Ah, taj domaći

Ah, taj domaći

Bilo da ste pobornik ili protivnik domaćih zadataka, svi ih zadajemo. Da li im posvećujete istu pažnju kao i samoj pripremi za čas? Čime đake motivišete da ih rade? U ovom blogu, nastavnica engleskog jezika, Gordana Popović, deli sa vama svoje mišljenje, ideje i iskustvo.

Približava se kraj časa. Učenici s nestrpljenjem očekuju zvuk zvona i odlazak na odmor. Počinje vrpoljenje u klupama i smeškanje. Može li išta da pomuti njihovu sreću u tim trenucima? Naravno da može. Dovoljna je samo jedna rečenica: „Deco, za domaći imate...“

Istog trena kreće negodovanje. Te imaju kontrolni iz ovog, te pita onaj predmet... I zaista, ako đaci nešto ne vole - to su domaći zadaci. Iskreni da budemo, ni mi ih nismo voleli kad smo bili u njihovim godinama. Šta onda možemo mi da učinimo da im budu manje mrski? Po mom mišljenju, ključne su dve stvari: sadržaj i obim.

Najgori mogući domaći zadatak je onaj koji se radi mehanički - prepisivanje teksta, na primer. Generalno, nemam običaj ni da dajem vežbanja iz udžbenika ili radne sveske jer se mahom prepisuju od drugih. Ono što je predviđeno a ne stignemo da uradimo na času, uradimo na početku narednog. Na taj način se podsetimo onog što je rađeno na prethodnom času a bude mi i pokazatelj u kojoj meri su učenici savladali gradivo. I uopšte, imaju li smisla zadaci koji se lako mogu prepisati od drugih? Stalno sam u prilici da, šetajući između redova, vidim nekog od učenika da prepisuje domaći iz matematike. Domaći stvarno ne bi trebalo da se daje forme radi. Znam, reći ćete,  jedan od razloga za davanje istih je sticanje radnih navika i odgovornog odnosa prema predmetu i radu uopšte. Ali, u kojoj meri je taj plus u pedagoškoj svesci merilo naučenog? A priznaćete, osnovna svrha domaćih zadataka je da se uvežba ono što je rađeno na času kako bi se što duže zadržalo u memoriji.

Kako bi onda trebalo da izgledaju domaći zadaci? Mnoštvo dobrih predloga i ideja, naročito za koleginice i kolege koji rade u osnovnim školama, dala je Ivona Ranđelović u svom tekstu. Pred nešto starije učenike uvek možete staviti i nešto zahtevnije zadatke, posebno istraživačkog tipa. Oni su i manje poslušni, pa morate biti i domišljati te osmisliti zadatke koji će im predstavljati pre izazov nego još jednu dosadnu obavezu. Za tematske sadržaje ponekad im zadam da osmisle asocijacije ili da pronađu relevantne podatke, slike ili video klipove koje postave na pripremljen padlet. Od prikupljenog materijala posle prave postere.

Padlet za postavljanje domaćeg zadatka sam koristila i za uvežbavanje gramatike:

Wishes  &  Homework

Naravno, ne koristimo uvek savremenu tehnologiju. Dobri stari enigmatski zadaci su uvek dobrodošli u mojoj učionici. Kad vežbamo vokabular, najčešće zadajem diferencirane zadatke. Učenici slabijeg znanja tad prave osmosmerke ili ’jumbled letters’, oni napredniji ukrštenice. Pripremljene zadatke ranije su rešavali drugovi iz odeljenja. Mislim da bi ih dodatno motivisalo kad bi pravili zadatke za vršnjake iz drugih odeljenja, tako da ću i to isprobati ove godine.

Za kvalitetnu jezičku produkciju važno je da učenici mogu da izraze sebe u zadacima: da sami završe započete rečenice, naprave mape uma, napišu drugačiji završetak priče, od zadatih reči napišu priču, pesmu, možda čak i strip, i tako pokažu svoju kreativnost.

Za šta god da se odlučite, ipak bi trebalo da im date dovoljno vremena za izradu istih. Nikad ne treba smetnuti s uma da učenici imaju i druge predmete pored našeg. Ako treba da provedu sate za izradu, svakako ne treba očekivati od njih da domaći donesu na naredni čas.

Iz svega navedenog, možete zaključiti da nisam od onih nastavnika koji zadaju domaće zadatke na kraju svakog časa. Niti moji učenici imaju toliko vremena da se posvete mom predmetu koji je ipak opšteobrazovni, niti ja imam vremena da ih sve pregledam na času. Ali, zato ih, kako bi bili u kontaktu s jezikom i van učionice, uvek upućujem da pogledaju neki video, film bez prevoda, eventualno sa titlom na engleskom, ili da poslušaju neku pesmu i obrate pažnju na tekst.

Koliko često i kakve domaće zadatke Vi zadajete svojim učenicima? Podelite sa nama u komentaru. Sveže ideje su uvek dobrodošle.

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Gordana Popović
Gordana Popović Autor

Gordana Popović radi kao profesor engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu od 1991. godine. Iako je tokom studija na Filološkom fakultetu u Beogradu izabrala prevodilački smer, još kao apsolvent se obrela iza katedre i zavolela ovaj poziv. Izostanak formalnog metodičkog obrazovanja, između ostalog, uticao je na to da kontinuirano radi na stručnom usavršavanju i razmeni iskustva sa kolegama iz celog sveta. Iza nje je nekoliko uspešno završenih onlajn kurseva. Član je više grupa za nastavnike engleskog jezika na Fejsbuku, vodi dva bloga, jedan namenjen učenicima, a drugi kolegama, zajedno s koleginicom uređuje Fejsbuk stranu English Hub, deli svoje nastavne materijale na dva sajta namenjena nastavnicima engleskog jezika (na jednom od njih se našla među počasnim autorima). Ne voli rutinu. Rado koristi savremenu tehnologiju u nastavi tako da je za prvi autorski projekat na eTwinningu dobila Nacionalnu i Evropsku oznaku kvaliteta.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions