Planiranje nastave – rutina ili izazov?

Planiranje nastave – rutina ili izazov?

Autor bloga Gordana Popović, nastavnica sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa tinejdžerima u srednjoj stručnoj školi, otkriva o čemu razmišlja dok sastavlja globalne i operativne planove.

Početak i kraj školske godine su dva svakako najstresnija perioda za svakog nastavnika. Uzrok tome nisu učenici, kako bi neki laik pomislio, već silna papirologija koja se iz godine u godinu samo uvećava. Dok pišete ili kucate nove globalne i operativne planove, plan dopunske i dodatne nastave, plan sekcije itd., koliko vam vremena ostaje da se pozabavite uvođenjem nekih novina u svoj rad? Da li o njima razmišljate tek kada planirate čas ili prikupljate ideje i tražite inspiraciju i tokom letnjeg odmora? Ili, pak, više volite da hodate utabanim stazama i držite se onog što je već dalo rezultate? U kojoj meri prilikom planiranja uzimate u obzir specifičnost svakog odeljenja? Da li uopšte sastavljate nove planove ili samo prekopirate prošlogodišnje?

Naravno, u globalnim i operativnim planovima moramo se držati nastavnog plana i programa. Ipak, on je takav da nam pruža prilično slobode, kako po pitanju izbora materijala koje ćemo koristiti u radu, tako i u samom načinu rada. Ma koliko udžbenik bio dobar, uvek mu se može naći neki nedostatak. Ponekad nismo zadovoljni tekstom koji ilustruje nastavnu temu ili treba učenike da upozna sa novim rečima. Nekad u gramatikama nađemo kvalitetnija vežbanja neke strukture. Naročito danas, kada na internetu možemo naći obilje materijala, udžbenik ne treba da nam bude sve i svja. Uostalom, uvek možemo i sami napraviti nastavni materijal, bilo štampani ili digitalni.

Svoje planove korigujem svake godine i prilagođavam odeljenju u kom predajem. Svako odeljenje je posebno. Dok je jedno živahno, takmičarskog duha i uvek spremno za neke inovacije, drugo je mirnije, učenici radije rade samostalno, eventualno u paru. Uvek je lakše organizovati se kada dobro poznajemo odeljenje, kada znamo šta ih pokreće i vuče napred. Pored toga, kada učenicima znamo i dobre i loše strane, znamo i na šta treba da stavimo akcenat u narednoj školskoj godini kako bi oni napredovali.

Prvaci predstavljaju pravi izazov. Uvek te prve časove posvetim međusobnom upoznavanju. Nije važno samo utvrditi predznanje učenika davanjem inicijalnog testa. Za uspešan rad bitno je znati i šta ih interesuje, šta ih motiviše, kako uče uopšte, na koji način uče jezik. Na prvim časovima opipavamo puls jedni drugima, postavljamo granice, osvajamo slobodu. I razgovaramo, mnogo razgovaramo. Od izuzetnog značaja za buduću komunikaciju i rad je stvaranje prijatnog i podsticajnog okruženja uz međusobno razumevanje i poštovanje. Učenici mnogo lakše primaju nove informacije ako nisu pod stresom. Ali, uvek se moraju postaviti i granice prihvatljivog ponašanja. Pedagozi su saglasni u preporuci da pravila ponašanja utvrde učenici konsenzusom. To u našim uslovima nije uvek lako ostvariti jer su naši učenici navikli da je nastavnik taj koji postavlja granice. Koju god metodu primenili, određivanje pravila ponašanja i upoznavanje učenika sa načinom rada i međusobno upoznavanje su ono čemu, prema mom mišljenju, treba posvetiti prvih nekoliko časova i to uvrstiti u globalni i operativni plan.

Da se vratim novinama. Osoba sam koja ne voli rutinu i koja je uvek u potrazi za novim nastavnim materijalima i načinima rada. Od toga ne odustajem ni tokom godišnjeg odmora. Ako već ne pohađam neki onlajn kurs, onda makar pratim blogove kolega iz celog sveta ili njihove objave na društvenim mrežama. Sa nekima se i dopisujem. Razmena iskustva je važna za naš napredak. Uostalom, da ne mislimo tako, ne bismo ni bili ovde, zar ne? Ono što bih želela da naglasim je da uvođenje novina ne treba da bude samo sebi svrha. Uvek, baš uvek, moramo imati na umu učenike sa kojima radimo. Da li će im ovaj tekst/zadatak biti dovoljno stimulativan, ni previše težak ni suviše lak? Da li takva aktivnost odgovara mentalitetu naših učenika? Da li u školi postoje tehnički uslovi da baš to i realizujem? Šta želim da postignem ovom aktivnošću? Koje veštine će učenici razvijati ovim zadatkom?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima razmišljam prilikom izrade planova, kako sad na početku, tako i tokom godine. Imamo dosta slobodnog prostora da kvalitetno osmislimo svoje časove, ispoljimo kreativnost i pomognemo učenicima da ispolje svoju, rastemo i učimo zajedno. Postavimo i sebi i njima više ciljeve jer samo tako možemo otkriti svoje potencijale i suštinski napredovati, i oni i mi.

 

Ključne reči:

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Gordana Popović
Gordana Popović Autor

Gordana Popović radi kao profesor engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu od 1991. godine. Iako je tokom studija na Filološkom fakultetu u Beogradu izabrala prevodilački smer, još kao apsolvent se obrela iza katedre i zavolela ovaj poziv. Izostanak formalnog metodičkog obrazovanja, između ostalog, uticao je na to da kontinuirano radi na stručnom usavršavanju i razmeni iskustva sa kolegama iz celog sveta. Iza nje je nekoliko uspešno završenih onlajn kurseva. Član je više grupa za nastavnike engleskog jezika na Fejsbuku, vodi dva bloga, jedan namenjen učenicima, a drugi kolegama, zajedno s koleginicom uređuje Fejsbuk stranu English Hub, deli svoje nastavne materijale na dva sajta namenjena nastavnicima engleskog jezika (na jednom od njih se našla među počasnim autorima). Ne voli rutinu. Rado koristi savremenu tehnologiju u nastavi tako da je za prvi autorski projekat na eTwinningu dobila Nacionalnu i Evropsku oznaku kvaliteta.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions