Gde god nađeš zgodno mesto…

Gde god nađeš zgodno mesto…

"Ova ideja za čas pala mi je na pamet dok sam u jednoj maloj privatnoj školi radila sa jednom porodicom iz Italije. Iako smo posejali zrna pasulja iz zabave, kasnije sam taj materijal koristila za same časove. Moram vam priznati da je izazvao mnogo više oduševljenja nego što sam očekivala."

Ne treba nastavniku kalendar ni sat, a ni najava na televiziji, da zna kad je počelo proleće. To je onaj period kada učenici sve češće okreću glavu ka prozoru, a sve manje ka tabli. Pa zašto to, onda, da ne iskoristimo i osmislimo aktivnost koja je višestruko korisna.

Sadite ili sejte!

Ako se rešite na ovaj korak u učionici sa velikim brojem đaka (više od pet), predlažem da to bude nešto jednostavno. Koristite plastičnu čašu i zrna pasulja ili pšenice. Oni su praktični jer brzo rastu i nije bitno u kojem godišnjem dobu ćete sejati. Moja ideja je bila da učenici u školi urade nešto praktično, na osnovu jednostavnih uputstava.

„Napravi rupu prstom.”

„Stavi zrno…”

Naravno, uz negu, sunce, vodu i zalivanje, biljke su brzo počele da rastu. Kasnije sam ih koristila za razne aktivnosti. Vežbali smo poređenje prideva (koja biljka je viša ili niža, jača, lepša), vežbali smo there is/are (brojali smo listove, iznikle biljke), sa najmlađima smo brojali sve što je moglo da se izbroji i imenuje.

Praktičnost ove aktivnot se ne ogleda samo u tome što ćete posejati biljku i usput provežbati nešto iz predmeta. Takvoj aktivnosti treba da se okrenete zbog mogućnosti povezivanja predmeta, a možete da je radite sa svim uzrastima. Neću pominjati biologiju i zaista vidljivo stablo, list i koren... a ubrzo i cvet. Mlađi učenici mogu da vežbaju merenje visine biljke i pretvaranje centimetara u milimetre, i obrnuto. Mogu da govore o primeni posejane biljke u industriji i daljoj proizvodnji. Stariji razredi mogu da napišu sastav na temu „Da je biljka osoba”, o tome kako doživljavaju prostor (učionicu), šta ih raduje, a šta ne. Mogu da naprave i grafikon rasta po danima. Da ne pominjem uvek primenjivo „nacrtajte svoju biljku”. I za tili čas ćete okupiti nastavnike i učitelje oko jedne izvanredne teme.

Osim konkretne primene znanja stečenih na pojedinačnim časovima, tu je i vrlo važno učenje i navikavanje učenika da se staraju o nečemu. Biljku treba zalivati, ali ne previše. Treba da bude izložena suncu, ali ne prejakom. Treba voditi računa o njoj. Treba je zagledati – da se ne pojave neke bubice ili promene na listu i stablu, ali je ne treba dirati.

Pre nekoliko godina u školi smo pokrenuli akciju da svako odeljenje zasadi voćku u školskom dvorištu i da se stara o njoj.  Ubrzo je ta ideja napuštena jer nam je nestalo prostora. Učenici su završili osnovnu školu, a brigu o voćkama je preuzeo domar. Ali ukoliko imate sobodno parče zemlje, izađite sa učenicima i zasadite voćkicu. One nisu skupe, čak ni sadnja nije komplikovana. O nezi se raspitajte kod lokalnih voćara. Ne ustručavajte se da zatražite praktičnu pomoć, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što će ti učenici, kada prođu tim putem, za nekih 15–20 godina moći da kažu: „To sam ja zasadio(la) kad sam bio(la) u školi!” Ponos je to!

Ja ovu ideju uveliko primenjujem sa svojom ćerkicom, koja puni tri godine. Učimo šta je potrebno da bi biljka mogla da raste. Učimo se i odgovornosti.

A vi? Da li ste ikada sejali sa svojim učenicima? Koje biste semenke još preporučili? Zašto?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Mirjana Marušić Adžić
Mirjana Marušić Adžić Autor

Mirjana Marušić Adžić diplomirala na Filološkom Fakultetu u Beogradu odeljenje u Kragujevcu na katedri za engleski jezik i književnost. Počinje sa radom u OŠ „Karađorđe“ u Rači još pre završetka studija (2004.) i tu se zadržava do danas. Ima iskustva sa podučavanjem svih uzrasta, od vrtića do zrelog doba.

2007. godine, kao član ELTA-e, dobija stipendiju za odlazak na usavršavanje u Oksford, u Engleskoj, gde stiče iskustva za rad u multikulturalnom okruženju. Od tada se neprestano usavršava i autor je nekoliko radionica, a gostovala je i kao predavač na akreditovanim seminarima. Objavljivani su joj radovi u zbornicima radova.

U nastavi voli da eksperimentiše sa odeljenjima, a najviše je inspirišu sami učenici i njihova interesovanja. Aktivna je u pripremama skoro svih manifestacija u školi, a pripremala je i učenike za takmičenje pozorišta na engleskom jeziku „Language Drama Lab“ sa kojih nosi brojna priznanja.

Član je amaterskog pozorišta u Rači, i u slobodno vreme se bavi pozorištem, filmovima i knjigama. Najveće utočište su joj porodica i bliski prijatelji.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions