Gramatika biti važna

Gramatika biti važna

Ivona Ranđelović je profesor engleskog jezika, ali je u toku svog školovanja učila i druge jezike kao što su italijanski, francuski i ruski. Ono što joj je smetalo u nastavi stranih jezika je tradicionalni pristup i učenje jezika kroz gramatiku i gramatičke primere. Nastava je bila suvoparna i nije je osposobila za komunikaciju na bilo kom od stranih jezika. S obzirom na to da radi u seoskoj školi sa učenicima koji su izloženi engleskom jeziku samo na njenim časovima, jer ne slušaju muziku na engleskom, niti gledaju filmove, morala je dosta da istražuje i isprobava kako bi pronašla način na koji će ti učenici brže savladati jezik i njegovu gramatiku.

Kada bih vas pitala koliko bi procentualno gramatika trebalo da zauzima prostora u nastavi jezika, šta biste rekli?

Odgovor na ovo pitanje obično varira, od nastavnika do nastavnika, od jezika do jezika. Izvestan broj nastavnika se opredeli za 20%, drugi za 80%–90%, a većina za zlatnu sredinu od 50%. Ono što je zanimljivo je da argumenti koje nastavnici daju kako bi obrazložili svoje odgovore, često nailaze na odobravanje i od strane nastavnika koji su se drugačije opredelili. Sve je relativno zbog ugla iz kog svako od njih posmatra gramatiku.

S jedne strane su nastavnici koji daju prednost gramatici zbog preobimnog plana i programa, a malog broja časova za realizaciju istog. Kako kažu, “Reči se mogu naučiti samostalno, što nije slučaj sa gramatikom. Učenicima je potrebna naša pomoć”. Pored toga, učenike treba pripremati i za takmičenja, kao i za ispite nakon kojih dobijaju diplomu za određeni nivo. S druge strane su nastavnici koji daju prednost komunikaciji na stranom jeziku, tj. osposobljavanju učenika “da se snađu u različitim situacijama u realnom životu”. A u sredini su nastavnici koji daju podjednaku šansu  gramatici kao i vokabularu.

Iz mog ugla, gramatika je važna koliko i sve ostale jezičke veštine jer je ona integralni deo svake od njih. Ali ono što je mnogo bitnije je način na koji se ona prezentuje, jer ona po svojoj prirodi najviše odgovara učenicima koje najčešće nazivamo “logičarima”. A šta je sa onima koji bolje uče uz sliku, melodiju, ili pokret? Da li učenici treba da uče o jeziku ili sâm jezik? I koji je krajnji cilj učenja stranog jezika? Evo kako ja razmišljam (i radim).

Usvajanje pre učenja

Mnogo je delotvornije da naši učenici, najpre, usvajaju gramatičke strukture (nesvesno) kroz dosta ponavljanja, a da tek onda uče (svesno) o njima. Da bi se to postiglo, najbolje je pratiti etape usvajanja maternjeg jezika:

  • izloženost jeziku (slušaj);

  • razumevanje (pokaži);

  • prvi pokušaji govora (ponovi);

  • prve rečenice (kaži).

Kada se radi na ovakav način, učenici kasnije manje misle o jeziku, a više na tom jeziku. Oni usvajaju i melodiju jezika pa se kod gramatičkih vežbanja mogu pored logike osloniti i na sluh, što je i prirodnije.

VAK teorija

VAK teorija prepoznaje tri stila učenja: Vizuelni, Auditivni i Kinestetički. Da bismo odgovorili na potrebe što većeg broja učenika, sve naše aktivnosti vezane za gramatiku trebalo bi da budu prilagođene tako da ima dovoljno slika i boja, zvuka i melodije, pokreta i igre. Poseban je izazov to uraditi sa gramatikom, ali je moguće.

 

 

 

 

 

("Ako dete ne može da uči na način na koji ga ja podučavam, možda bi trebalo da ga podučavam na način na koji ono uči.")

 

 

Indukcija/dedukcija

Pošto ih dovoljno izložimo jeziku kroz ponavljanje, učenici onda mogu samostalno doći do zaključaka o pravilima u jeziku koji uče (induktivna metoda). Praksa mnogih nastavnika je da se gramatička pravila diktiraju, a onda primenjuju (deduktivna metoda) jer je to kraći put. Ali “kraće” je i znanje naših učenika jer nisu samostalno došli do odgovora. Zato sam mišljenja da je bolje uraditi jednu aktivnost u kojoj će nastavnik navoditi učenike da misle, a ne da čekaju gotove odgovore.

Kontekst

Ako je gramatika integralni deo svih jezičkih veština i ako se u realnom životu ne javlja izolovano,  zašto je ne bismo tako i predstavili učenicima? To je moguće uraditi tako što se zada kontekst u kome bi se ciljni jezik mogao koristiti u svakodnevnom životu. Još bolje je ako dozvolimo učenicima da sami osmisle kontekst jer će raditi na onome što im je od ličnog značaja i interesovanja.

Kada nije zadovoljen nijedan od ovih faktora, onda nam ostaje samo tradicionalna metoda koja u današnje vreme (a i onda kada sam ja bila učenik) često demotiviše i frustrira modernog učenika.  Ako nam je cilj da naši učenici budu funkcionalno pismeni i da koriste jezik za komunikaciju, neka gramatika bude samo sredstvo koje će im pomoći da stignu do cilja, a ne krajnji cilj.

Šta vi mislite o ovome?

Komentari (ostavite komentar)

Marina Kopilović 11.03.2017. 21:28

Ivona, poslednja rečenica sve govori - gramatika bi trebalo da bude sredstvo da se dođe do cilja! Ključna ideja. Bravo!

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions