Karavan deset reči

Karavan deset reči

Profesorka Vojka Milovanović, koja je učestvovala u projektu „Karavan deset reči“, uspela je da, u nastavi francuskog jezika, poveže različite grane umetnosti i socijalizaciju učenika, radeći na saradnji i poštovanju različitosti.

Ove školske godine, moj projekat „Karavan deset reči: glumimo i igrajmo se rečima ovog lepog francuskog jezika“ ušao je među 39 međunarodnih projekata u okviru „Karavana deset reči“ povodom Meseca frankofonije. Naš partner je bilo belgijsko udruženje „Semantis“.

.

A šta je bio naš cilj?

Cilj je bio da se pomoću ovih pet reči: akcenat, glas, grio, šaputati i ogovarati, naši učenici upoznaju ne samo sa francuskom kulturom i civilizacijim, muzikom i likovnom umetnošću već i sa borbom protiv vršnjačkog nasilja i poštovanjem različitosti i ličnosti uopšte.

Ko je sve učestvovao u projektu?

U projekat je uključeno jedno celo odeljenje šestog razreda u kome je bilo najviše učenika sa problemima u ponašanju. Tokom zimskog raspusta, učenici tog odeljenja su prikazali i različite akcente istih reči u engleskom i francuskom u radionici „Say it in English, dis en français“. Deo učenika tog odeljenja u projektu je posetio i guslarsko veče i upoznao se sa jednim oblikom naše narodne tradicije. U početku su učenici bili vrlo skeptični u pogledu realizacije tog projekta. Pojedini su izbegavali obaveze, ali su, uz pomoć svojih drugova, shvatili da je timski rad važan i da neispunjavanjem svojih obaveza koče napredak drugih, koji su bili zainteresovaniji. Pomagali su jedni drugima, vežbali sa onim slabijima i svi smo zajedno išli ka našem krajnjem cilju, a to je održavanje priredbe na francuskom jeziku.

 

I evo kako su tekle pripreme za našu priredbu

Priredba je zamišljena kao prikaz francuske i srpske kulturne baštine, a pet reči na kojima smo radili bile su nit koja je to sve povezivala. To je pratila i izložba učeničkih radova na temu pet odabranih reči. Sada su i kolege bile sumnjičave kako će to sve da izgleda na kraju (jer kakve veze imaju srpsko kolo i pevanje uz gusle sa Francuskom), pogotovu kada su saznali da u programu učestvuju i učenici koji nisu najbolji. Pojedini nikada do tada nisu učestvovali ni u jednoj školskoj priredbi.

Kako smo spojili srpskog guslara i afričkog grioa

Vrlo jednostavno: svaki segment je uvodio jedan ili više voditelja u čijem su tekstu bile rečenice sa tim rečima, ali stavljene u kontekst najave onoga što prikazujemo. Želeli smo da istaknemo različite oblasti: pesmu, istoriju, mir, ljubav i borbu za slobodu, i dali smo svoj glas toleranciji i borbi protiv rasizma. Na taj način upotrebili smo reči „akcenat“ i „glas“. Objasnili smo kako se o naučnim otkrićima uvek skeptično šapuće i prikazali reč „šaputati“. Imali smo i zvezde šou biznisa, kao ličnosti koje uvek prate ogovaranja, i na taj način uspeli da uvedemo i reč „ogovarati“.

Vežbali smo dugo i naporno. Nije bilo odustajanja. Ako neko nije mogao da nauči tekst, delili smo ga na više učenika. Trudili su se i u očima im se videla želja da ovaj projekat uspe.

Reč grio omogućila nam je da povežemo afričku frankofonu kulturu sa našom narodnom tradicijom jer sama reč označava narodnog pevača, koji usmenim putem, pesmom, prenosi tradiciju svojih predaka. Publika je imala priliku da putem videa upozna rad setni glas afričkog grioa Ablaja Sisoka, koji peva o svojoj domovini Senegalu. Učenici trećeg razreda, iako još ne uče francuski jezik, uključili su se u naš projekat i publici prikazali splet naših narodnih igara. A onda smo glas dali toleranciji: recitovali smo Sengorovu pesmu „Pesma mom belom bratu“ protiv vršnjačkog nasilja i rasizma. Napravljen je mešovit tim učenika u kome je bilo i onih sa problemima u učenju. U ovom recitalu učestvovale su i dve učenice sa posebnim potrebama u okviru IOP-a 2 i deca iz romske sredine. Bili su svesni svojih slabosti i to ih je podsticalo da uporno vežbaju, da poboljšaju svoj izgovor i tako prikažu najbolji deo sebe.

Aplauz za kraj

Bilo nas je mnogo: oko stotinak. Uspeli smo da pokažemo da je svako od nas posebna ličnost, koja nosi u sebi i dobrotu i lepotu i veštine koje ceo život otkrivamo i usavršavamo samo ako smo otvoreni za izazove. Nagrađeni su najuspešniji likovni radovi. Utisci su bili pozitivni, a mi? Mi nismo bili savršeni, ali smo bili jedinstveni u svakom smislu te reči.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Vojka Milovanović
Vojka Milovanović Autor

Vojka Milovanović je profesor francuskog jezika u OS „Dositej Obradović“ u Požarevcu i Srednjoj školi u Velikom Gradištu. Doktorand je Filološkog fakulteta u Beogradu na modulu jezik-metodika nastave. Vodi pozorišnu trupu na franucuskom jeziku „ Dositejev leptir“ i akreditovani je ispitivač za ispit iz francuskog jezika DELF. U svom gradu organizovala je brojne radionice za decu i građanstvo u cilju promovisanja francuskog jezika. Godine 2014. objavila je naučni rad u časopisu „Braničevo“ pod nazivom „Elementi kulture u udžbenicima francuskog jezika za osmi razred-četvrta godina učenja“. Bavi se pisanjem poezije na francuskom jeziku. Njena zbirka  pesama „L’Orage silencieux“, objvljena je 2015. godine u Francuskoj.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions