Nastavnik koordinator, učenik realizator

Nastavnik koordinator, učenik realizator

Marija Jović Stevanović rado eksperimentiše sa različitim metodama i tehnikama, nekada složenim a nekada sasvim jednostavnim, sa minimalnim resursima. Kakve tehnike predlaže za organizovanje časa na kojem će nastavnik imati pasivniju a učenici aktivniju ulogu, pročitajte u njenom novom blogu.

Ovih dana mnogo se priča o vršnjačkom učenju. Ističe se kako nastavnik ne treba da bude nosilac časa, glavni i odgovorni urednik i realizator, već motivator i koordinator, a učenici treba da budu maksimalno aktivni i usmereni jedni na druge.

Nastavnik i udžbenik ne treba da budu jedini izvor informacija već se u vršnjačkom učenju razmenjuju ideje i rešenja, te se tako podstiče i kritičko mišljenje učenika.

Naravno, ovo nije novina. Nastavnici i učenici to uveliko praktikuju, u manjoj ili većoj meri, najčešće prirodno, u otvorenoj diskusiji i razmeni mišljenja. Ipak, u poslednje vreme sam malo više istraživala metode i tehnike učenja koje nastavnicima mogu da pomognu da lakše organizuju čas, koristeći neku od tehnika kooperativnog učenja. Iz mnoštva ideja koje sam pronašla u različitim izvorima izdvojiću nekoliko onih koje predstavljaju miks i koje su prilagođene usvajanju stranog jezika, ali se mogu lako primeniti i na druge predmete.

Čarobni džak

Učenici su podeljeni u parove ili u grupe od po troje. Svaki par ili grupa dobija tri prazna listića različitih boja na kojima su ispisane reči: Who? Where? What? Učenici se dogovaraju i na papirićima zapisuju kratke podatke o tome šta se dogodilo, gde se dogodilo i ko je učestvovao. Ti podaci ne moraju da budu povezani, a zapisane situacije ne moraju da budu realne, naprotiv. Poželjno je da učenici budu što kreativniji. Nastavnik prikuplja sve papiriće, stavlja ih u džak, promeša ih, a zatim daje učenicima da izvuku po jedan papirići od svake boje. Učenici na osnovu podataka sa papirića zajedno pišu kratku priču, a nakon toga je čitaju pred razredom. Kada se sve priče pročitaju, učenici iznose svoje mišljenje o tome koja im je priča bila najzanimljivija i obrazlažu svoje odgovore. Kao dodatne aktivnosti, učenici mogu da ilustruje priče, da naprave male zbirke priča ili da ih izlože na panou.

Od reči do teksta

Nastavnik podeli učenike u grupe i svakoj grupi da listić na kojem su reči iz teksta koji će se obrađivati. Učenici raspoređuju date reči u kategorije, a mogu i da imenuju formirane kategorije. Ukoliko je nekom od članova grupe neka reč potpuno nepoznata, ostali članovi mu je objašnjavaju, ali ako niko u grupi ne zna neki od datih pojmova, pored reči zapisuju znak pitanja. Kada rasporede reči, grupe razmenjuju nastavne listiće i ako znaju neki od pojmova sa upitnikom, raspoređuju ga u odgovarajuće polje ili zapisuju njegovo značenje pored reči. Ako je potrebno, grupe nekoliko puta razmenjuju listiće, dok svi pojmovi ne budu raspoređeni. Zatim svaka grupa na osnovu dobijenih reči pokušava da predvidi tekst koji će se obrađivati, stvara svoju verziju priče/teksta i usmeno je saopštava pred razredom. Na kraju aktivnosti nastavnik predstavlja tekst, a učenici proveravaju tačnost svojih predviđanja i proglašavaju pobednika ‒ grupu čija je verzija priče bila najbliža originalnom tekstu. Pre otkrivanja teksta učenici mogu da predlože naslov teksta.

Iz mog ugla

Nastavnik prikaže kratak film, skeč ili scenu iz filma bez tona. Učenici su podeljeni u grupe i imaju zadatak da opišu, odnosno izveste o tome šta su videli, ali iz uloge koja im je dodeljena. Jedna grupa opisuje iz ugla objektivnog novinara, druga iz ugla novinara paparaca koji piše senzacionalistički, treća iz ugla jednog od učesnika, četvrta iz ugla drugog učesnika itd. Učenici imaju slobodu da pišu pristrasno iz ugla koji im je zadat. Grupe čitaju svoje izveštaje, a nastavnik ih podstiče da i tokom čitanja dočaraju stil i ton onoga iz čijeg su ugla pisali. Ostale grupe pokušavaju da pogode iz čijeg je ugla tekst napisan, a mogu da glasaju i za najzanimljiviji izveštaj, ali ne za izveštaj svoje grupe.

Mislite li da su pomenute tehnike primenjive? Kako se mogu modifikovati? Podelite sa nama neku od vaših metoda u vezi sa ovom temom.

 

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marija Jović Stevanović
Marija Jović Stevanović Autor

Marija Jović Stevanović radi kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini od 2004. Dobitnik je više nagrada za uspešne primere primene tehnologije u nastavi, autor članaka o primeni IKT-a, koautor knjige ,,Crazy Animals And Other Activities for Teaching English to Young Learners", (Aston University and British Council) i urednik nekoliko blogova i sajtova za učenike i nastavnike.

Takođe je dobitnik stipendije Američke ambasade, zahvaljujući kojoj je uspešno završila desetonedeljni kurs Instituta za engleski jezik, Univerziteta u Oregonu na temu primene tehnologije u podučavanju engleskog jezika. Bila je predavač na nekoliko akreditovanih seminara i neformalnih obuka.

U svom radu kombinuje moderne i tradicionalne metode, časove bogate nastavnim sredstvima i časove sa minimalnim resursima i rado eksperimentiše sa korelacijom između različitih predmeta i oblasti. Dosta pažnje posvećuje motivisanju učenika.

Interesuju je celoživotno učenje, tehnologija, filmovi i putovanja, a oslonac su joj porodica, prijatelji i iskreni saradnici.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions