ONLAJN KVIZOVI I IGRICE U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI

ONLAJN KVIZOVI I IGRICE U NASTAVI KNJIŽEVNOSTI

Autor bloga je_Milena Škobo, profesor engleskog jezika i književnosti, koja ovoga puta govori o inovativnom načinu približavanja književnosti učenicima, a koji se tiče prednosti uvođenja onlajn kvizova i igrica kao svojevrsnog digitalnog alata, pomoću koga se učenici mogu dodatno motivisati na rad kako u stvarnom, tako i u virtuelnom obrazovnom okruženju, ali i pomoću koga se može, na interesantan i savremen način, proveriti i utvrditi usvojeno znanje učenika. Iako su kvizovi i igrice gotovo neizostavan deo jezičkih kurseva, u ovom blogu ćemo se konkretno usredsrediti na one edukativne kviz-platforme koje se uspešno mogu primenjivati u okviru književnih kurseva.

 

Ovaj blog ću početi pitanjem koje u digitalnom dobu sve više dobija na značaju: Da li smatrate da je nastava književnosti već dugo u senci jezičkih predmeta?

 

Moj odgovor je jasan i on glasi DA. U moru digitalnih alata koji su s početka dvadesetprvog veka počeli da se osmišljavaju, osavremenjuju i primenjuju u nastavnom procesu, naročito u okviru jezičkih kurseva, malo je onih posebno dizajniranih da zadovolje potrebe književnih kurseva. Odgovor na pitanje zašto je tako verovatno leži u činjenici da su metodološki pristupi nastavi književnosti zastareli, te da je neophodno redefinisati njenu metodologiju i ciljeve i uskladiti ih sa potrebama digitalnih urođenika i digitalnog doba čiji smo deo.

U savremenom dobu se od nastavnika književnosti očekuje da primenjuju savremene tehnologije u nastavi svog predmeta, a nastavnici književnosti se uporno opiru digitalizovanju književnosti, jer je od pamtiveka tehnološki razvoj dovođen u vezu sa dehumanizacijom društva i konceptom deus ex machina. Postoji neverovatan strah da se, uvođenjem savremenih tehnologija u nastavu književnosti, ne prenebregne, obezvredi ili umanji ljudski faktor, koji predstavlja srž i samu suštinu izučavanja književnosti.

Da bismo zainteresovali i dodatno motivisali učenike da čitaju, kritički razmišljaju i tumače književna dela, potrebno je istražiti koji su digitalni alati najpogodniji u tu svrhu, te prilagoditi ih potrebama naših predmeta/nastavnih jedinica i uključiti ih u redovan nastavni proces. Ovom prilikom ćemo se pozabaviti najjednostavnijim onlajn alatima, prigodnim za časove na kojima se obrađuju nastavne jedinice iz književnosti, a koji se mogu koristiti kako za procenjivanje znanja učenika, tako i za podsticanje motivacije kod učenika.

                      

Jedna od najpoznatijih svetskih kviz platformi u okviru koje se mogu pronaći razne vrste onlajn kvizova i igrica svakako je Sporcle – World’s Largest Trivia Quiz Website–(https://www.sporcle.com/). Ovaj vebsajt broji sijaset vremenski ograničenih kvizova i igrica u vezi sa različitim književnim epohama (https://www.sporcle.com/search/quizzes/?s=literature), a njegova prednost je u tome što nastavnik može izabrati već postojeći kviz ili osmisliti sopstveni u skladu sa potrebama određene nastavne jedinice. Sporkl kvizovi su umreženi sa onlajn časopisom Mental Floss (https://www.mentalfloss.com/), čija su ciljna grupa milenijalci, a koji nudi širok spektar zanimljivosti iz života najvećih književnika i njihovih najpoznatijih dela.

 

Kao jedan od vidova zabave i interesantnih načina predstavljanja književnih sadržaja kroz igrice je edukativna kviz platforma Kahoot! (https://kahoot.com/schools/kahoot-edu/). Ova platforma omogućuje povezivanje nastavnika u okviru više obrazovnih institucija i podstiče njihovu saradnju koja se temelji na razmeni iskustava u korištenju brojnih sadržaja koje pruža ovaj vid platforme. Isto tako, ona pomaže nastavnicima da osmisle interaktivna predavanja i pristupe utvrđivanju gradiva na zanimljiv način, kako u virtuelnom tako i u stvarnom obrazovnom okruženju. Posebna prednost korišćenja ove platforme ističe se kod kobinovanog tipa učenja – blended learning.

  

Jedna od posebnih prednosti platforme je u tome što pruža mogućnost udruživanja snaga – učenici mogu igrati u parovima i timovima i mogu se nadmetati, što predstavlja bitan motivacioni faktor u procesu uključivanja učenika u nastavni proces (naime, izraz in cahoots (with smb) ili idiom go cahoots na engleskom doslovno znači stupiti u savez sa nekim). Prilikom započinjanja igre u okviru platforme (www.kahoot.it), igrač može izabrati da li će igrati sam ili u timu, pri čemu dobija jedinstven pin (game pin), pomoću koga pristupa igrici. Personalizovani kviz na platformi Kahoot! može se koristiti na početku časa, kao uvodna aktivnost /warm up/, ali i na kraju časa /closer/, za potrebe utvrđivanja gradiva.

 

Poslednja, ali svakako ne najmanje poznata edukativna kviz platforma je Quizziz (https://quizizz.com/). Ovo je ujedno jedna od najviše korišćenih onlajn platformi koju su nastavnici jezika i književnosti izdvojili kao pogodnu za podsticanje veština čitanja i pisanja kod učenika, posebno u periodu kada je većina obrazovnih ustanova u Srbiji počela da prelazi na nastavu na daljinu i TV-nastavu. Slično kao i prethodne dve, i ova platforma nudi veliki izbor već dostupnih kvizova iz oblasti književnosti i nudi opciju osmišljavanja sopstvenih. Nastavnici jezika i književnosti u Srbiji istakli su da su koristili ovu platformu ne samo kao sredstvo za podsticanje motivacije koja je kod učenika bila na izuzetno niskom nivou usled prelaska na praćenje nastave putem javnog servisa, već i kao dodatni digitalni alat za proveru usvojenog znanja učenika.

 

Koje još onlajn kvizove i igrice koristite za podsticanje kritičkog mišljenja kod učenika? Kako ih prilagođavate i efikasno primenjujete u književnim kursevima kako u virtuelnom, tako i u stvarnom obrazovnom okruženju?

      

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Milena Škobo
Milena Škobo Autor

Milena Škobo je rođena 1986. godine u Beogradu. Radi kao docent na Filološkom fakultetu Univerziteta Sinergija u Bijeljini, gde predaje na osnovnim i master studijama. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Engleski jezik i književnost 2010. godine, a zatim je, na istom fakultetu, stekla titulu doktora filoloških nauka. Već godinama radi sa studentima, učenicima predškolskog i školskog uzrasta i odraslim osobama na usvajanju i usavršavanju engleskog jezika. Nakon diplomiranja, u periodu od 2010. do 2013. godine radila je kao profesor engleskog jezika u nekoliko predškolskih ustanova u Beogradu. Predavala je u više državnih osnovnih i srednjih škola, kao i školama stranih jezika. Vodila je kurs poslovnog engleskog jezika Centra za permanentno stručno usavršavanje i Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Redovni je učesnik međunarodnih naučnih konferencija, skupova i seminara za stručno usavršavanje i autor je više radova u naučnim časopisima i zbornicima. Pohađala je kurs stručnog pisanog i sudskog prevođenja prevodilačke škole MasterTranslation i ima sertifikat sa NTC stručnog seminara koji je akreditovalo Ministarstvo prosvete. Član je Centralne evropske asocijacije za kanadske studije od 2015. godine. Predmeti užeg interesovanja su joj engleska, američka i kanadska književnost, književno prevođenje, kao i primena savremenih tehnologija u nastavi jezika i književnosti. 

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions