JEZIK I PAMĆENJE

JEZIK I PAMĆENJE

U sledećem tekstu, autorka bloga, Bojana Antić, deli sa vama svoja razmišljanja na temu jezika i pamćenja - kako prilagoditi postojeće vežbe u udžbenicima savetima koji se odnose na bolje pamćenje.

 

Mnogo je studija koje potvrđuju značaj učenja stranih jezika i pozitivan uticaj koji takvo učenje ima na ljudski mozak i pamćenje. Iako je ova tema već mnogo puta obrađivana, mislim da je uvek interesantno pisati i čitati o njoj, ako ništa drugo, kao mali podsetnik na ono što već znamo. Jer, kako ćete i pročitati dalje u tekstu - obnavljanje poznatog na drugi način osnažuje pamćenje.

 

Polazna tačka za ovaj članak bila je knjiga Osnažite pamćenje, čiji je autor Garet Mur. Ideja vodilja kada se knjiga našla u mojim rukama bila je napraviti sintezu materijala koji su mi dostupni za nastavu stranih jezika sa savetima iz knjige. Krajnji cilj je bio unaprediti jezičke veštine učenika unošenjem raznovrsnosti i osveženja u nastavu a istovremeno ih naučiti nekim tehnikama koje bi doprinele većem uspehu i na nekim drugim poljima. Ili jednostavnije - naučiti učenike kako da uče i pamte bolje. 

Generalno, vežbe koje uključuju grupisanje informacija od izuzetne su važnosti, zato što nam omogućuju da zapamtimo više. Mape uma, o kojima smo već pisali, jedan su od primer.

Obnavljanje pređenog gradiva je svakako tehnika koja uvek pomaže, ali treba naći kreativne načine kako to uraditi. Jer, kako možemo pročitati u knjizi Gareta Mura, ponovno čitanje skupa informacija ili gledanje video-zapisa sa uputstvima treći put nije naročito efikasan način da se nešto nauči.

 

Primeri dobrih tehnika koje nam mogu omogućiti da, pored obnavljanja, budeo sigurni da ćemo informacije uspešno preneti iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, a tako i osnažiti svoju sposobnost pamćenja, su:

  • pisanje rezimea teksta po tezama
  • postavljanje pitanja o tekstu
  • čitanje naglas
  • pretvaranje da smo mi profesor, tj. preuzimanje uloge predavača
  • prezentacija samom sebi, naglas,

Rame uz rame sa ovim tehnikama ide i razvoj naše sposobnosti da preformulišemo misli i povežemo ih sa nečim što nećemo tako lako zaboraviti. Vežbe koje uključuju slike su veoma dobre zato što su slike uvek povezane sa osećanjima. Ono što za nas ima nekog smisla lakše pamtimo, pa se samim tim tih informacija i lakše prisećamo.

Ukoliko u našu prezentaciju, pored slike, uključimo i humor, šanse da čas bude ne samo interesantniji već i uspešniji se povećavaju. Humor je veoma važan. Lakše pamtimo smešne stvari. Ukoliko imamo dobru ideju, pored toga što je smešno, biće i zanimljivo, a sasvim je sigurno da će kombinacija smešnog i zanimljivog dovesti do boljeg pamćenja. Na primer, za više razrede osnovne škole i srednjoškolce, možemo dati listu od deset imenica (u rečima ili slici) i tražiti da ih povežu u smešnu priču. Možemo dodati i uslov da se reči u priči pojavljuju istim redosledom kao što su im zadate u zadatku.

Vođenje beležaka je takođe jako bitno jer nam pomaže da zapamtimo ono što smo naučili, ponavljanje je efikasnije, a i pomaže da proverimo koliko smo zapamtili. Redovno sređivanje i grupisanje beležaka je takođe veoma korisno. Probajte da napravite malu izmenu u načinu rada.

Ukoliko, na primer, imamo komunikativnu vežbu, gde učenici jednog razreda govore šta vole da jedu, na primer, može se nakon dobijenih odgovora napraviti jedan grafikon. Dakle, umesto tabele, rezultate predstaviti grafikonom a nakon toga, na sledećem času, zamoliti učenike da pročitaju grafikon, da ga objasne.

Mozak voli šablone i nizove jer dok ih posmatra, saznaje nešto novo o svetu i načinu na koji su pojmovi međusobno povezani. Mozgu je i zanimljivije kada podatke treba da organizuje u šablone. Jedan od dobrih načina za postizanje ovog cilja je rima. Kada govorimo o udžbenicima, možemo iskoristiti neku od vežbu gde se vežba izgovor glasova i pravi razlika između njih, pa te reči iskoristiti za rimu. Jedan od primera bi mogao biti : milk and chicken in the kitchen.

Koje vi tehnike koristite da učinite časove interesantnijim i olakšate usvajanje pređenog gradiva? Gde nalazite inspiraciju?

 

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Bojana Antić
Bojana Antić Autor

Rođena je u Beogradu, u kome danas živi i radi. Diplomirala je španski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a potom završila i master studije iz Metodike nastave španskog kao stranog jezika. Engleski jezik nastavila je da usavršava nakon fakulteta i stekla zvanje sudskog tumača za engleski jezik. Aktivno je u nastavi stranog jezika već više od deset godina. Imala je prilike da radi sa svim starosnim grupama, kako u državnim tako i u privatnim školama. Njen trenutni fokus je na nastavi preko interneta, tako da sada poseduje već zavidno iskustvo na ovom polju. Pored sagledavanja jezika kao profesor, sagledava jezik i iz perspektive učenika - govori grčki i nemački - što umnogome olakšava sprovođenje nastave. U slobodno vreme čita, putuje i druži se sa prijateljima i porodicom.

 

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions