad? Da li o njima razmišljate tek kada planirate čas ili prikupljate ideje i tražite inspiraciju i tokom letnjeg odmora? Ili, pak, više volite da hodate utabanim stazama i držite se onog što je već dalo rezultate? U kojoj meri prilikom planiranja uzimate u obzir specifičnost svakog odeljenja? Da li uopšte sastavljate nove planove ili samo prekopirate prošlogodišnje?

Naravno, u globalnim i operativnim planovima moramo se držati nastavnog plana i programa. Ipak, on je takav da nam pruža prilično slobode, kako po pitanju izbora materijala koje ćemo koristiti u radu, tako i u samom načinu rada. Ma koliko udžbenik bio dobar, uvek mu se može naći neki nedostatak. Ponekad nismo zadovoljni tekstom koji ilustruje nastavnu temu ili treba učenike da upozna sa novim rečima. Nekad u gramatikama nađemo kvalitetnija vežbanja neke strukture. Naročito danas, kada na internetu možemo naći obilje materijala, udžbenik ne treba da nam bude sve i svja. Uostalom, uvek možemo i sami napraviti nastavni materijal, bilo štampani ili digitalni.

Prikaži više

Disleksija i učenje stranog jezika

Disleksija i učenje stranog jezika

Kao većina profesora stranih jezika, Marina Kopilović, profesorka engleskog jezika, dugo je sledila svoje instinkte u radu sa decom koja pate od disleksije. Nije imala adekvatna znanja, a ni obuke za rad sa njima. Ne zanima je toliko sama dijagnoza, za to postoje stručnjaci, već način na koji se tim učenicima može pomoći da lakše uče. Počela je da traga po literaturi i internetu, po sjajnim priručnicima za nastavnike sa konkretnim savetima. Evo šta ima da vam poruči.

Imate u odeljenju učenika koji ima problem sa pažnjom, pamćenjem, čitanjem i pisanjem? Ima loš i nečitak rukopis. Žali se da mu slova i reči igraju pred očima. Učenika koji je spor, ne razume vaša uputstva i zato ne može da uradi zadatke? Pritom, nije lenj i nezainteresovan, već veoma inteligentan. Zanima ga škola, ali jednostavno ne može da postigne i stalno se suočava sa neuspehom. Često je tužan i nema volju da uči. Šta mi tu možemo da uradimo?

Počeću od nekih opštevažećih smernica. Takvim učenicima prvo obezbedim odgovarajuće mesto za rad u učionici – negde napred, odakle bez problema mogu da me vide i čuju. Ponovim bitne informacije nekoliko puta i proverim da li su ih razumeli na način koji ih neće frustrirati – priđem im i individualno proverim da li su razumeli. Dajem im pažljivo formulisane, kratke, usmene instrukcije uz demonstraciju. Prilagođavam dužinu zadatka njihovim sposobnostima i ostavljam im dovoljno vremena da ga završe. Često ponavljam gradivo, na različite načine, kako bih im pomogla da dugoročno zapamte ono što su naučili i naravno, ne zaboravljam principe VAK teorije – ovi učenici moraju da vide, čuju, dodirnu ili urade nešto kroz pokret da bi lakše učili i pamtili. Na primer, hoću da ih naučim da kažu skini ili obuci džemper. Oni će to najbolje naučiti tako što će ga stvarno skinuti ili obući. Uključujem i ostala čula – miris i ukus. Ne insistiram na pismenom izražavanju, već usmeno proveravam šta i koliko znaju.

Prikaži više

Šetnja kroz nastavne predmete...

Šetnja kroz nastavne predmete...

Autor članka je Marija Jović Stevanović, nastavnica engleskog jezika, koja često povezuje engleski jezik sa drugim predmetima, zagovarajući svestran pristup učenju, povezivanje nastavnih sadržaja i primenu naučenog.

Mi, nastavnici stranih jezika, imamo tu sreću da se u naš predmet mogu prilično inkorporirati sadržaji mnogih drugih, pa možda čak i svih predmeta, makar kada je u pitanju osnovna škola. Na nama je u kojoj meri ćemo i koliko često tražiti i u obrazovne svrhe koristiti tu korelaciju.

Svaki nastavnik može sam uneti u svoj čas elemente drugog nastavnog predmeta i to je, po meni, najjednostavniji oblik povezivanja nastavnih sadržaja. Idealno bi bilo ukoliko kolega, nastavnik drugog predmeta, ima entuzijazma da se pridruži, pa da se timski održi čas. Još viši nivo ove saradnje bio bi projekat na nivou odeljenja, razreda ili škole, kojim bi bio obuhvaćen veći broj učenika i aktivnosti i koji bi izašao iz okvira učionice.

Prikaži više

Suočavanje sa IOP-om

Suočavanje sa IOP-om

Nastavnik engleskog, Zoran Jelesijević, u svom blogu daje primer jedne aktivnosti za nastavu po individualnom obrazovnom planu i iznosi sumnje u sopstvenu stručnost za ovaj vid rada.

Individualni obrazovni planovi su pre nekoliko godina „niotkuda” uvedeni u prosvetu u Srbiji. Naravno, kao i mnoge stvari koje su uvedene na prečac,  sve je urađeno tako da imate utisak da nešto nedostaje.
Ukoliko se ne varam, irski model, koji podrazumeva to da se obezbede dovoljna sredstva i adekvatan obrazovan kadar, prošao je kroz proces „posrbljavanja” i jedna divna ideja, prožeta idealima humanizma, pretvorena je u „nešto”.

Zaista mislim da je „nešto” najbolja reč, jer nemam bolju. I nemojte misliti da se bez razloga protivim nečemu. Radim gde radim. Od svojih nadređenih dobio sam zadatak i u pokušaju da ga sprovedem, konstantno nailazim na frustraciju i sopstvenu nemoć. I to me nervira.

Primer iz prakse?

Prikaži više

Šerovanje na francuski način

Šerovanje na francuski način

Jasmina Leleković sedamnaest godina radi u osnovnoj školi kao nastavnik francuskog jezika, posebno je interesuje upotreba multimedija u nastavi stranog jezika, kao i kako motivisati učenike da ih koriste u obrazovne svrhe.

Kako dolazite do materijala za nastavu? Da li ih redovno sami kreirate ili pozajmljujete sa interneta? Delite li ih sa drugima? Razgovaram na ovu temu sa svojom koleginicom i ona mi kaže da joj na pamet ne pada da svoje materijale deli drugima jer je uložila vreme i trud da ih pripremi za svoje učenike. Pitah je da li je to sebično s njene strane? Možda, malo, ali to je jače od nje.

Svrstavam sebe u grupu nastavnika koji uzima i daje, priznajem, malo više uzimam. Moj omiljeni glagol sa društvenih mreža je glagol DELITI. Društvene mreže zaslužuju poseban tekst, tako da ću ih ovom prilikom opravdano zanemariti. Kako mi je omiljena aktivnost u slobodno vreme pretraživanje po raznim pedagoškim sajtovima, ali i onima koji to nisu, imam i svoje favorite. Izdvojiću top 3. Moram da napomenem da ih nisam rangirala, jer je svaki specifičan na svoj način i svaki od njih toplo preporučujem.

Prikaži više

Nešto malo o stilovima učenja

Nešto malo  o stilovima učenja

Autor ovog bloga, Marina Kopilović, profesor engleskog jezika, godinama nije znala kako da udovolji svojim učenicima i barem u nekom trenutku časa učini nastavu zanimljivom svakom od njih. A onda je, pre petanaestak godina, čula za VAK teoriju (skraćenica za vizuelni, auditivni i kinestetični tip učenja) koja joj je olakšala muke i otvorila prostor za nova istraživanja i eksperimente.

Počeću sa nekoliko jednostavnih pitanja. Da li u odeljenjima u kojima predajete imate decu koja ne vole da čitaju i pišu, a ne pate od disleksije? „Neizdrže“ koji neprestano škljocaju olovkom, ustaju bez pitanja, ne mogu da miruju duže od dva minuta, a ne pate od ADHD-a? Da li ste nekada primetili da neko dete na trenutak odluta i priča samo sa sobom ili pomera usne dok čita tekst u sebi? Ili možda nekog učenika koji, ni posle stotog usmenog objašnjenja, bez odgovarajuće vizuelne podrške, i dalje nema pojma o čemu govorite? Da li vam je poznata rečenica sačekajte da zapišem/nacrtam?

Meni se ovo dešavalo često, ne samo na početku karijere, već i kasnije. A onda sam, na jednom seminaru, prvi put čula za stilove učenja. Prepoznala sam svoje učenike i sebe u toj priči, i kao protagoniste, i kao antagoniste. Svi smo jednako hteli da budemo dobri i važni, a patili smo. Shvatila sam tada da je ono što ja smatram dobrom i zanimljivom aktivnošću, u stvari, rezultat mog načina učenja, i da ona ne mora da bude jednako dobra i zanimljiva mojim učenicima. Počela sam da eksperimentišem. Osluškivala sam i posmatrala svoje đake. Primetila sam mnoga ponašanja koja su ukazivala na potrebu uvođenja raznovrsnih aktivnosti koje bi zadovoljile ne samo njihove različite sposobnosti (što mi je tada bio jedini prioritet), već i različite stilove učenja.

Prikaži više
©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions