Šekspir i (video) igrice - spoj nespojivog?

Šekspir i (video) igrice - spoj nespojivog?

Autor bloga je Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja govori o inovativnom načinu približavanja književnosti učenicima, a koji se konkretno tiče bližeg upoznavanja učenika sa delima Vilijama Šekspira, jednog od najvećih pisaca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa, putem (video) igrica, posebno dizajniranih za edukativne svrhe.

 

Suvereni vladalac engleske književnosti 16. veka, utemeljitelj najsavršenijeg oblika komedije i istorije, idol u očima viktorijanaca, genijalac u očima  romantičara i večiti „trn” u oku savremenika (čitajte učenika/studenata – digitalnih urođenika) nesumnjivo je Vilijam Šekspir. Iako ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, njegova reputacija dostiže prave razmere tek tri veka kasnije, odnosno, početkom 19. veka. Koliko je vremena potrebno da se istinska vrednost Šekspirovih dela spozna kod milenijalaca?

                                                     

Moraju li učenici prihvatiti i zavoleti ovog uglednog engleskog pisca samo zato što to jednostavno tako treba, odnosno samo zato što je on prepoznat od strane velikih ljudi i mislilaca kao takav?

 

Nažalost, ne moraju. U većini slučajeva Šekspirova vrednost ne biva prepoznata ni onda kada nastavnik ukaže učeniku na sve ono vredno što se može pronaći u njegovim delima, ni kada počne da nabraja ko ga je sve voleo i hvalio i pokoravao mu se, ni kada kaže da je on njegov omiljeni pisac. Učenici nisu naročito impresionirani čitanjem ljubavne sage o Romeu i Juliji i do njih jedva da dopire hamletovsko „biti il’ ne biti”, Makbetovo ludilo i tragičnost figure oca koju nalazimo u kralju Liru.

Kako da pomognemo učenicima koji su odrasli u dobu u kome, da upotrebim jednu grubu frazu, sve počinje i završava se jednim klikom na dugme na tastaturi pametnog telefona ili tableta, da sami uoče ili barem naslute veličinu ovog pisca?

 

Da vam je neko rekao pre desetak ili dvadesetak godina da je moguće podučavati Šekspira pomoću video-igrica, verovatno bi vaša prva pomisao bila da je to besmislica. Kako Šekspira podvesti pod bilo koju kategoriju koja ima veze sa tehnologijom – štaviše, kako tehnološki izumi, i to video-igrice, kao jedan od vidova tehnologije od kojih nastavnici (i pojedini roditelji) zaziru, mogu pozitivno uticati na učenike i privoleti ih da čitaju književna dela,  razviju kritičko mišljenje i zauzmu analitičan stav?

 

Jednostavno. Potrebno je pokazati učenicima da i književnost može biti zabavna, savremena i digitalizovana (naravno, do mere do koje može da sačuva svoj humani karakter). Kroz video-igrice, koje učenici uglavnom obožavaju, nastavnik može delovati iz senke – učenici rade ono što vole i ujedno otkrivaju tajanstveni svet književnosti.

 

U nastavku ukratko predstavljam nekoliko zanimljivih društvenih i video igrica inspirisanih Šekspirovim dramskim ostvarenjima i prilažem linkove na kojima se možete bliže informisati o istim:

 

Društvena igra koja je nastala 2004. godine, inspirisana Šekspirovim pozorišnim komadima /Shakespeare: The Board Game https://boardgamegeek.com/boardgame/12372/shakespeare-bard-game/ je igra u kojoj je svaki igrač u ulozi „menadžera” koji je u obavezi da organizuje izvođenje određenih dramskih komada u nekoliko različitih pozorišta. Srž igre čine sledeće aktivnosti: igrači moraju recitovati delove iz drame, pri čemu publika odlučuje koliko će poena dobiti na osnovu kvaliteta njihove izvedbe; dodatni poeni osvajaju se odgovaranjem na laka, srednje teška i teška pitanja u vezi sa Šekspirom; na kraju, potrebno je odglumiti određeni segment iz drame.

 

 

Video-igrica posebno osmišljena da približi Šekspira široj publici je i Glumite nitkova (Play the Knave https://www.storyboardthat.com/storyboards/rebeccaray/five-act-diagram---a-midsummer-night's-dream. Korišćenjem savremene i lako dostupne platforme, osnivač igrice Đina Blum, profesor engleskog jezika na Univerzitetu u Kaliforniji, uz pomoć svojih kolega je osmislila sistem koji koristi Kinect tehnologiju – tehnologiju koja „locira” ljudska bića – i pomoću koje igrači biraju scene, činove i 3D avatare kojim se mogu oponašati njihovi pokreti.

Bibisijevi kratki animirani filmovi (BBC Shakespeare Animated Tales https://www.bbc.co.uk/programmes/b006v9mm ) nastali u cilju upoznavanja dece i mlađih osoba sa Šekspirovim delima, još jedan su od načina oplemenjivanja časova književnosti. Ukupno je 12 animiranih filmova u trajanju od 26 minuta u kojima su korišćene različite tehnike animacije (npr. cel animacija): San letnje noći, Bura, Makbet, Romeo i Julija, Ričard III, Ukroćena goropad, Julije Cezar, Otelo, Kako vam drago, Zimska bajka, Hamlet i Bogojavljenska noć.

                                                                                                                         

Jedna od zanimljivijih je svakako i video-igrica „Biti il’ ne biti” u okviru „Izaberi svoju avanturu” (Choose-your-own-adventure) serijala interaktivnih knjiga za decu i odrasle, gde je svaka priča napisana u drugom licu jednine, pri čemu čitalac preuzima ulogu protagoniste i donosi odluke koje utiču na postupke glavnog junaka i sam tok radnje. Pred čitaocem je već nakon nekoliko pročitanih stranica knjige izbor – on mora izabrati između dve ili tri opcije, a svaka naredna opcija otvara još nekoliko, pri čemu se generiše više različitih završetaka.

 

 Igrica „Biti il’ ne biti” je zasnovana na adaptiranoj verziji Šekspirovog Hamleta, knjizi koju je napisala Rajan Nort (Ryan North) –/https://store.steampowered.com/app/324710/To_Be_or_Not_To_Be/. Igrači mogu izabrati da igraju Hamleta koji osvećuje smrt svoga oca, Ofeliju koja se oprobava u naučnim otkrićima ili kralja Hamleta koji „umire na prvoj stranici” (opširnije o ovoj igrici pisala sam u jednom radu koji se bavi primenom savremenih tehnologija u nastavi (engleske) književnosti). U igrici se prepliću putovanja kroz vreme, okršaji pirata i istraga ubistva, a sve je to praćeno zvučnim zapisom i efektima. Igrači slušaju glas pripovedača dok igraju igricu, usvajaju nove reči i traže skrivene poruke u interaktivnoj knjizi u formi igrice (http://gamebookadventures.com/gamebooks/to-be-or-not-to-be/).

Šta vi mislite o ovom načinu približavanja književnosti mlađoj populaciji?

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Milena Škobo
Milena Škobo Autor

Milena Škobo je rođena 1986. godine u Beogradu. Radi kao docent na Filološkom fakultetu Univerziteta Sinergija u Bijeljini, gde predaje na osnovnim i master studijama. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Engleski jezik i književnost 2010. godine, a zatim je, na istom fakultetu, stekla titulu doktora filoloških nauka. Već godinama radi sa studentima, učenicima predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama na usvajanju i usavršavanju engleskog jezika. Nakon diplomiranja, u periodu od 2010. do 2013. godine radila je kao profesor engleskog jezika u nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu. Predavala je u više državnih osnovnih i srednjih škola, kao i školama stranih jezika. Vodila je kurs poslovnog engleskog jezika Centra za permanentno stručno usavršavanje i Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Redovni je učesnik međunarodnih naučnih konferencija, skupova i seminara za stručno usavršavanje i autor je više radova u naučnim časopisima i zbornicima. Pohađala je kurs stručnog pisanog i sudskog prevođenja prevodilačke škole MasterTranslation i ima sertifikat sa NTC stručnog seminara koji je akreditovalo Ministarstvo prosvete. Član je Centralne evropske asocijacije za kanadske studije od 2015. godine. Predmeti užeg interesovanja su joj engleska, američka i kanadska književnost, književno prevođenje, kao i primena savremenih tehnologija u nastavi jezika i književnosti. 

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions