Vitezovi obrazovanja – iskustva sa međunarodnog seminara na Malti

Vitezovi obrazovanja – iskustva sa međunarodnog seminara na Malti

Osim seminara u Srbiji, nastavnici imaju priliku da učestvuju i na međunarodnim događajima ovog tipa. Šta je na seminaru „eTwinning for Smart Digital Learning“ organizovanom na Malti saznala nastavnica engleskog jezika Marija Jović Stevanović i kako i sami da se prijavite za slične seminare, saznajte u nastavku.

Tokom novembra 2019. godine imala sam priliku da među 27 edukatora iz 12 evropskih zemalja učestvujem na međunarodnom seminaru ,,eTwinning for Smart Digital Learning“ na Malti u organizaciji Fondacije Tempus i EUPA-e (European Union Programmes Agency).

Ovom prilikom želim da sa vama podelim svoja iskustva i da vas ohrabrim da se i sami prijavite za neki ovakav događaj.

Uslovi za učešće se razlikuju, a za ovaj je bilo potrebno da ste prethodno učestvovali u eTwinning projektima, da radite sa učenicima uzrasta 7–13 godina, da vas zanimaju strateška partnerstva sa školama iz inostranstva i primena IKT-a u nastavi i, naravno, da poznajete engleski jezik. Dovoljno je da pratite aktuelnosti na sajtu Fondacije Tempus i da se prijavite za događaj koji vas interesuje. Ako prođete u uži krug, sledi Skype intervju, a ako vas odaberu, već možete da kupite avionsku kartu, koju će vam oni refundirati u iznosu od 95%.

Iako je vreme bilo uglavnom loše, seminar je bio zaista odličan i informativan. Na njemu su razmenjivane ideje i informacije o eTwinning i Erazmus KA1 i KA2 projektima, odnosno o mogućnostima međunarodne saradnje učenika i nastavnika u obrazovanju. Saradnja među školama, tipovi projekata i način njihove evaluacije samo su neke od tema obuhvaćenih ovim stručnim usavršavanjem. Poseban segment seminara bio je posvećen primeni digitalnih tehnologija, veb-alata, virtuelne i uvećane stvarnosti, u obrazovanju dece i odraslih, koji se, neminovno, susreću sa napretkom tehnologije u svakodnevnim životnim situacijama. Tako smo imali priliku da vidimo kako se 3D naočare i virtuelna stvarnost koriste u obučavanju radnika za rukovanje kranom ili, recimo, konobare koji su „blokče i olovku“ odavno zamenili tabletima sa aplikacijama za primanje porudžbine, ali i kako učenici mogu virtuelno da istraže i opišu geografski zanimljiva mesta.

Prisutni nastavnici, direktori i IKT pedagozi imali su priliku da i praktično isprobaju neka od predloženih rešenja za primenu digitalne tehnologije u ocenjivanju, u razvijanju jezičkih veština i u igrolikoj nastavi. U neformalnim razgovorima učesnici seminara su imali priliku da nauče više o obrazovnim sistemima u drugim državama Evrope, a stečena znanja i iskustva primenićemo ne samo u radu sa učenicima, već i u saradnji sa kolegama iz svoje škole, kao i u budućim međunarodnim projektima.

Osim formalnog dela, jednako dragoceno iskustvo bila je i razmena iskustava sa kolegama prilikom neformalnog druženja. Tako sam saznala da učenici počinju sa programiranjem uglavnom između 7. i 9. godine, a u Švedskoj već od 4. ili 5. godine. Nije reč o klasičnom programiranju već o pokretima telom, razvijanju logičkog razmišljanja i korišćenju Bee-Bota i sličnih uređaja, koji postoji i kod nas u nekim školama i vrtićima, doduše retko.

Nažalost, samo mi imamo dva časa stranog jezika nedeljno u višim razredima, dok naše kolege sa kojima sam pričala imaju uglavnom 3 do 4 časa. Ocene u Belgiji, recimo, nisu od 1 do 5, već neke aktivnosti nose 5, neke 20 poena, zavisno od složenosti zadatka, a učenik ima zadatak da za jedan period, sličan našem tromesečju, sakupi određeni broj bodova. Kolega koji predaje francuski jezik u stručnoj školi u Belgiji kaže da u školskoj prodavnici rade učenici trgovačkog smera, praktično primenjujući trgovačka, ali i računovodstvena znanja, dok im se nastavnici stranih jezika prilikom kupovine obraćaju na stranom jeziku.

Broj učenika po odeljenju varira i uglavnom je manji nego kod nas, dok mi je koleginica iz jedne škole u Irskoj rekla da se taj broj kreće oko 30. Uglavnom sve nas muči povećanje administracije i što je plata u prosveti uglavnom niža nego u drugim sektorima, ali nigde ta razlika nije toliko velika kao kod nas, a razlika u plati nastavnika početnika i iskusnog nastavnika uglavnom je znatno veća nego kod nas. Predrasude o obimu poslu nastavnika postoje i u drugim zemljama, recimo na Malti, kako mi rekoše kolege iz škole koju pohađaju učenici pripadnici čak 28 nacija! Iz Švedske su učesnici bili IKT pedagozi, zanimanje za koje mi nije poznato da kod nas postoji i koji pružaju podršku nastavnicima u primeni novih tehnologija.

Osim stečenih znanja, uspostavili smo kontakte, stekli i prijateljstva, za neke buduće projekte i saradnju. Ostaje mi da u budućnosti radim na tome, pa se nadam da ćete i o tome čitati u nekom od sledećih blogova.

Da li ste vi imali iskustva na međunarodnim seminarima? Kakva su vaša iskustva sa eTwinning, KA1 i KA2 projektima?

 

Komentari (ostavite komentar)

Slavica Jocković 23.01.2020. 15:43

Draga Marija, hvala što si podelila iskustva sa nama. Ja nosim slične utiske iz posete školi u Sloveniji. Mi smo se uključili u e-twinning projekat i nadamo se dobroj saradnji sa partnerima. Srdačan pozdrav!

Data DIDAKTA

Odgovor autora bloga:

Draga Slavice, eTwinning je super i baš mi je drago što ste u tome! Onima koji nisu u tim vodama toplo mogu da preporučim eTwinning kao projektno zanimljiv i kreativan, a administracijski neopterećujući. :) Ako manje iskusni eTwinneri čitaju, članak na tu temu je u arhivi blogova (eTwinning za početnike). Uživajte u učenju i druženju i nadam se da ćemo čitati o tome!

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Marija Jović Stevanović
Marija Jović Stevanović Autor

Marija Jović Stevanović radi kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini od 2004. Dobitnik je više nagrada za uspešne primere primene tehnologije u nastavi, autor članaka o primeni IKT-a, koautor knjige ,,Crazy Animals And Other Activities for Teaching English to Young Learners", (Aston University and British Council) i urednik nekoliko blogova i sajtova za učenike i nastavnike.

Takođe je dobitnik stipendije Američke ambasade, zahvaljujući kojoj je uspešno završila desetonedeljni kurs Instituta za engleski jezik, Univerziteta u Oregonu na temu primene tehnologije u podučavanju engleskog jezika. Bila je predavač na nekoliko akreditovanih seminara i neformalnih obuka.

U svom radu kombinuje moderne i tradicionalne metode, časove bogate nastavnim sredstvima i časove sa minimalnim resursima i rado eksperimentiše sa korelacijom između različitih predmeta i oblasti. Dosta pažnje posvećuje motivisanju učenika.

Interesuju je celoživotno učenje, tehnologija, filmovi i putovanja, a oslonac su joj porodica, prijatelji i iskreni saradnici.

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions