Da domaći zadatak manje boli

Da domaći zadatak manje boli

Autor bloga je Ivona Ranđelović koja se od samog početka svoje dugogodišnje nastavničke karijere trudi da ne podučava svoje učenike samo engleskom jeziku, već da ih kroz taj strani jezik podstakne da misle, budu kreativni i da pored glave koriste i celo svoje telo. Ona se brine o tome da svojim učenicima obezbedi takozvani „SPICE” (Social Physical Intellectual Creative and Emotional development), odnosno društveni, fizički, intelektualni, kreativni i emocionalni razvoj. U nastavku ovog bloga, podeliće sa vama neke od svojih trikova kako to postiže kada se radi o domaćim zadacima.

Koji je procenat vaših učenika koji redovno donose domaće zadatke i koji je procenat onih koji su domaći zadatak uradili kod kuće, a ne u školi tako što su prepisali od nekog drugog? O kojoj god brojki da se radi, verujem da biste voleli da je viša. Evo nekih predloga zadataka koji su pozitivno delovali kod mojih učenika, a koji bi mogli da imaju isti efekat i kod vaših.

Uvežbavanje pisanja/Ne pišem kao što govorim

Kada želim da učenici vežbaju pisanje (spelling) na stranom jeziku, nikada ne zadajem puko prepisivanje reči i teksta. Time samo postižem da učenik mehanički prepisuje i da bude demotivisan.

Kako bih ih navela da razmišljaju, zadajem im bar jedan dodatni zadatak.

Ukoliko učenici treba da uvežbavaju pisanje pojedinačnih reči, kažem im da iz reči izbace poneko slovo. Na primer:

prep_sati,   pr_pi_ati,   p_ _ pisati,   _ re_isat_

rečenic_,    r_čen_icu,    r_ _eni_u,    _eče_icu

Kada se radi o tekstu, dovoljno je da učenik prepiše jedan pasus tako što će namerno napraviti pet grešaka koje njegov drug treba da pronađe. Na primer:

Ove zadatke učenici zadaju svojim drugovima na početku narednog časa, dok vi, recimo, upisujete čas.

Od učenika dodatno tražim da reči/rečenice koje pišu izgovaraju naglas jer se u većini stranih jezika ne piše onako kako se govori.

Proširi vežbanje

Noviji udžbenici danas nude sve bolje osmišljena vežbanja koja navode učenike da misle. Kako bih još više izvukla iz njih, od učenika na srednjem i naprednom nivou tražim da prošire vežbanje i da na taj način date rečenice stave u kontekst. Na primer:

Glagole u zagradi stavi u prošlo vreme:

1. Helena je kupila (kupiti) novu haljinu. Dok je oblačila, rukav se pocepao i morala je da obuče nešto drugo za žurku.

*Ovu vežbu, najpre, uradim zajedno sa učenicima na času.

Za svakog po nešto

Imajući u vidu da svi mi imamo različita interesovanja i da na različite načine učimo, trebalo bi da to uzmemo u obzir i kada radimo sa našim učenicima. Kako bih podstakla svoje učenike da urade domaći zadatak, ja im ponudim više opcija. Na primer, ako smo obrađivali brojeve na času, mogu da biraju sledeće vrste zadataka:

  •  Jezički: Napravi ukrštenicu;
  •  Logičko-matematički: Napravi mozgalicu (sedam + 12 = devetnaest);
  •  Intrapersonalni: Brojevi o meni (Imam 14 godina. Broj cipela mi je 38. Visok sam 156 cm.) ili Brojevi u mojoj kući (1 televizor, 2 fotelje, ... , 7 prozora);
  •  Interpersonalni: Pitaj druga (Koliko si visok? Koji je broj tvoje kuće? Koliko si težak?);
  •  Prirodni: Brojevi u prirodi (Slon živi 60 godina. Pauk ima 8 nogu.);
  •  Digitalni: Brojevi oko mene (Učenici telefonom slikaju brojeve kuća, prodavnica ili znakova, cene, itd. a onda govore o njima na času);
  •  Napravi poster sa brojevima.

Divergentno mišljenje

S obzirom na to da se od naših učenika uglavnom traži da misle konvergentno (da na postavljeno pitanje daju jedan jedini tačan odgovor), ja se trudim da radim suprotno i kod njih razvijem divergentno mišljenje (da na jedno pitanje daju što više (kreativnih) odgovora). Na primer:

Nastavi rečenicu

  •  Mama je osoba … (koja kuva, koja uvek prašta, čiji osmeh obriše tugu za tren, …)
  •  Park je mesto … (gde se deca igraju, gde skitnice spavaju, gde je vazduh čistiji, …)

ili

  •  Žena je na krovu. Šta tamo radi? (ONA prostire veš, ONA špijunira svoje komšije, …)
  •  Dečaci su na mostu. Šta tamo rade? (ONI pecaju. ONI pokušavaju da izvuku mobilni telefon, …)

*Prvi odgovori su uvek oni najočigledniji. Sa svakim sledećim učenik mora više da misli i smišlja.

Slika: „Šta moraju/ne moraju da rade medicinske sestre/TV voditelji/glumac/nastavnik/roditelj/teniseri…”

Pored odnosnih zamenica i glagolskih oblika, na ovaj način možete vežbati… skoro sve!

Radna sveska

Kada dajem domaće zadatke, kao ove koji su dati u primerima, radna sveska ostaje nepopunjena - što i nije tako loše! Kada dođe trenutak za reviziju i pripremu za test, ne moram da smišljam nova vežbanja, izrađujem radne listove i trošim (svoj) novac/toner da bih ih odštampala. Sve to već imam u radnoj svesci.

Da ste moj učenik, koji od nabrojanih domaćih zadataka biste odabrali da uradite? Da li ste odabrali onaj koji prati vaša interesovanja i stil učenja ili ste birali po nekom drugom kriterijumu? Vaše odgovore, kao i vaše predloge za domaći zadatak,  možete podeliti sa nama u komentaru ispod.

Komentari (ostavite komentar)

srebrica 05.04.2017. 12:15

Drago mi je sto sam nasla na tvoj blog. Ideje su fantasticne. Sigurno cu ih primeniti. Pozdrav

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions