Što je do mene…

Što je do mene…

Profesor engleskog jezika, Ivona Ranđelović, u ovom blogu govori o svom iskustvu upravljanja odeljenjem. Učila je na greškama, i to svojim, ali zahvaljujući njima uvela je mnoge promene u svom radu, a najviše kod nje same. U svom tekstu sa vama je podelila svoja iskustva i korisne ideje.

“Kada uperiš prst u nekoga, imaj na umu da druga tri upiru u tebe.” (autor nepoznat)

Kada se spomenu problemi u nastavi (nedisciplina, nezainteresovanost, neznanje) upiranje tog jednog kažiprsta je, maletene, uobičajena pojava. Upiru ga svi u svakoga: učenici u nastavnike, nastavnici u učenike i roditelje, roditelji u nastavnike, nastavnici u društvo, sistem i medije, mediji u nastavnike, roditelje i učenike. Sve u svemu, “začarani krug”.

Neko od vas će možda pomisliti “Zašto tražiti krivca u sebi kada nema šta nisam probao/probala?! Ne vredi! Njih ništa ne zanima!”, a ja bih vas pitala ono što i sebe iznova pitam “Jesam li probala baš sve? Mogu li ja da promenim nešto - kod sebe?” Od kritikovanja i samosažaljevanja, shvatila sam odavno, nema nikakve vajde. Zato sam napravila listu saveta za sebe:

Deci su potrebni rutina i pravila…

…kako za vreme, tako i pre, i posle časa. Još prilikom prvog susreta sa učenicima, kroz igru uvežbavamo da nakon zvona za početak časa svi treba da budu na svom mestu sa pripremljenim priborom za rad jer ne možemo da radimo u prašini, niti da u toku nastave imamo prazan hod zbog njihove ili moje nepripremljenosti.

S obzirom na to da mi je većina časova zasnovana na obrazovnoj drami, formiranje kruga i oslobađanje prostora od nameštaja je često imperativ. Zajednički osmišljavamo strategiju prema kojoj svako zna šta prenosi na koju stranu i po kom redosledu. Posle nekoliko „tehničkih proba”, pomeranje i vraćanje nameštaja ne traje duže od pet minuta, a buke skoro i da nema.

Oko pravila ponašanja i posledica se dogovaramo zajedno, argumentujemo ih, zapisujemo i svojeručno potpisujemo (npr. za nedonošenje domaćeg zadatka ostaje se posle časova da se oduži dug, a roditelji su obavešteni). Da bi takav ugovor imao na težini, ja kao jedan od ugovarača, moram biti dosledna i tražiti od ostalih da budu dosledni i pokažu odgovornost. Jeste li ovo sami predložili? Da li je ovo vaš potpis? Odstupanja od pravila su dozvoljena (klauzule) uz validne argumente i odobrenje svih „ugovarača”.

„Govorim tiho i nosim psa sa sobom...”

… je čuvena rečenica koju Lusi izgovara u crtaću Čarli Braun. Ja ne nosim psa kao ona, ali se trudim da se ponašam odraslo, mirno, staloženo i odlučno u situacijama kada treba reagovati. Što glasnije govorim, pokazujem da gubim kontrolu nad njima. Kada želim da skrenem pažnju grupi, naglo stišam ton i na taj način mogu ponovo da ih vratim meni. Ako je reč o pojedincu, radije mu/joj se obratim tête-à-tête tako što odemo u stranu ili ispred vrata učionice. U oba slučaja iz rukava vadim čuvene „Ja” poruke.

Ne kudi, već hvali!

I najmanja pohvala imaće više efekta kod učenika, nego bilo kakva pokuda. Pomislite samo kako se osećamo kada nas kude. Odmah imamo potrebu da zauzmemo „gard” i uzvratimo. Tako i naši učenici. Što im više govorimo da „ništa ne znaju”, „ne uče”, „ne slušaju”, to je veći revolt kod njih. Bolje je napraviti senzaciju i od najmanjeg napretka nekog učenika („I-iiii! Hajmo svi aplauz za Sanjuuu)!”, a negativno ignorisati. Pohvale roditeljima putem pisamaca koja oni treba da potpišu toplo preporučujem!

Pogledajte sjajan video koji odlično ilustruje ovu temu.

 

Dešifruj ponašanje

Ako se neki učenik neprihvatljivo ponaša za vreme nastave, on(a) to radi jer realno ima neki problem (dosadno mu/joj je, želi pažnju, ima problema u školi ili van nje, itd. – vidi video) i emocionalno je nezreo(la) da o tome da govori. Moj zadatak kao nastavnika i pedagoga je da pokušam da dešifrujem ono što učenik pokušava neverbalno da mi saopšti svojim ponašanjem i da shodno tome reagujem. Na primer, ako želi pažnju, daću mu je tako što će postati moj asistent na tom času. Ako mu je dosadno, prilagodiću aktivnost tako da odgovara njegovim interesovanjima ili stilu učenja.

Unosi raznovrsnost i novine

Motivisan i uključen učenik = disciplinovan učenik. Časovi na kojima svaki put radite isto i predvidljivost, potencijalni su okidači za nedisciplinu. Zato se trudim da materijal u udžbeniku „oživim” i učenicima ponudim izazov, kreativnost i, pre svega, doživljaj (kroz dramu). Više o tome ovde.  

Naravno, ne može se svaki problem rešiti i sve popraviti, ali stojim iza toga da se veliki deo naših svakodnevnih problema može rešiti ili makar ublažiti nečim od navedenog.

Ukoliko imate razvijenu metodu za bolje upravljanje odeljenjem, možete je podeliti sa nama u komentaru ispod.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions