Dan Škole

Dan Škole

Na početku svoje karijere, bila sam zadužena da obezbedim poneki skeč ili dramski odlomak za potrebe održavanja Dana škole. Poslednjih nekoliko godina ja sam ta koja treba da osmisli, upakuje i prezentuje celi događaj. Kada bih pisala o svakoj proslavi, trebala bi mi knjiga, pa ću pisati o nekoliko jednostavnih, a zanimljivih ideja koje sam sama sprovela u delo.

Imam tu sreću da predajem u školi koju sam i sama pohađala. Oduvek sam učestvovala u pripremi Dana škole i sećam se da je to bila neverovatna čast za sve nas. Osećali smo se posebno što smo u programu. Iako sam bila samo mala glava koja viri iz poslednjeg reda hora, spremala sam se ozbiljno i veoma odgovorno.

Iako je Dan škole uglavnom bio akademija sa horom, recitalom i pokojim dramskim skečom o Karađorđu i Turcima (škola se zove „Karađorđe“), vrlo smo se predano pripremali. Za nas se pravo osveženje dodogilo u sedmom razredu kada nam je došla nova nastavnica muzičkog, pa je koncept proslave Dana škole postao malo drugačiji.

Zadržao je prvi – „ozbiljni“ deo i dodat mu je drugi –  „zabavni“ deo, u kojem smo pevali pop pesme i prikazivali šaljive dramske tekstove. Taj koncept je zadržan i tokom prvih nekoliko godina mog rada u toj školi.

Predložila sam nastavniku koji je osmišljavao koncept programa da uradim šaljivi skeč delimično na engleskom jeziku i on se odmah složio. Skeč je govorio o gladnoj Engleskinji, koja jednog olujnog kišovitog dana upada u klasičnu srpsku kafanu i želi da naruči pečurke. Nakon mnogo objašnjavanja i pokušaja da naruči i na francuskom i italijanskom jeziku, rešila je da nacrta ono što želi da jede – pečurku. Konobar, pun razumevanja, doneo joj je – kišobran! Publika je bila oduševljena od samog početka kada strankinja upada u kafanu i kaže: „Hello!“, a konobar, uz čuveno „Odma’ dođe!“, donosi sok „Hello“.

Od te godine skeč, komad ili igra postali su neizostavni deo Dana škole kod nas.

Naredne godine sam u program uvrstila tekst koji sam sama napisala. Bio je zasnovan na bukvalnim prevodima fraza, na primer, „Could you, please, translate me to another page of the street.“ O „gastarbajteru“ koji dolazi iz Amerike i priča deci o dogodovštinama iz daleke zemlje, koji stalno greši, a deca ga ispravljaju jer su u školi naučila kako pravilno da govore engleski jezik. Publika je uživala, naročito iščekujući novu grešku dragog gosta.

Kasnije se koncept priredbe menjao tako da smo došli i do tačke kada je veći deo programa bio zabavnog karaktera. Bilo je teško uvrstiti sve što su učenici umeli i želeli da prikažu, pa smo pravili audicije, sa žirijem, većanjem i izborima. Bivalo je teško odrediti šta da se uvrsti u priredbu. Jedan od rezultata možete pogledati ovde.

Naravno, zbog samog imena škole i značaja ličnosti čije ime nosi, bilo je teško povezati zabavne delove sa samim Karađorđem. Jedne godine nam je to naročito pošlo za rukom. Rešili smo da Karađorđa „dovedemo“ iz prošlosti u moderno vreme. Devojčice su imale projekat da posmatraju savremene pojave iz Karađorđevog ugla. On im, magično, dolazi u pomoć i susreće se sa modernim konceptima kao što su televizija, moda, pop muzika. Karađorđe je bio impresioniran, kao i publika, naročito kada je gledao Olimpijske igre, dok se pred njegovim očima odvijao gimnastički spektakl pripremljen uz strogi nadzor nastavnika fizičkog. Publika je ostala bez daha.

Ipak, svi ponekad poželimo da predahnemo od uzbuđenja, pa se jedne godine vratimo na klasični koncept akademije uz hor i recital. I kao što smo očekivali, publika je program nagradila ovacijama. Doprinos nastavnika stranih jezika bio je da dve pesme budu odrecitovane u ehu na stranom jeziku, da odzvanjaju ali ne remete recitovanje na srpskom. I opet su učenici pokazali da mogu mnogo više od onoga što očekujemo od njih. Bili su besprekorni.

Da sumiramo. Ukoliko do sada niste učestvovali u pripremama dana škole a želeli biste da prikažete šta vaši učenici umeju na stranom jeziku, možete naći ili sami napisati skeč na srpskom, koji uključuje stranca/strankinju, koji dolaze u komične situacije pokušavajući da se sporazumeju. Možete „dovesti“ istorijsku ličnost iz prošlosti i pokazati joj čari sadašnjosti. Možete spremiti učenike da recituju uporedo na srpskom i na nekom stranom jeziku. I, naravno, hor ili pojedinac mogu da pevaju neku modernu ili tradicionalnu pesmu na stranom jeziku. A savremeni ples uz moderne taktove pop muzike uvek podigne raspoloženje u publici.

Da li vi učestvujete u pripremama dana škole? Na koji način? Bilo bi mi veoma drago ukoliko biste podelili sa svima nama svoja iskustva.

 

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Mirjana Marušić Adžić
Mirjana Marušić Adžić Autor

Mirjana Marušić Adžić diplomirala na Filološkom Fakultetu u Beogradu odeljenje u Kragujevcu na katedri za engleski jezik i književnost. Počinje sa radom u OŠ „Karađorđe“ u Rači još pre završetka studija (2004.) i tu se zadržava do danas. Ima iskustva sa podučavanjem svih uzrasta, od vrtića do zrelog doba.

2007. godine, kao član ELTA-e, dobija stipendiju za odlazak na usavršavanje u Oksford, u Engleskoj, gde stiče iskustva za rad u multikulturalnom okruženju. Od tada se neprestano usavršava i autor je nekoliko radionica, a gostovala je i kao predavač na akreditovanim seminarima. Objavljivani su joj radovi u zbornicima radova.

U nastavi voli da eksperimentiše sa odeljenjima, a najviše je inspirišu sami učenici i njihova interesovanja. Aktivna je u pripremama skoro svih manifestacija u školi, a pripremala je i učenike za takmičenje pozorišta na engleskom jeziku „Language Drama Lab“ sa kojih nosi brojna priznanja.

Član je amaterskog pozorišta u Rači, i u slobodno vreme se bavi pozorištem, filmovima i knjigama. Najveće utočište su joj porodica i bliski prijatelji.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions