Merry CLILstmas!

Merry CLILstmas!

"CLIL-om sam se prvi put detaljno bavila na seminaru u Jagodini pre desetak godina i od tad mi ne da mira.", piše nam nastavnica Mirjana. 

CLIL (proučavanje nastavnog predmeta putem stranog jezika) predstavlja pristup učenju za kojim je Evropa „poludela” krajem devedesetih i tokom dvehiljaditih godina. Kod nas, u Srbiji, CLIL se retko u potpunosti  sprovodi, osim u nekoliko bilingvalnih škola.

Na sreću, većina  udžbenika u Srbiji sada nudi bar po jednu CLIL lekciju u modulu, pa tom temom možemo da se bavimo i na redovnoj nastavi. Međutim, ako dobro razmislite, bilo koja lekcija koja se bavi nekim predmetom (geografija, biologija, istorija, muzika), a ne govori o Benu Etkinsu koji posećuje planetarijum, može se posmatrati kao moguća CLIL lekcija.

Najbolja definicija CLIL-a je da to nije čas jezika, a ni čas predmeta, već i jedno i drugo.

Da bih vam olakšala, predložiću sledeće. Recite učenicima da ćete na narednom testu oceniti sadržaj lekcije, a ne njen vokabular i gramatiku, pa bi bilo dobro da vode beleške. Dakle, ako ste imali lekcije u kojima ste obradili geografske pojmove i komparaciju prideva uz lekciju o Velikoj Britaniji, na testu će se naći pitanje tipa: „Koji je najviši vrh u Velikoj Britaniji?” ili „Nabroj velike gradove.” Dakle, ocenićete sadržaj. Ako se potkrade neka greščica u gramatici ili pisanju, ispravite je, ali je ne uzimate u obzir kada ocenjujete.

U duhu predstojećih praznika, predložiću lekciju o Božiću. Materijal za lekciju možete naći na internetu (jedan od najvećih resursa za CLIL lekcije), ali probajte i da tesno sarađujete sa nastavnikom veronauke i istorije, ili se, što bi bilo najbolje, oslonite na znanje koje učenici već poseduju i od njega izgradite priču.

Lično sam ovaj čas držala na času dodatne nastave i razvijala sam ga pomoću mape uma.  Prvo smo se osvrnuli na to kako se Božić danas slavi. Pomenuli smo sve ono što taj praznik čini čarobnim (jelke, pokloni, Deda Mraz itd.) Zatim smo, celo odeljenje kao jedna grupa, samo nabrajali pojmove u vezi sa rođenjem Hrista. U šemi mape uma beležili smo i povezivali samo ključne pojmove. Učenike sam zatim podelila u tri grupe po četiri učenika i dala im zadatak da sastave i ispričaju priču na zadatu temu koristeći samo mapu uma i beleške. Dakle, nije im bilo dozvoljeno da napišu priču već da je ispričaju. Teme su bile: Mesto rođenja, Posetioci i Porodica.

Glavni resurs je bilo znanje učenika, njihova obaveštenost i upućenost u temu rođenja Hrista. Nisam se mešala u istinitost podataka i tačnost onog što su izlagali. To su radili međusobno. Naravno, naglasila sam da je važno da se međusobno poštuju u izlaganju i da pokažu kulturu slušanja izlagača. I kada se sada osvrnem na to, mislim da je to bio i najteži deo časa.

 

Jedna od pozitivnih strana je i ta što mi je ovakva božićna tema dala malo oduška i beg od Deda Mraza, irvasa i poklona. Deci se naročito svidelo to što sam tim učenicima (koji pohađaju dodatnu nastavu) na testu dala bonus pitanje, vrlo jednostavno: da zaokruže pojmove iz religijskog rođenja Hristovog, da podvuku pojmove koji se odnose na to kako se danas slavi Božić, a imali su Wordle listu pojmova koja sadrži termine iz te dve oblasti (na primer, tri mudraca, Marija, patuljci, jelka) pomešanu sa terminima iz drugih praznika, (kao sto su „farbana jaja” ili „lampa od bundeve”). Da bih im otežala, bonus poen bi dobili samo ako pitanje urade potpuno tačno.

U narednom periodu sam planirala da, u saradnji sa predmetnim nastavnikom, otkrijem koja je lekcija posebno teška učenicima, pa da je dodatno obradimo na stranom jeziku, kao CLIL čas. Videćemo da li će to biti uspešno.

A vi? Da li ste ikada koristili CLIL u nastavi? Koji predmet ili oblast biste voleli da obradite na ovaj način?

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Mirjana Marušić Adžić
Mirjana Marušić Adžić Autor

Mirjana Marušić Adžić diplomirala na Filološkom Fakultetu u Beogradu odeljenje u Kragujevcu na katedri za engleski jezik i književnost. Počinje sa radom u OŠ „Karađorđe“ u Rači još pre završetka studija (2004.) i tu se zadržava do danas. Ima iskustva sa podučavanjem svih uzrasta, od vrtića do zrelog doba.

2007. godine, kao član ELTA-e, dobija stipendiju za odlazak na usavršavanje u Oksford, u Engleskoj, gde stiče iskustva za rad u multikulturalnom okruženju. Od tada se neprestano usavršava i autor je nekoliko radionica, a gostovala je i kao predavač na akreditovanim seminarima. Objavljivani su joj radovi u zbornicima radova.

U nastavi voli da eksperimentiše sa odeljenjima, a najviše je inspirišu sami učenici i njihova interesovanja. Aktivna je u pripremama skoro svih manifestacija u školi, a pripremala je i učenike za takmičenje pozorišta na engleskom jeziku „Language Drama Lab“ sa kojih nosi brojna priznanja.

Član je amaterskog pozorišta u Rači, i u slobodno vreme se bavi pozorištem, filmovima i knjigama. Najveće utočište su joj porodica i bliski prijatelji.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions