Mali ljudi – velika očekivanja

Mali ljudi – velika očekivanja

Autor bloga je Marija Jović Stevanović, profesorka engleskog jezika koja radi sa različitim uzrastima, ali odnedavno najčešće sa učenicima od 1. do 4. razreda. Kako ona pristupa nastavi sa najmlađim školarcima i kako rešava izazove koje rad sa tim uzrastom nosi, pročitajte u blogu.

Predajem svim uzrastima, ali odnedavno najvećim delom predajem „malima“. Otprilike 250 pametnih glavica. Još uče da vezuju pertle, da me ne zovu mama, mada im to ne zameram, i šta je udžbenik, a šta radna sveska. Za one koji nisu predavali nižim razredima osnovne škole, to ukratko izgleda ovako:

I razred: Upoznajemo se, učimo šta su to škola i domaći zadaci, kako se boji, secka...

kako se slušaju i poštuju drugari iz odeljenja. Onda usput dođe i engleski jezik. Šalim se, mada nisam daleko od istine. Učimo pevajući pesmice, u igri i zabavnim aktivnostima. Sećam se, kada sam počela da radim, predavala sam samo višim razredima. Onda mi dodeliše i niže razrede. Situacija je na početku u najmanju ruku bila očajna. Moja, ne učenika. „Kakva je sad ovo slikovnica?“ „A šta da radim kada ne pišu?“ Dragi direktori, u velikoj ste zabludi ako manje iskusnim ili manje motivisanim profesorima dodeljujete niže razrede, a one „iskusnije“ šaljete u više. Ne kažem da je lako, ali, verujte mi, ipak je malo lakše raditi u višim razredima. U ta prva četiri razreda učite ih da zavole engleski jezik, u saradnji sa učiteljima radite na razvijanju njihovih radnih navika i sve u svemu gradite temelj, koji će, ako je dovoljno čvrst, lako izdržati spratove koji se grade u višim razredima.

Na moju sreću, završila sam vrlo kvalitetan petodnevni seminar 2006. godine: „Zimska škola engleskog jezika“. Jedan od onih seminara na kojima ne gubite vreme već ste zahvalni za mnoštvo korisnih saveta. Igrolika nastava, komunikacija i motivacija, tri ključne reči kojima se i danas rukovodim, ne nužno tim redosledom, predstavljaju moju motivaciju.

II razred: Učenici već umeju da poštuju pravila ponašanja u učionici, prilično često, ne uvek. I dalje učimo pomoću ilustrovanja, logičkog povezivanja, pesmica i igre, samo je potrebno malo manje vremena za instrukcije, pa se u drugom polugodištu osmelite da pišete. Tada im se otvara potpuno novi svet. Vrlo rado počinju da pišu jer su neki naučili latinicu mnogo pre ćirilice, zbog upotrebe telefona i računara. Ne kažem da je to ispravno, ali situacija je već godinama takva.

III razred: BUM! Tako ga ja doživljavam, a često i učenici. Preobiman nastavni program, mnogo reči, tekstova, upliv gramatike. Svega je previše. Jezički šok koji moji učenici dožive na početku trećeg razreda obično traje do dva meseca, koliko traje prilagođavanje na prelaz iz raspevanog drugog razreda. Ne kažem da sada nema pesmica, ali morate malo brže da ih pevate da biste postigli sve. Šalu na stranu, taj problem malo ublažim tako što deo vokabulara predviđenog za treći razred prebacim na kraj drugog razreda, pa im je tako više pojmova poznato i ostaje im više vremena za ostalo gradivo. Takođe, često razgovaram sa roditeljima o tome kako da učenici uče i objašnjavam im koliko je redovna izrada domaćih zadataka važna, a ove školske godine ću održati i posebnu prezentaciju za roditelje trećaka. Ima kolega koji ne pridaju veliki značaj domaćim zadacima. Poštujem to, to je njihovo pravo i metodički pristup. Ja smatram da su domaći zadaci veoma korisni jer mi dva časa nedeljno nisu dovoljna za usvajanje jezika, a i na taj način razvijam radne navike učenika. Istovremeno učenici tako donekle nesvesno vežbaju i uče i učinak je veći nego kada im kažete da „obnove“ određeno gradivo. Često ističem da je uzrok pomenutog buma neusklađenost nastavnog programa. Mi se bavimo glagolom to be i ličnim zamenicama već na početku, a oni to na časovima srpskog jezika usvajaju tek krajem školske godine.

IV razred: Sada već možemo malo da odahnemo. Često se obnavlja gradivo iz trećeg razreda i donekle proširuje. Tek u drugom polugodištu se upoznajemo sa „famoznim” vremenima, koja su apstraktna i najvrednijim učenicima, pa se uvek borimo sa time. Programom je predviđen i Past Simple Tense, ali mi iskustvo i zdrav razum nalažu da se toga ne dotičem jer i savladavanje sadašnjih vremena predstavlja uspeh.

Mlađim kolegama često savetujem da treba da iskoristimo entuzijazam učenika tog uzrasta, jer su do šestog razreda još uvek vredni i motivisani, pa donekle i olakšati kolegama koji ih dalje uče. Tinejdžerske godine učine svoje, ma koliko da ste profesionalac u svom poslu.

Mislite li i vi da su učenici nižih razreda preopterećeni nastavnim programom? Kako se nosite sa time?

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marija Jović Stevanović
Marija Jović Stevanović Autor

Marija Jović Stevanović radi kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini od 2004. Dobitnik je više nagrada za uspešne primere primene tehnologije u nastavi, autor članaka o primeni IKT-a, koautor knjige ,,Crazy Animals And Other Activities for Teaching English to Young Learners", (Aston University and British Council) i urednik nekoliko blogova i sajtova za učenike i nastavnike.

Takođe je dobitnik stipendije Američke ambasade, zahvaljujući kojoj je uspešno završila desetonedeljni kurs Instituta za engleski jezik, Univerziteta u Oregonu na temu primene tehnologije u podučavanju engleskog jezika. Bila je predavač na nekoliko akreditovanih seminara i neformalnih obuka.

U svom radu kombinuje moderne i tradicionalne metode, časove bogate nastavnim sredstvima i časove sa minimalnim resursima i rado eksperimentiše sa korelacijom između različitih predmeta i oblasti. Dosta pažnje posvećuje motivisanju učenika.

Interesuju je celoživotno učenje, tehnologija, filmovi i putovanja, a oslonac su joj porodica, prijatelji i iskreni saradnici.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions