Planeta Zemlja ima četiri omotača, a to su: atmosfera (vazdušni omotač), hidrosfera (vodeni omotač), litosfera (čvrsti omotač) i biosfera (živi omotač).

Svi ovi omotači nude neophodne uslove za opstanak Zemlje u ovakvom obliku. Na žalost, svedoci smo već duže vreme da štetno delovanje čoveka dovodi do oštećenja sva četiri omotača. Posledice su teške. Zagađeni su voda, vazduh, zemljište. Klima se menja i izaziva katastrofe: poplave, suše, uragane.

Biosfera je sve siromašnija. Mnoge biljke i životinje su zauvek nestale, a mnoge se danas nalaze pred izumiranjem. Sve biljne i životinjske vrste, čiji je opstanak ugrožen, nalaze se pod zaštitom zakona o zaštiti prirode. Ali, sam zakon nije dovoljan. Potrebna je kontinuirana edukacija stanovništva, a posebno učenika. Kod učenika treba razvijati kako ljubav prema prirodi, tako i svest o potrebi njene zaštite.

Nastava nemačkog jezika takođe je dala doprinos. Obrazovali smo grupu ,,Naturfreunde“ (ljubitelji prirode), koja je radila samo na vrstama živog sveta. Drugom prilikom će ,,Mladi ekolozi” izučavati štetne ekološke faktore, pa o njihovom radu ovoga puta neće biti reči.

Ljubitelji prirode su bili aktivni na sekcijama, radionicama, izletima, prirodnjačkim izložbama. Njihov rad je podrazumevao multidisciplinsku saradnju, naročito sa biologijom. Na tom polju nam je pomogao profesor biologije u penziji Jovan Kovačević. Uz to je neophodno posedovanje leksikona, slikovnica, enciklopedija, časopisa, turističkih publikacija i knjiga o biljkama i životinjama. Takođe je potrebno dosta vremena da se prikupi dovoljan materijal - slike iz oblasti flore, faune i prirodnih objekata.

Oblast rada je veoma široka i nudi različite teme kao što su: zaštita prirode (Naturschutz), zaštita vrsta (Artenschutz),  biodiverzitet (Artenvielfalt), (Naturpark) park prirode, nacionalni park (Nationalpark), edukativna staza (Naturlehrpfad), spomenik prirode (Naturdenkmal), prirodni rezervat (Naturreservat), ekosistem (Ökosystem), poslovice (Sprichwörter), basne (Fabeln), bajke  (Märchen), mitske životinje (mythische Tiere), itd.

Od prikupljenog materijala mogu se praviti bedževi, bukmarkeri, podmetači, karte, panoi

Veoma zahvalne teme za rad su nacionalni parkovi, rezervati i spomenici prirode. Prigodan materijal može se pronaći u turističkim agencijama i nekim časopisima. U Srbiji i van nje ima dosta objekata sa izuzetnim prirodnim vrednostima. Mogu se spomenuti: Fruška gora, Gornje podunavlje, Deliblatska peščara, Obedska bara, Đerdap, Kopaonik, Durmitor, Biogradska gora, Sutjeska, Plitvička jezera, Ohridsko jezero, itd.

Spomenici prirode su obično stara drveća po gradovima i u prirodi. Ona su obeležena tablom na kojoj stoji ime drveta, starost i kategorija zaštite. Novosađanima je lako dostupno drvo koprivića u centru grada ili zaštićena stabla u Sremskim Karlovcima. 

Spomenike prirode treba fotografisati, zabeležiti mesto nalaženja, a onda prevesti na nemački jezik.

Posebnu pažnju treba posvetiti zaštićenim vrstama i to onima sa kojima delimo isti prostor. Tako u Vojvodini treba upoznati bar deset zaštićenih vrsta. Evo nekih: crna roda (Schwarzstorch), beli lokvanj (Weiße Seerose), gorocvet (Adonisröschen), sasa (Küchenschelle), velika droplja (Großtrappe), banatski božur (Banater Pfingstrose), orao krstaš (Steinadler), orao belorepan (Seeadler), tekunica (Ziesel), jelenak (Hirschkäfer).

Pored biološkog pristupa postoji i literarni. Literatura koja se odnosi na biljke i životinje (basne, bajke, zagonetke, brojalice, pesme, poslovice, itd.) može biti veoma interesantna za rad. Basne (die Fabeln), u kojima životinje imaju glavnu ulogu, su veoma poučne. One uvek prikažu praktičnu životnu mudrost, kao npr. ,,Pametniji popušta” (,,Der Klügere gibt nach“), u basni ,,Dva jarca na brvnu”, ili ,,Ko drugom jamu kopa sam u nju pada” (,,Wer andern eine Grube gräbt, fällt selbst hinein“) u basni ,,Lisica i ždral”.

Deca vole brojalice i pomoću njih lakše nauče imena životinja. Evo jedne od mnogih brojalica:

,,Der Baum ist nicht blau,

der Esel ist nicht schlau.

Ein Ochs ist keine Kuh

und raus bist du.“

Brzalice (Zungenbrecher) lome jezik. Treba ih brzo izgovoriti i pri tom ne pogrešiti. Zato su one izazovne i deca se trude da ih savladaju. Naravno da treba birati one brzalice u čijem su tekstu biljke i životinje. Evo dve:

,,Esel essen Nesseln nicht -

Nesseln essen Esel nicht.“

,,Zwischen zwei Zwetschgenzweigen zwitscherten zwei Schwalben.“

Zagonetke (Rätsel) pobuđuju radoznalost i želju da se otkrije tajna. Evo jedne:

,,Alle Tage geh ich aus,

bleibe dennoch stets zu Haus“

(die Schnecke - puž).

Sve naše aktivnosti i radove možete naći prateći linkove https://www.sutori.com/story/naturfreund--fs6KcQtdJCuJkpEpKAvcGT9 i https://edu.glogster.com/glog/umweltschutz/46jlxix31ws

 u okviru moje lekcije u programu  Sutori, osmišljenom za izradu vremenske linije, ali i na multimedijalnom plakatu napravljenom u programu Glogster, osmišljenom   da  jednostavnim koracima sa lakoćom kombinujući slike, grafike, audio, video i tekst pretočite svoje ideje na jednom digitalnom platnu.

Dati su samo neki predlozi za rad. Bilo šta da uradimo doprinećemo zaštiti naše planete.