(Ne) može nam se ugoditi!?

(Ne) može nam se ugoditi!?

Autor ovog bloga je profesor engleskog jezika Ivona Ranđelović, koja smatra da je ključ opstanka nastavnika u našim školama u njihovoj sposobnosti da se prilagode određenoj situaciji, okruženju i uslovima, ali i nastavničkim kompletima, o čemu će biti reči u ovom blogu. Ovo je samo njeno lično viđenje stvari i opis lično doživljenih situacija iz ne tako davne prošlosti.  

Sećate li se aprila i maja prošle školske godine, perioda kada su nam sa svih strana stizali pozivi za prezentacije udžbenika i kada ste verovatno beležili u kalendar datume i vreme njihovog održavanja jer su svi bili gusto raspoređeni pa su se čak se poklapali? Sećate li se sadržaja tih prezentacija, priča voditelja o kompletima, planovima i pripremama, ishodima i standardima? A pre svega, sećate li se (ako ste obratili pažnju) reakcija prisutnih nastavnika, pa i svoje, na sve ono što nam je u tom trenutku predstavljeno i ponuđeno? Ja se sećam. Samo što sam tada sve zadržala za sebe, a sada bih da nešto o tome kažem u ovom avgustovskom blogu. Prosto se nameće.

Reakcije na udžbenike

Pa ovo je preobimno. Kako li misle da sve ovo postignemo sa samo dva časa nedeljno?” (*I ostali komentari su bili slični.)

Tada sam pomislila, ali nisam glasno izgovorila, da se sadržaj knjige ne mora učiti od korice do korice. I ne treba. Ona nam služi kao izvor materijala i, ako je već izvor, radije bih da bude bogat i da mogu da biram nego siromašan pa da moram sama da dodajem i osmišljavam. Na meni ostaje da izaberem šta ću raditi sa svojim učenicima, uzimajući u obzir njihove potrebe i mogućnosti.

Lako bih rešila problem manjka časova. Ako udžbenik predviđa niz od Teksta 1, Gramatike 1, Teksta 2, Gramatike 2, mogu da izbacim Tekst 2, a da Gramatiku 2 obradim u kontekstu Teksta 1. Tako dobijam jedan dodatni čas za uvežbavanje i primenu naučenog, što je i najbitnije.

Sadržaje iz gramatike samo treba uporediti sa Nastavnim planom i programom (NPP) jer, iako su odobreni, udžbenici ponekad sadrže više od onoga što je propisano NPP-om. To ‘više’ mogu da preskočim ili da obradim i uvežbavam, ali nipošto ne smem da testiram jer nije po NPP-u.

Reakcije na nastavne materijale

Šta su zapeli sa ovim digitalnim materijalima, kao da imamo uslova za to

Ne vidim razlog za takvu reakciju. Ima mnogo škola koje su sasvim pristojno opremljene i u kojima je omogućeno držanje interaktivne nastave. Ako moja škola nema projektor ili ako se ja ne snalazim sa tehnologijom, to nije problem izdavača već škole (države) i moj lični problem. Čak osećam i određenu zahvalnost što se neki tamo izdavač trudi i ulaže sredstva da mi nastavu osavremeni i olakša. Na meni je da pronađem način na koji ću to izvesti u uslovima u kojima radim. Ili ću staviti laptop na stolicu, a stolicu na katedru i reći đacima da sednu bliže (po troje), ili ćemo otići u hol škole i povezati donirani televizor na laptop, a bežični miš iskoristiti za aktivno učešće svih učenika. Tako bar ja radim.

*Evo još jednog primera prilagođavanja. Nastavnik informatike iz Gane skicirao je Microsoft Word na običnoj tabli kako bi ga približio svojim učenicima. (Više o tome pročitajte ovde.)

Reakcije na planove i pripreme

Kad oni misle da nam šalju? Meni hitno traže u školi. Zvaću ih opet.

Hmmm… Znači, izdavači odrade sav posao za koji sam dužna sama da odradim, još i da se ljutim na njih što ne požure jer se meni žuri? Ja sam im zahvalna. Posebno poslednjih godina jer vidim da se trude da te pripreme stvarno vrede, a ne samo da mi posluže da zadovoljim PP službu. Olakšavaju mi određivanje i formulisanje ciljeva časa, ishoda, korelaciju i sl. Još mi u pripremi nude i dodatne aktivnosti. A opet, na meni je hoću li raditi po njima ili ću ih prilagoditi svojim uslovima – broju učenika u odeljenju, nivou njihovog znanja, njihovim interesovanjima i sl.

Sve u svemu, stičem utisak da što nam više nude, to smo manje zadovoljni. A samo treba biti svestan da ne postoji savršeni komplet niti će ga ikada biti jer je nemoguće istovremeno zadovoljiti veliki broj nastavnika i još veći broj učenika koji rade u različitim uslovima, imaju različite sklonosti, stilove učenja i podučavanja.

Dobro je što izdavači osluškuju, čak i direktno pitaju za naše mišljenje, ali ne treba preterivati već biti realan i umeren. Da li se slažete?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions