Digialni imigranti vs. digitalni urođenici

Digialni imigranti vs. digitalni urođenici

Razvoj tehnologije uslovio je velike promene u obrazovanju, ali i u pristupu nastavi i odnosu prema učenicima novih generacija. Neretko se svi mi, nastavnici, susrećemo sa istim izazovom – kako privući pažnju svojih učenika, digitalnih urođenika, koji od malih nogu kreću da žive i razvijaju se koristeći mnogobrojne digitalne uređaje?

 

Mi, s jedne strane, oni s druge. Od čega krenuti, koje nastavne materijale da upotrebimo kako bismo iskoristili afinitete učenika ka tehnologijama i aktivno učestvovali zajedno u digitalnom okruženju? Nije lako, ali činjenica da smo svesni da smo se mi obrazovali i učili u drugačijem vremenu i da smo danas svedoci velikih tehnoloških promena koje ne zaobilaze ni nastavu osnova je od koje treba krenuti.

 

Za početak, u čemu se ogleda ta razlika između nastavnika i učenika?

 

Američki pisac i edukator Mark Prenski (eng. Marc Prensky) još 2001. godine je izučavao pomenutu temu u svom radu Digital Natives, Digital Immigrants i prvi put u svom radu izložio termin digitalni urođenici (eng. digital natives), čime označava učenike, dok nastavnike naziva digitalnim imigrantima (eng. digital immigrants).

 

Naime, Prenski ističe da su digitalni urođenici, odnosno učenici navikli da sve informacije dobijaju na brži način i da su okrenuti multitaskingu, tj. rado se odlučuju da više aktivnosti i zadatke obavljaju paralelno. Oni se često odlučuju i za grafički i vizuelni prikaz određene teme, dok u manjoj meri koriste tekstualne sadržaje. Dalje se navodi da digitalni urođenici vole nagrade za svoj uloženi trud i rad, odlično funkcionišu kada su umreženi sa ostalima u digitalnom okruženju i radije biraju da aktivnosti obave kroz igru. Zvuči li vam ovo poznato?

 

Naviknuti na video-igre, linkove, veb-sajtove, mobilne telefone i aplikacije koje im omogućavaju preuzimanje pesama, knjiga, digitalnih tekstova, slika i raznih sadržaja, digitalni urođenici su umreženi čitavog života te je njihovo strpljenje za predavanja minimalno ili ga skoro i nemaju. Uhvatiti i zadržati pažnju digitalnih generacija ogroman je poduhvat ako se ima u vidu, kako Prenski naglašava, neuroplastičnost njihovih mozgova.

 

 

Sa suprotne strane, Prenski objašnjava da digitalni imigranti, tj. nastavnici ne posmatraju učenje i obrazovanje kao zabavu, već kao ozbiljan posao. Obrazujući se u tradicionalnom sistemu bez tehnologija, digitalni imigranti informacijama prilaze polako i oprezno, analizirajući ih, te u tom smislu nisu naklonjeni instant informacijama kojima se može pristupiti na internetu.

 

I kako sada dalje? Da li je potrebno da se nastavnici prilagode učenicima ili obrnuto?

 

Iako mnogim nastavnicima nije lako da se prilagode novinama, Prenski sugeriše da je neophodno da digitalni imigranti idu korak dalje i menjaju svoje tradicionalne nastavne metode, dopuštajući digitalnim urođenicima da im pomognu u tom procesu. 

 

Međutim, uprkos tome što naši učenici pripadaju digitalnim generacijama, iskreno, ne možemo se pohvaliti da je njihova digitalna pismenost na visokom nivou. Od adekvatne analize i selekcije informacija do zaštite na interentu, učenicima – digitalnim urođenicima –ipak treba naša pomoć. Obostrana pomoć jeste jedno od najboljih rešenja kako bismo svi opstali u digitalnom okruženju i imali sve bolje rezulate.

 

Stoga, može se zaključiti da na nama, svakako, ostaje da menjamo neke već zastarele stavove prema nastavi koje smo godinama gradili a koji nam danas ne služe. Povrh svega, potrebno je da postanemo i svesniji da svaki naš novi poduhvat i akcija u tom pogledu može da nam omogući da budemo bliži našim učenicima, da sa njima sarađujemo, da ih podučavamo, motivišemo ali i da od njih konstantno iznova učimo o tehnologijama.

 

Da li ste u novim okolnostima postali bliži „digitalnim urođenicima“ i šta radite da biste unapredili svoja „imigrantska“ znanja i veštine?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Milena Vidosavljević
Milena Vidosavljević Autor

Milena Vidosavljević je dokorand na Filološkom fakultetu u Beogradu i bavi se istraživanjem teme uloge nastavnika stranih jezika u digitalnom okruženju. Od 2011. godine radi honorarno kao prevodilac i profesor španskog i engleskog jezika u školama stranih jezika.Član je Udruženja profesora španskog jezika Srbije, Društva hispanista, Društva mladih lingvista i Društva pedagoga iz Beograda. Usavršava se na seminarima, konferencijama, naučnim skupovima u Srbiji i inostranstvu. Oblasti njenog naučnoistraživačkog rada su: primenjena lingvistika, sociolingvistika, metodika nastave stranih jezika, metodika nastave španskog jezika, analiza diskursa, sefardika, pedagogija, psihologija. Voli nauku, nastavu, stručna usavršavanja, druženja, upoznavanje drugih kultura, putovanja, duge šetnje, ples, prirodu i naravno, - pisanje. J

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions