Da li smo INTERkulturni?

Da li smo INTERkulturni?

Dragana Jovanović, master profesor nemačkog jezika i književnosti, u osnovnoj školi radi već petnaest godina. Oduvek je smatrala da je Landeskunde jedan od najvažnijih delova nastave stranih jezika, pa je i za svoj master rad odabrala upravo temu u vezi sa interkulturnim sadržajem u udžbenicima za učenje nemačkog jezika.  U svom tekstu iznosi svoja zapažanja o važnosti interkulturnih sadržaja u učenju stranih jezika.

Poslednjih decenija sve više postaje jasno da i u lingvističkoj teoriji i u komunikacijskoj praksi, istovremeno s jezičkim dodirom, dolazi i do dodira kultura, i da je upravo razumevanje kulturnih dodira ponekad veoma važno za uspostavljanje uspešne komunikacije među predstavnicima različitih kultura.

Filmić ispod to veoma lepo ilustruje.

 

Današnji standardi učenja stranog jezika podrazumevaju osposobljavanje učenika za samostalnu komunikaciju. Akcenat odavno nije na samoj gramatici. Znanje stranih jezika se sve više koristi u realnim životnim situacijama, jer je pokretljivost ljudi velika, a to im omogućavaju i elektronski mediji preko kojih u svakom trenutku mogu komunicirati sa ljudima iz celog sveta. Već duže vreme je jasno da nedostatak interkulturne kompetencije može dovesti do neprijatnih situacija, gubitka posla ili novca, ali i do kulturnog šoka.  Izjava da je jezik značajno ukorenjen u realnosti kulture, sigurno se može prihvatiti bez teškoća. Ipak, upravo pitanje koje se odnosi na primenu ove isprepletanosti jezika i kulture u teoriji i praksi nastave stranih jezika, jeste ono o čemu se žučno debatuje već duže vreme.

Na ovom mestu bih izdvojila tri ključna pojma:

  • Komunikativna kompetencija je sposobnost generisanja poruka sa određenim ciljem, kako bi se uspostavila uspešna komunikacija sagovornika.
  • Interkulturna komunikacija je komuniciranje pripadnika različitih kultura i u širem smislu uključuje upotrebu bitno drugačijih lingvističkih kodova i kontakt među pripadnicima različitih kultura koji imaju bitno drugačije vrednosne sisteme.
  • Interkulturna kompetencija podrazumeva sposobnost uspešnog komuniciranja pripadnika različitih kultura, a uz lingvističke, sociolingvističke i govorne kompetencije, zahteva određena znanja, veštine i stavove.

Sva tri pojma su veoma bitan deo nastave stranih jezika. U svojoj dugogodišnjoj nastavnoj praksi, došla sam do saznanja o važnosti interkulturnog sadržaja u udžbenicima za učenje stranih jezika, te sam upravo to i izabrala za temu jednog akcionog istraživanja, koje sam radila 2013. godine.

Ovo su podaci o procentu interkulturnog sadržaja u udžbenicima za učenje nemačkog jezika, koji se koriste u našim osnovnim školama. Verujem da se rezultati lako mogu preneti i na udžbenike za učenje drugih stranih jezika. Neću navoditi konkretne naslove da ne bi bilo (anti)reklame, ali suština je veoma jasna: jedan lokalizovani strani udžbenik imao je iznenađujuće nizak interkulturni sadržaj: svega 11,11% eksplicitno prezentovanog sadržaja. Udžbenik jednog domaćeg izdavača 42,86%, a nelokalizovani udžbenik stranog izdavača 68,75%. Smatram da je veoma bitno pažljivo birati udžbenike, ako želite da obrazujete interkulturno kompetentnog govornika.

Ja sam se odlučila za udžbenike Prima, između ostalog i zbog toga što u svakoj lekciji imaju kutak koji se zove „Land und Leute” (Zemlja i ljudi) u kojem se nude informacije o aktuelnoj situaciji u zemljama gde se govori nemački jezik. Takve informacije umnogome olakšavaju nastavnicima da odgovore na pitanje radoznalih učenika: A šta rade deca u Nemačkoj?

Današnje vreme interneta nam otvara vrata kuća, škola i prodavnica zemalja čiji jezik podučavamo, tako da lako možemo ono što se nudi u udžbeniku svojim učenicima „oživeti“ i povesti ih u bilo koju zemlju. Brojne su internet stranice koje nude uvid u običaje stranih zemalja, način života i njihovu istoriju. Na primer, u vreme oko Božića ja sa svojim učenicima slušam nemačke božićne pesme i razmenjujem recepte za božićne keksiće. Projekat Gete instituta Das Bild der Anderen nudi mogućnost razmene elektronske pošte sa vršnjacima iz celog sveta koji uče nemački jezik, ali i uvid u njihov svakodnevni život. Ako nemate pristup internetu, možete na primer vašim učenicima dati zadatak da pronađu i donesu na čas predmete (razglednice, omote od čokolade, novine...) koji imaju veze sa jezikom koji uče.

Pomoću svega ovoga svakako se proširuje interkulturna kompetencija i podstiče interesovanje učenika za strani jezik, jer onda on nije samo „slovo na papiru“, već je, što bi rekli moji učenici, jezik nekih stvarnih, pravih ljudi.

Na koji način vi podstičete interkulturne kompetencije vaših učenika?

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Dragana Jovanović
Dragana Jovanović Autor

Dragana Jovanović,  rođena 1976, diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, nemački jezik i književnost, gde je 2013. odbranila i master rad iz oblasti interkulturne kompetencije. Pohađala je mnoge kurseve stručnog usavršavanja u organizaciji beogradskog Gete instituta i PAD-a iz Nemačke. Provela je više nedelja hospitujući u nemačkim školama, a u Jeni je 2008. godine učestvovala na višenedeljnom seminaru za nastavnike nemačkog jezika. Kao profesionalni prevodilac i profesor nemačkog jezika i književnosti, već 15 godina radi u obrazovanju i aktivno prevodi za mnoge domaće i strane firme.

Sa brojnih putovanja, kao pratilac grupe tinejdžera na programima usavršavanja nemačkog jezika, najlepše utiske nosi iz Berlina i Beča. Kao trener je učestvovala u planskim igrama „Proširenje Evropske unije” u organizaciji nemačkih institucija i uz podršku Nemačke ambasade u Beogradu. Ipak, najbolje se oseća u učionici sa svojim đacima, gde istražuje nove mogućnosti nastave nemačkog jezika.

Dragana obožava životinje i volonterski se bavi zaštitom. U slobodno vreme čita knjige, kad joj ih iz ruke ne otima trogodišnja ćerka Helena.

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions