Nekada davno bio jednom jedan...

Nekada davno bio jednom jedan...

Slavica Jocković, nastavnik engleskog jezika, u nastavi stranog jezika često koristi sredstva koja će u učenicima pokrenuti kreativnost, maštu, a od učionice načiniti „vremensku mašinu“ ili kutak gde će učenici moći da putuju kroz vreme i sa uživanjem usvajaju nove sadržaje. O važnosti priča, njihovom čitanju, izložiće svoje mišljenje u tekstu koji sledi.

„Kao što je naše telo sačinjeno od hrane koju jedemo, tako je naš um sačinjen od priča koje slušamo.“

Kada pomislimo na detinjstvo, setimo se priča koje su nam čitali naši „stari“, ili su nam radije pričali, unoseći svoj lični pečat, stav ili dodajući neki detalj po svome nahođenju. Tradicionalne priče, bajke, slikovnice koje smo izlistavali, evociraju divne uspomene u nama.

Svi znamo priče o Tri praseta, Crvenkapi, Snežani i sedam patuljaka, Zlatokosi i tri medveda i mnoge druge. Iako potiču iz naroda, imaju folklorno nasleđe, dok smo ih čitali „upijali“ smo svaki detalj, memorisali cele delove priča napamet, a poruke su ostajale urezane negde u podsvesti, kao mogući budući modeli ponašanja. Pa zašto se ne vratiti na trenutak u detinjstvo, zašto ne iskoristiti bajke za učenje u učionici, kao motivaciono sredstvo ...

Petar Pan, Mala Sirena, Diznijevi junaci su omiljeni likovi mnoge dece. Sa oduševljenjem dočekaju da pročitaju ili čuju par redova i pasusa na stranom jeziku o ovim pričama. Uz modernu tehnologiju deca mogu pratiti i vizuelne sadržaje, kao i auditivne.

Čitanje se može podeliti u tri faze:

1) aktivnosti pre čitanja

2) aktivnosti za vreme čitanja

3) aktivnosti nakon čitanja.

 

1. Aktivnosti pre čitanja su uvod u lektiru, upoznavanje sa temom, likovima.

2. Tokom čitanja, angažujemo učenike da nam daju prve povratne informacije. Reakcije učenika mogu biti kroz pitanja i odgovore (Reading/listening comprehension), tačno/netačno (true/false), dijaloga, aktivnog učestvovanja u čitanju kroz direktne odgovore, izgovaranjem delova priče koji se ponavljaju, tako da učenici preuzimaju ulogu u kazivanju priče, doživljavaju situacije i likove.

3. Po završenom čitanju priče, učenici mogu ponavljati ključne reči kroz ukrštenicu, slikovne kartice, glumu, pravljenjem stripa, ilustrovanjem dela priče koji im se najviše dopao, pisanjem pouka.

Učenici mogu ostaviti povratnu informaciju o pročitanoj knjizi na posteru koji možemo sami napraviti kroz tabelu na kojoj će se nalaziti nazivi lektira, ime učenika i vrsta emotikona koji će koristiti.

Važno je da se pričanje priča uvede u redovnu nastavu, da se časovi „osveže“ i dobiju novu dimenziju. To može biti 5-10 minuta pred kraj časa. „Vreme za priču“ možemo najaviti zvoncetom da se deca pripreme za maštanje i putovanje u magični svet.

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Slavica Jocković
Slavica Jocković Autor

Slavica Jocković je diplomirala na Filološkom Fakultetu Univerziteta u Beogradu 1996.godine. Radi kao nastavnik engleskog jezika u OŠ ”Heroj Radmila Šišković” u Smederevskoj Palanci već 22 godine. Voli da se usavršava, redovno pohađa seminare, stručne skupove, održava ugledne i ogledne časove. Nastavu izvodi kako sa mlađim tako i sa starijim uzrastima i smatra da je podjednako lepo i izazovno raditi i sa učenicima od prvog do četvrtog razreda, kao i sa učenicima od petog do osmog razreda. Često je imala priliku da vodi učenike na republiko takmičenje. Voli svoj posao i da može opet bi izabrala isti poziv. Slobodno vreme provodi sa porodicom, u prirodi, voli zdravo da se hrani i vežba. :) 

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions