Glumom protiv nasilja

Glumom protiv nasilja

Veliki broj ljudi misli da je rad sa decom lak i da je taj posao pogodan samo za nastavnike koji imaju vrlo malo radnog iskustva ili ga nemaju uopšte. Mirjana Marić, nastavnica engleskog jezika delila je isto mišljenje dok i sama nije počela da radi u školi. Tada je shvatila da je rad sa decom ne samo zahtevan, već i izazovan posao koji za nju predstavlja nepresušni izvor inspiracije. U svom tekstu ispričala je priču o tome kako joj je Forum teatar pomogao u rešavanju jedne konfliktne situacije i osnažio je u ulozi razrednog starešine.

Kao profesor engleskog jezika godinama sam radila u nižim razredima. Deca su sa zadovoljstvom i radošću čekala svaki čas engleskog jezika. Upijala su svaku moju reč, pokret, osmeh. Radili smo u paru, grupi, timu. Igra, pesma, gluma, kviz. Pravila smo postavljali u startu i sa zadovoljstvom ih poštovali.

A onda se u trenu sve okrenulo. Kako se u blizini moje škole gradila nova i mnogo veća škola, naša se zatvorila i svi đaci su prešli u novu. Promenila sam školu, a sa njom i đake i uzrast kojima sam predavala.

Sada sam bila u starijim razredima i razredni starešina petog razreda. Nakon deset godina rada u školi našla sam se u situaciji da u starijim razredima nemam iskustva ni kao profesor ni kao razredni starešina. Nove kolege, novo okruženje, novi izazovi.

U svom odeljenju imala sam dečaka koji se družio isključivo sa devojčicama i sa njima pričao o šminkanju, frizerskim i kozmetičkim salonima i garderobi. Dečaci su ga intenzivno zadirkivali, vređali i napadali.

Istinski sam želela da pomognem tom dečaku. Stoga sam rešila da se dobro pripremim za ČOS. Pročitala sam priručnik „Škola bez nasilja” i  knjigu Nika Vujičića „Ostanite jaki”. A onda sam krenula u akciju.

Na samom početku časa pričali smo o drugarstvu i o tome koje osobine jedna osoba mora imati da bi postala najbolji prijatelj (iskrenost, spremnost da sasluša, pomogne, odanost...). Pošto se učenici još uvek nisu poznavali dovoljno, cilj mi je bio da se zbliže i poboljšaju „klimu” u odeljenju. Zatim je nekoliko učenika govorilo ko im je najbolji prijatelj i zašto. Kako se oni osećaju u društvu takvih prijatelja? Šta tome doprinosi? Da li njihovi roditelji znaju sve ili samo neke njihove prijatelje? Šta bi oni uradili da neko vređa njihovog najboljeg prijatelja? Kako bi se oni tada osećali?

A onda je jedna grupa učenika nacrtala na hameru dečaka oko koga su napisali što više neljubaznih reči, kojima osnovci nazivaju nekoga ko im se ne dopada. Potom su iscepkali crtež na veliki broj sitnih delova i te delove zgužvali. Pokušali su ponovo da sklope sliku. To više nije bila ista slika, niti ista osoba. Ovakav crtež pokazuje šta negativni komentari mogu da urade osobi koju neko zlostavlja. Druga grupa takođe je crtala dečaka i oko njega pisala što više pozitivnih reči. Cepkali su sliku na deliće, ali je nisu gužvali. Učenici su diskutovali o razlici između prve i druge slike.

U narednom delu časa učenici su smislili scenario za interaktivni forum teatar. Naš skeč predstavljao je primer problemske situacije u školi u kojoj je žrtva devojčica koja se oblači i ponaša staromodno i koja se uglavnom druži sa odraslima, a koju zadirkuju deca iz cele škole. Učenici glume tu kratku situaciju nasilja.

Ostatak odeljenja postavljao je pitanja glumcima (likovima), ko su oni, u kakvim su međuljudskim odnosima, u kakvim porodicama odrastaju, zašto je nasilnik reagovao na jedan način, a žrtva na drugi. Glumci su odgovarali na pitanja publike kao da su oni sami ti likovi.

U završnom delu časa učenici su iz publike ulazili na scenu umesto odgovarajućih likova da bi na mudar i smiren način ubedili nasilnika da ne izvrši nasilje. Učenici mogu ući umesto bilo kog lika, osim nasilnika, i pokušati da promene tok radnje samog skeča. Tom prilikom ne smeju koristiti agresiju za rešavanje problema, već asertivan metod komunikacije.

Posle nekoliko neuspešnih pokušaja učenika da smire nasilnika, na scenu je izašao dečak koga su drugi dečaci zadirkivali. U isto vreme osećala sam i radost i strah... Prišao je nasilniku na šaljiv način, zasmejao ga i „otkravio”. Nasilnik je bio poražen. Bilo mi je drago kada sam na licu neprihvaćenog dečaka konačno videla osmeh. Osmeh koji jača i oslobađa. Konačno je znao odgovor i bio opušten u društvu. A dečaci koji su ga zadirkivali su mu prišli i uglas rekli: „Urke, svaka čast! Rođen si za scenu!”. Srećni i zbunjeni u isto vreme izašli su svi zajedno na veliki odmor u želji da što pre drugim petacima ispričaju kakvi su glumci. A ja... Ja sam trčeći ušla u zbornicu i ronila suze radosnice sve do narednog časa.           

Gledajući scenu, učenici su mogli da uvide kako se žrtva oseća. U njima se probudila prirodna želja da smire nasilnika i spasu žrtvu. Forum teatar je moćno sredstvo koje podstiče učenike da razmisle o nekoj pojavi i sami izvedu zaključke. Sigurna sam da bi proces prihvatanja dečaka sa početka priče trajao znatno duže da je sve ostalo na nama odraslima i našim pokušajima da im objasnimo zašto je neprihvatanje različitosti i maltretiranje drugara nedopustivo.

Sigurna sam da ste i vi imali slične situacije. Kako ste ih rešavali? Ako do sada niste koristili forum teatar toplo vam ga preporučujem i pozivam vas da u komentaru podelite neku vašu priču i ideju za rešavanje ovakvih situacija.

Komentari (ostavite komentar)

Marina Kopilovic 20.10.2018. 01:33

Poštovana koleginice, Forum teatrom se bavim više od deset godina. Bilo bi lepo da se umrežimo. Ja ga radim na srpskom isključivo. Pozdrav.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Mirjana Marić
Mirjana Marić Autor

Mirjana Marić radi u Osnovnoj školi „Goračići“ u Goračićima kao nastavnik engleskog jezika od 2014. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 2000. Završila je specijalističke studije Elektronskog poslovanja na Fakultetu organizacionih nauka i Master studije na Filološkom fakultetu.

Metodika nastave i inovacije u obrazovanju oduvek su je interesovali. Na Konferenciji za profesore engleskog jezika na Učiteljskom fakultetu u Jagodini održala je predavanje na temu „Video material in teaching English to young learners“, nakon čega joj je objavljen rad u zborniku radova Moravičkog okruga za nastavnike engleskog jezika.

Radila je kao recenzent za nekoliko udžbenika za učenje engleskog jezika.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions