In my life ...

In my life ...

Ivona Ranđelović je profesorka engleskog jezika koja je tokom svog bezmalo dvodecenijskog rada u nastavi stekla značajno iskustvo, pa će u ovom blogu sa vama podeliti jedno od njih, i to baš u vezi sa iskustvima. Pročitajte o čemu se radi.

Za ovaj blog, u nedostatku neke veće inspiracije, odlučila sam da vam opišem jedan sasvim običan čas, a tako zabavan da mu se radujem sa svakom novom generacijom.

Evo o čemu se radi.

Čas započinjemo jednostavnom igrom pogađanja skrivene reči Spelling shark, koja je pandan našim „Vešalima“, samo što u ovoj verziji nikog ne ‘besimo’ već činimo sve da kapetana ne pojede ajkula, dok debla od kojih je napravljen splav za spasavanje tonu jedno po jedno zbog svakog pogrešnog slova. Već tada se vidi koliko većina učenika nepromišljeno nagađa umesto da promišljeno pogađa jer najčešće kreću ili od početnih (njima najlakših) A, B, C slova ili od nekih za koja postoji mala verovatnoća da će se naći u zadatoj reči, kao što su Q ili Z. O strategiji koju bi trebalo da koriste u svakoj igri govorim im tek na sredini, da se najpre malo pomuče, a onda i da pogreše da bi uvideli slojevitost jedne ‘obične’ igre.

Kada najzad otkrijemo da je reč o experiences, kao i sa svakom novom generacijom učenika, iznova se nadam da će znati ili pogoditi značenje reči. Obično najviše dosegnemo do ‘života’ jer je linija koja se puni iz nivoa u nivo (znate gde već ‒ u kompjuterskoj igrici) ‘život’ znači.

Ukoliko ne pogode, ne dajem odgovor već dajem primere svojih iskustava na PowerPoint prezentaciji i svaku rečenicu započinjem rečima In my life… (U mom životu…). Najpre im pokažem fotografiju na osnovu koje treba da pogode šta sam u svom životu do sada uradila, a onda izgovaram gramatički tačnu rečenicu u ciljanom glagolskom obliku (Present perfect tense) i prikazujem je vizuelno na slajdu. Konstrukciju ponavljaju i dodatno uvežbavaju kada sa sebe pažnju usmerim na njih i pitam ih da li su oni nekada uradili isto to ili slično. Sa svakim novim slajdom ponovo zadobijam njihovu pažnju jer su znatiželjni da saznaju nešto novo o meni i da me u nekim slučajevima vide pet, pa i deset godina mlađu.

Prvi primeri iskustava su obični ili duhoviti jer služe da „razbiju led“. Govorim im o posetama nekim mestima, nekim ostvarenjima ili o svom hroničnom kašnjenju na autobus. A onda ih zaintrigiram precrtanom slikom cigarete i rečenicom da u životu nisam čak ni probala cigaretu. „Nikad, nikad?!?“ pitaju me u neverici, a ja odgovaram: „Ne. A vi?“ To izaziva izraz gađenja na njihovim naivnim tinejdžerskim licima, koja će za koju godinu verovatno drugačije izgledati kada im neko od vršnjaka ponudi jednu namotanu. Nažalost.

Nakon toga slede primeri koji izazivaju njihovu nevericu, kao što je slika padobrana. Podeljena su mišljenja o tome da li jesam ili nisam skakala padobranom. U tim situacijama je veoma bitno da dobro odigram ulogu varalice i namestim ‘poker face’ tako da većina njih podigne ruku jer misli da sam zaista toliko hrabra i avanturističkog duha.

Pošto se siti ispričamo o mojim i njihovim životnim iskustvima (do sada su već pogodili šta znači reč experiences) i pošto ih dovoljno izložim ciljnom glagolskom obliku, a da toga nisu bili ni svesni, sada učenike mogu da pitam za njegovu formu, koju zapisujemo i dodatno uvežbavamo. Učenici dobijaju samo početke rečenica (S+V), a onda imaju zadatak da ih i nastave tako da imaju smisla (He hasn’t seen… anyone famous/a ghost.).

Nakon ovog uvodnog časa slede časovi na kojima uvežbavamo nepravilne glagole u stihovima i kroz pokret radi lakšeg pamćenja (be-was/were-been, see-saw-seen…), igramo se igre Never have I ever ili pravimo anketu na određenu temu, na primer, na temu samokontrole (Have you ever shouted at a teacher? Have you ever broken something when angry?).

Taj čas, lagan i jednostavan, rasterećen suvoparnih definicija u kojima se pominju pomoćni glagoli i participi, moji učenici pamte i narednih godina, „kao da je juče bilo“ i rado se prisećaju ugovora koji potpišemo da nikada neće propušiti, inače mi kupuju čokoladu od trista grama.

Šta mislite, jesam li in my life… nekada dobila neku?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions