TAJNE DOBROG SLUŠANJA

TAJNE DOBROG SLUŠANJA

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić,deli sa vama svoje razmišljanja i predloge koji su rezultat njene želje da pomogne svojim učenicima koji su imali probleme da čuju reči engleskog jezika.

 

Da li ste se tokom svog rada susretali sa sledećom poteškoćom - učenik koji je tvrd na ušima, što znači da jako teško razume i usvaja pravi izgovor...kao da reči i ne čuje? Ne dešava se često, posebno sa engleskim kod dece i mladih, zato što su to generacije koje su odrasle okružene engleskim jezikom. Međutim, primer jedne moje učenice, koja je sada peti razred, a koja ima ovaj problem, naveo me je da malo istražim kako bih mogla da joj pomognem.

 

U prvom trenutku, razmišljanje o ovoj temi vratilo me je u vreme mog učenja nemačkog jezika. Na diktatima sam postizala jako loše rezultate, bili su mi teški i uvek sam smatrala da su nepotrebni. Tek kada sam više ušla u tematiku nastave jezika, posebno srpskog kao stranog, shvatila sam koliko su diktati bitni i zašto su mi bili teški. Upravo da bi nam popravili veštinu slušanja, a nemački jezik, sam po sebi, bio je težak za moje uši.  Diktati su sada obavezan deo mojih časova i napredak je više nego očigledan.

 

Međutim, nisam stala tu, želela sam da vidim mogu li doći do još nekih zanimljivih informacija. Nastavila sam da istražujem i tokom pretrage naišla sam na sledeći članak https://www.scientificamerican.com/article/how-to-teach-old-ears-new-tricks/. Iako se članak prvenstveno odnosi na učenje jezika u starijim godinama, situacija sa početka teksta u kojoj sam se našla govori u prilog činjenici da i deca mogu imati ovaj problem. Ovom prilikom izdvojila sam elemente koji su se meni učinili zanimljivim a vi ga, naravno, možete pročitati u celosti.

Prva interesantna informacija bila je vezana za to šta se dešava kada čujemo nepoznatu reč ili zvuk. Naime, naš mozak, u svojoj kratkoročnoj memoriji, pokušava da ih svrsta u grupe po nekim karakteristikama. Ukoliko uspe u tome, reč ili zvuk se zadržavaju u našoj dugoročnoj memoriji i mi smo naučili tu reč. U suprotnom, nestaje vrlo brzo. Kako starimo, naš mozak sve teže svrstava u kategorije i dolazi do toga da sve teže pamtimo reči.

Čitajući dalje, došla sam i do informacije o jednoj studiji iz 2013. godine. O čemu je reč? Grupi ispitanika, koji su imali problem sa slušanjem i razumevanjem englskog jezika, naučnici su tokom dva dana po sat vremena puštali istu informaciju ali na 5 dijalekata engleskog jezika, ponekad ubacujući potpuno njima nepoznat akcenat. Rezultati su pokazali da je nakon toga njihova veština pamćenja i prepoznavanja onoga što su čuli poboljšana. Zaključak koji su naučnici izveli iz studije jeste taj da veća raznovrsnost govornika može istrenirati naš mozak i omogućiti da stečeno znanje bolje primenimo u stvarnom svetu.

 

I treća meni interesantna činjenica koja se navodi u članku jeste primer jedne japanske studije koja ističe značaj povratne informacije prilikom vežbanja veštine slušanja. Studija je utvrdila da je proces učenja reči i razaznavanja glasova bio bolji ukoliko bi učesnici, posle svake reprodukovane reči, dobili povratnu informaciju, odnosno informaciju da li je to što su čuli bilo tačno ili netačno.

 

 

 

Koje tehnike vi koristite da poboljšate veštinu slušanja kod vaših učenika? Da li ste vi tokom svog odrastanja i učenja stranih jezika imali slične probleme? Ako možete, podelite svoja iskustva sa nama. Moguće da su primeri navedeni u ovom članku vama već poznati, ali nije loše imati ih na jednom mestu, kao mali podsetnik za one dane kada nemamo dovoljno inspiracije.

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Bojana Antić
Bojana Antić Autor

Rođena je u Beogradu, u kome danas živi i radi. Diplomirala je španski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom završila i master studije iz Metodike nastave španskog kao stranog jezika. Engleski jezik nastavila je da usavršava nakon fakulteta i stekla zvanje sudskog tumača za engleski jezik. Aktivno je u nastavi stranog jezika već više od deset godina. Imala je prilike da radi sa svim starosnim grupama, kako u državnim tako i u privatnim školama. Njen trenutni fokus je na nastavi preko interneta, tako da sada poseduje već zavidno iskustvo na ovom polju. Pored sagledavanja jezika kao profesor, sagledava jezik i iz perspektive učenika - govori grčki i nemački - što umnogome olakšava sprovođenje nastave. U slobodno vreme čita, putuje i druži se sa prijateljima i porodicom.

 

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions