Nastava na daljinu u doba korone

Nastava na daljinu u doba korone

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja godinama radi kako sa studentima u Republici Srpskoj, tako i sa studentima, decom predškolskog i školskog uzrasta iodraslim osobama u Srbiji, a koja sada iznosi mišljenje o veoma aktuelnoj temi u doba pandemije izazvane pojavom virusa korona – o nastavi na daljinu, te upotrebi onlajn obrazovnih alatki, kao i izazovima sa kojima se profesori i nastavnici stranih jezika i književnosti susreću tokom sprovođenja nastave na daljinu.

Goruća tema u proteklih nekoliko meseci zasigurno je nastava na daljinu i izazovi sa kojima se suočavaju  nastavnici / profesori, učenici i roditelji, a koji se odnose na efikasno i jednostavno prevazilaženje problema u vezi sa pravilnom upotrebom tehnologije, uspostavljanjem dobre Internet veze, reorganizacijom nastavnog plana i programa, kao i velikim stepenom prilagođavanja novonastalim okolnostima, što podrazumeva korenitu promenu svih naših dosadašnjih, dobro ustaljenih poslovnih i kućnih aktivnosti.

Moramo konstatovati da Srbija za to nije bila dovoljno spremna, pre svega zato što smo još uvek nedovoljno tehnički (ako hoćete, i stručno) osposobljeni i opremljeni da držimo nastavu na daljinu, koja je kod nas još uvek veliko neistraženo polje na kojem smo uglavnom i dalje prepušteni sami sebi.

 

Pitanja koja su me proteklih meseci zaintrigirala tiču se načina na koje možemo prevazići sve nedostatke organizovanja i sprovođenja nastave na daljinu, ne samo u smislu dobijanja adekvatne tehničke podrške, već i u smislu održanja i poboljšanja samog kvaliteta nastave.

S tim u vezi odlučila sam da pokrenem prilično opsežno istraživanje na teritoriji Srbije i Republike Srpske, čiji je cilj da ispita kako profesori i nastavnici jezika i književnosti podstiču studente i učenike da razvijajaju i neguju veđtine čitanja i pisanja tokom realizacije nastave na daljinu, ako se ima u vidu činjenica da se interakcija sa učenicima i studentima uglavnom ostvarivala preko društvenih mreža (Viber, Facebook, itd.), elektronske pošte i/ili platformi koje imaju opciju  onlajn četa i video poziva (Zoom, Hangouts, Skype, itd.).

Da li i u kojj meri profesori i nastavnici jezika i književnosti u Srbiji / Republici Srpskoj koriste onlajn alatke u nastavi na daljinu? Ako  koriste, zanima me koje su to konkretno? Još više me zanima (ipak mi je književnost najveća ljubav) da li, u kojoj meri i kako koriste onlajn alatke u podučavanju književnosti?

Može li se postaviti znak jednakosti u pogledu samog kvaliteta nastave između tradicionalne (face-to-face) nastave u školama / na fakultetima (brick-and-mortar campus) i nastave na daljinu? Da li nedostaju adekvatne obuke i seminari na kojima bi profesori i nastavnici stekli izvesna znanja o pravilnoj upotrebi najnovijih onlajn alatki u nastavi?

Odziv nastavnika jezika i književnosti na anketu je zadovoljavajući – do sada je anketu ispunilo više od 150 nastavnika osnovnih i srednjih đkola, ali se očekuje da ta brojka bude veća do kraja avgusta, kada je planirano da se istraživanje privede kraju.

Zanimljivo je istaći da su nastavnici bili veoma detaljni, analitični i konstruktivni u odgovorima na pitanja i davanju sugestija u vezi sa načinima poboljšanja kvaliteta same nastave, te jedva čekam da uradim dubinsku analizu svih dobijenih podataka.

Do sada je uočeno da društvene mreže prednjače kad je reč o ostvarivanju interakcije između nastavnika i učenika tokom sprovođenja nastave na daljinu, te da su u tu svrhu najviše korišćeni vajber, mesindžer i (video) poziv.

Primećeno je i da je digitalna pismenost nastavnika i učenika nekompatibilna sa razvojem i mogućnostima savremenih tehnologija.

Isto tako, pritisci na nastavnike bili su izuzetno veliki tokom sprovođenja nastave na daljinu, a poteškoće i problemi sa kojima su se oni susretali bili su mnogo kompleksniji od prevazilaženja problema tehničke prirode.

Smatram da bi adekvatna obuka nastavnika koja uključuje korišćenje softverskih programa i pojedinih onlajn obrazovnih alatki otklonila većinu problema sa kojima su se nastavnici susretali u pokušaju da sprovedu nastavni plan i program. Živa reč i druženja u učionici jesu ono što najviše nedostaje u ovim okolnostima – hajde da pokušamo da ih opet pronađemo.

Moramo da naučimo da pomeramo granice, iako ih je odveć mnogo na Balkanu, ako se ima u vidu sama priroda obrazovnog sistema, nedostatak stručnih seminara, nedovoljno poznavanje tehnologije kako nastavnika, tako i učenika i roditelja, te strah od nepoznatog, koji je rezultirao sveopštom konfuzijom u pogledu sprovođenja nastave na daljinu i njenog (ne)prihvatanja od strane studenata / učenika / roditelja.

Verujem da ovo istraživanje može pružiti skroman doprinos kako u pogledu poboljšanja samog kvaliteta nastave, tako i u pružanju izvesne pomoći nastavnicima i profesorima u realizaciji nastave na daljinu, te pišem ovaj tekst u nadi da ću probuditi interesovanje svojih kolega za ovu temu, i da će to dovesti do saradnje u budućnosti. Za profesore i nastavnike jezika i književnosti koji bi želeli da učestvuju u anketi, ostavljam link.

Pozivam vas da podelite sa mnom svoja iskustva, sugestije i dileme, kako bismo udruženim snagama pokušali da se suočimo i izborimo sa izazovima digitalnog doba.

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Milena Škobo
Milena Škobo Autor

Milena Škobo je rođena 1986. godine u Beogradu. Radi kao docent na Filološkom fakultetu Univerziteta Sinergija u Bijeljini, gde predaje na osnovnim i master studijama. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Engleski jezik i književnost 2010. godine, a zatim je, na istom fakultetu, stekla titulu doktora filoloških nauka. Već godinama radi sa studentima, učenicima predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama na usvajanju i usavršavanju engleskog jezika. Nakon diplomiranja, u periodu od 2010. do 2013. godine radila je kao profesor engleskog jezika u nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu. Predavala je u više državnih osnovnih i srednjih škola, kao i školama stranih jezika. Vodila je kurs poslovnog engleskog jezika Centra za permanentno stručno usavršavanje i Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Redovni je učesnik međunarodnih naučnih konferencija, skupova i seminara za stručno usavršavanje i autor je više radova u naučnim časopisima i zbornicima. Pohađala je kurs stručnog pisanog i sudskog prevođenja prevodilačke škole MasterTranslation i ima sertifikat sa NTC stručnog seminara koji je akreditovalo Ministarstvo prosvete. Član je Centralne evropske asocijacije za kanadske studije od 2015. godine. Predmeti užeg interesovanja su joj engleska, američka i kanadska književnost, književno prevođenje, kao i primena savremenih tehnologija u nastavi jezika i književnosti. 

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions