U čast Ludviga van Betovena

U čast Ludviga van Betovena

Centralni kulturni događaj 2020. godine za nemačko govorno područje je 250. godišnjica rođenja poznatog kompozitora Ludviga van Betovena, a ovaj veliki umetnik rođen je baš u decembru mesecu.  Zato  su Jasmina Kovačević, profesor nemačkog jezika i njeni učenici iz OŠ “Dositej Obradović” u Novom Sadu obeležili ovaj događaj tako što su napravili više raznovrsnih radova na ovu temu. Kreativnost učenika i ovoga puta pokazala se na delu.

 

Imena kao što su Franc Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i Ludvig van Betoven pripadaju velikanima muzičke istorije. Živeli su i stvarali u Beču – muzičkoj prestonici sveta. Zahvaljujući njima “bečki klasicizam” doživljava savršenstvo. Betoven, mlađi od svoja dva savremenika, pravi iskorak utirući put muzici romantizma. Njegovo umetničko stvaranje postaje subjektivnije, dela imaju slobodniji oblik i pripadaju romantizmu. On uspeva da uspostavi tešnju vezu između širokih slojeva naroda i muzike kao umetnosti. Njegova besmrtna dela donela su mu svetsku slavu. U 2020. godini ceo svet proslavlja 250. rođendan Ludviga van Betovena. Ako se odlučite da to i vi uradite  na svojim časovima, ovde možete pronaći detalje iz Betovenove biografije, a dalje u tekstu i videti kako smo to mi uradili.

 

Betoven je rođen u Bonu 16.decembra 1770. godine u porodici flamanskog porekla. Prva znanja iz muzike stekao je u porodici – njegov otac je bio pevač u dvorskoj kapeli. Od najranijeg detinjstva Betovenov otac je želeo da iskoristi talenat sina u materijalne svrhe i zato ga je terao da satima vežba.

 

 

Sa 17 godina odlazi u Beč. Želeo je da radi sa Mocartom. Ali boravak u Beču nije dugo trajao. Zbog majčine bolesti morao je da se vrati u Bon. Mnogo i naporno radi da bi pomogao porodici, koja se našla u oskudici. 

Posle majčine smrti vraća se u Beč gde ostaje do kraja života. Radi kao slobodni umetnik i živi samo od svoje muzike. Stiče prijatelje u aristokratskim krugovima i postaje veoma cenjena ličnost zbog sposobnosti improvizovanja i komponovanja. Na žalost, radost nije dugo trajala. Prve znake gluvoće počinje da oseća u 28. godini i u potpunoj gluvoći napisao je veliki broj dela.

 

Napisao je devet simfonija. Na devetoj simfoniji je radio dosta dugo i uspeo da stvori delo koje se smatra jednim od najvrednijih dela muzičke literature. “Oda radosti” (“Ode an die Freude“) iz njegove devete simfonije postala je himna Evropske unije. Veličanstven tekst je napisao Fridrih Šiler:

 

“Freude, schöner Götterfunken,

Tochter aus Elysium,

wir betreten feuertrunken,

himmlische, dein Heiligtum.

Deine Zauber binden wieder,

was die Mode streng geteilt;

alle Menschen werden Brüder,

wo dein sanfter Flügel weilt ...“

 

Pored simfonija napisao je 11 uvertira, pet klavirskih i jedan violinski koncert; 32 klavirske sonate, od kojih su najpopularnije Mesečeva, Patetična i Apasionata; 10 sonata za violinu, itd. Napisao je operu Fidelio. Libreto Fidelija sačinjen je u duhu tad popularne opere spasa, u kojoj se izbavljenje očekuje kroz odvažne podvige i herojsku borbu protiv tiranina. Dobrota, hrabrost i poštenje trijumfuju.

 

Betoven je umro 1827. godine. Sahranjen je na Centralnom groblju u Beču. Na dan njegovog pogreba sve škole u Beču su bile zatvorene. Kakav je Betoven bio čovek govore njegove izreke:

 

“Od detinjstva najveća sreća mi je bila da radim za dobro drugih.”

 

“Nauka i umetnost uzdižu vrednost čoveka.”

 

 

O tome kako je stvarao, izjavio je sledeće:

 

“Ja nosim dugo, vrlo dugo svoje misli u sebi pre nego sednem da ih zabeležim. Pamćenje mi je veran drug u radu. Siguran sam da temu koju sam jednom učvrstio u pamćenju, neću zaboraviti posle mnogo godina.“

 

„Ja ne mirujem. Menjam, dodajem, izostavljam tako dugo dok mi zamisao ne dobije konačan oblik u glavi. Unapred jasno čujem ono što želim muzikom izraziti. Obično radim uporedo nekoliko kompozicija i nikada mi se nije dogodilo da bilo šta pobrkam. Kada bi me neko pitao odakle mi dolaze ideje, rekao bih da ni meni samom nije jasno: one doleću odnekud, saleću me tako u tako jasnom obliku, čini mi se da ih mogu dohvatiti rukom. Ideje mojih dela nalaze se u prirodi, u šumi, u šetnjama, u tišini noći, u jutarnjem svanuću, u raspoloženjima moje duše. One zuje, zvone, zvuče, šume, grme sve dok se ne pretvore u tonove i sitne note.”

 

I kroz nastavu nemačkog jezika širom sveta obeležavamo jubilej 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena. Nekoliko učenika je napravilo prezentacije o životu i radu ovog velikog umetnika, dok je jedan učenik nacrtao strip “Mein Lehrer Beethoven“. Jedna učenica je napisala sastav “Beethoven und ich“ i odsvirala Odu radosti. Neki učenici su kaligrafijom ispisali tekst Ode radosti, dok si drugi pravili pozivnice za rođendansku žurku u aplikaciji Pic-Collage. Tri učenice su naučile napamet i na onlajn času odrecitovale pesme Heidenröslein, Tanzlied, An die Freude.

 

Pogledajte neke od radova: 

Pozivam sve nastavnike nemačkog jezika i muzičke kulture da u toku ove školske godine obeleže ovaj važan događaj!

 

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Jasmina Kovačević
Jasmina Kovačević Autor

Završila je Osnovnu školu i Karlovačku gimnaziju kao Vukovac i Filozofski fakultet u Novom Sadu – smer nemački jezik i književnost kao nosilac Norveške stipendije i stipendije Ministarstva prosvete. 2004. godine započinje rad u prosveti. Licencu položila u Beogradu 2011.godine. Stručno se usavršavala u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i Albaniji. Autor je i realizator tribina „Primeri dobre prakse u nastavi nemačkog jezika“ u Novom Sadu i Subotici, kao i prikaza udžbenika PRIMA u Novom Sadu. Učestvovala u nekoliko projekata: RALF, DSD diplome, Willkommen, Avantura nemački, pozorišni projekat. Mentor je studentima germanistike, mladim koleginicama pri polaganju stručnog ispita za sticanje licence, kao i učenicima na takmičenjima iz nemačkog jezika. Objavila je nekoliko prevoda u časopisima Pedagoška stvarnost, Naša škola i Glasniku srpske pravoslavne crkve. Član je udruženja profesora nemačkog jezika Srbije od 2004., član upravnog odbora od aprila 2017.,  član udruženja Dunavskih Švaba u Vojvodini od 2005., udruženja Nemaca  „Gerhard“ iz Sombora od 2010. godine, srpsko-nemačkog društva Vandrovka, Novi Sad od 2016. godine, nemačkog Udruženja “Maria Theresiopolis” od 2018. i član komisije za pregledanje testova na takmičenjima iz nemačkog jezika. 

Radi na popularizaciji nemačkog jezika. U školi vodi i učenički parlament. 

Voli putovanja, sport, druženja...

Arhiva

©2014 - 2021 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions