Хелп ми плиз

Хелп ми плиз

Аутор блога, Марина Копиловић, професор енглеског језика, овим текстом жели да подстакне своје колеге на размишљање о савременом српском језику који пола средовечног света у Србији не разуме. Исто тако жели да се "похвали" како је успешно научила једног осамдесетогодишњака неким речима и изразима, и тако допринела томе да се он осећа боље и корисније у послу којим се тренутно бави - узгајању воћа и поврћа.

Овај текст нема никакве везе са наставом страних језика. Али има везе са језиком, и то српским. С тога, немојте да ми замерите ако сам промашила тему – место, време и начин. Само сам забринута.

Предлажем да пажљиво прочитате ово што овде желим да шерујем. И да све, плиз, лајкујете. Ни случајно немојте да хејтујете. Бићу очајна, па ћу морати да тркнем до шопинг центра како бих покушала да се утешим и купим нешто на САЛЕ, а ако ни то не успем, мораћу да пронађем неки паб, па да уз дринкић пробам да искулирам свој фејл као блогер. Неће никако да ваља – или ћу потрошити паре које немам, или ћу се из очаја напити.

Елем, пре неки дан сазнах из новина да је завршно вече на протеклом фешн вику било тотални дизастер јер се на њему нису појавили топ-модели који у фешн бизнису уживају хај риспект. Публика је била огорчена. Господин ЏЅ (ЏЅ је ћирилично икс ипсилон на тастатури) није могао да исхендлује ситуацију, јер му се успут догодило неколико инцидената и акцидената, па је позвао свог пи ара да му притекне у помоћ. Али и то се одужило. Никако нису могли да пронађу особу која ће се побринути за његов стајлинг. Не може човек било како да стане пред елиту из ВИП ложе.  У бекстејџу је било врло напето. Не знам шта је било даље, сморио ме текст.

Брже боље, прикачим се на фејсбук. Видим брдо френд риквестова и нотификација. Прегледам њус фид, прочитам постове, неке одмах лајкујем и шерујем. Пошаљем пријатељици поруку у инбокс. Не одговара, а синовала је. После сат времена стиже одговор. Гледала је неки ток-шоу са гостом који је намбр ван за фитнес и велнес. Није могла да пропусти, кубури жена са килажом. Рече да мора нешто предузети по питању свог боди форминга, ниједан аутфит јој више не пристаје.

Доста је било шале. Да будем мало озбиљна. Јасно је да је све горенаведено измишљено. Овај језик слушамо и читамо свакодневно, а као професор језика, имам потребу да вас питам да ли вам то смета. Да ли сте се питали колико људи данас може да разуме „савремени“ српски језик?

Прошлог пролећа сам свом седамдесетосмогодишњем оцу објаснила значења неких речи. Пажљиво ме је слушао. Сутрадан је покупио мотику и позвао ме да пођем са њим. На самом улазу у башту, испружио је руку и поносно рекао:

„Видиш Марина, ово ти је мој стејџ. Када посејем биљке, морам да их тагујем како не бих заборавио где сам шта посејао. Онда их окопавам и заливам да бих те производе могао да шерујем са вама на јесен. А највише волим када ми комшиница Милена све то лајкује, када ми, из бекстејџа док четујемо и кулирамо комарце, каже да ми је башта као апотека.“

Слатко сам се насмејала тада. Све је разумео. Сваки пут се насмејем када се сетим тог његовог, за ту прилику добро увежбаног, монолога, баш као за стејџ.

Да се вратим на тему. Колико смо ми сами одговорни за ово страдање нашег језика? Колико често користимо англицизме у свакодневном говору? Па и у нашој струци – разне едукације, евалуације, чек-листе итд. Када кажем англицизми, не мислим само на лексику, већ и на синтаксу која је већ добрано упливала у српски језик. Врло често ми се продавац обрати са добар дан, како могу да вам помогнем. Чисто енглеска реченица. Недавно ми је један млади сликар рекао да му је  узело доста времена да заврши један портрет ... Такође енглески израз. О натписима по градовима и да не говорим. У  Београду, на Скадарлији! У старој ваљевској чаршији Тешњар! Некако ми не иде. Не слаже се. Нека ме туга спопадне. Било би ми у реду да је на оба језика, чисто због туриста.

Осећам се одговорном. Ја сам професор страног језика који угрожава мој матерњи, а ништа не предузимам. Не знам ни шта бих предузела. Како? Имате ли неку идеју? Како да се организујемо и боримо да очувамо још ово мало нашег језика што нам је остало?

Ključne reči:

Komentari (ostavite komentar)

Јасмина 11.03.2017. 13:39

Драга колегинице, текст је одличан. Мислим да нам је обавеза да ученицима богатимо речник матерњег, без обзира што предајемо страни језик. Јуче на часовима у три одељења шестог разреда, само два ученика су знала да је гурман сладокусац, а сувенир успомена

Marina Kopilović 11.03.2017. 15:54

Драга Јасмина, хвала на коментару. Слажем се са Вама је наша обавеза да негујемо свој матерњи језик и да морамо да подстичемо исте потребе и навике код наших ученика.

Bratislav Zdravković 12.03.2017. 02:04

Najpre, hvala za pitak tekst. Zaita, problem postoji. Bojim se da se situacija otrgla kontoli (p.s. sad hvatam sebe kako razmišljam da li su mi fraze srpske ili prevodi sa engl :) Elem, mislim da je jedno od mogućih rešenja povratak biblioteci. Nažalost,

Data DIDAKTA

Odgovor autora: Dragi kolega, hvala vam na komentaru. Biblioteka je sjajan predlog! Možda i da osmislimo neku zajedničku akciju!

Marina Kopilović 12.03.2017. 19:45

Moram i ovo da podelim sa vama. Sinoć sam svom tati pročitala svoj tekst, bio je vidno srećan, udubio se onako i onda me kao iz topa pitao: "A koliko ljudi je do sada sinovalo tvoj tekst?" Redovno se šalimo na ovu temu.

Tijana Nešić Ristić 12.03.2017. 21:27

Draga Marina, u potpunosti se slažem...počinjemo da se služimo rečima koje su rogobatne i nepotrebne. Veliki broj učenika različitih uzrasta kao da je nemušt. Sve češće čujem od djaka da , kad treba da prevedu nešto muče se i preznojavaju i na kraju kažu

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marina Kopilović
Marina Kopilović Autor

Marina Kopilović je profesor engleskog jezika i književnosti koja živi i radi u Beogradu. I pored gotovo tridesetogodišnjeg iskustva u radu sa decom različitih uzrasta, ne prestaje da eksperimentiše i isprobava nove metode i tehnike rada, a sa podjednakim entuzijazmom učestvuje na seminarima i stručnim skupovima i kao predavač, i kao slušalac.  Održala je brojne radionice i seminare za profesore engleskog jezika, ali i za profesore drugih predmeta u osnovnoj školi. Njena trenutna interesovanja usmerena su na primenu obrazovne drame u nastavi i razvijanju mehanizama praćenja napredovanja i ocenjivanja učenika. Kao koautor dramskog projekta „Razvijanje kritičkog mišljenja kroz proces dramu”, dobitnik je treće nagrade na konkursu Kreativna škola 2013/2014.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions