DRAMA vs POZORIŠTE

Autor bloga je Ivona Ranđelović, zvana Mis Ivona, a jednom su je prvačići zvali i Vasiona s obzirom na to da je njeno ime nesvakidašnje na jugu gde živi i radi. Njena strast je drama, i to obrazovna drama, koja je sada postala sastavni deo svakog njenog plana časa. Drama se, na Ivoninu veliku radost, provlači i kroz druge predmete zahvaljujući umrežavanju sa ostalim kolegama iz njene škole koji su primetili da ona radi nešto drugačije, da učenici pozitivno reaguju na te promene, i da oni koji su etiketirani kao „nemogući”, „bezobrazni” i „nedisciplinovani” nisu takvi na ovim časovima. 

Drama se dešava svuda oko nas i u svakom trenutku: na ulici, na poslu, u našim domovima sa našom decom, supružnicima, roditeljima, pa zašto ne bismo nešto tako blisko i prirodno uneli u učionicu i iskoristili sve njene prednosti i potencijale? Zašto ne bismo podstakli učenike i učinili im učenje  zanimljivijim i korisnijim pomoću nečeg tako moćnog kao što je drama?

Ali pre nego što je uvedemo u učionicu, trebalo bi da znamo šta drama jeste, a šta nije.

Kada se spomene drama, većina nastavnika najčešće pomisli na pripremanje i organizovanje predstava za Dan škole ili Novu godinu, ili na učenje napamet, uvežbavanje i na kraju izvođenje dijaloga iz lekcija pred celim odeljenjem.

Međutim, ovakve vrste aktivnosti dramski teoretičari i praktičari ne bi svrstali u dramu, već u pozorište. Zašto? Zato što je tu akcenat na tekstu koji je napisao neko drugi, a koji smo izabrali MI nastavnici za svoje učenike koji to treba da odglume pred publikom (pred roditeljima, drugarima, nastavnicima, itd.), onako kako smo ih MI režirali tokom beskrajno dugih i brojnih proba. Krajnji ishod su osećaj zadovoljstva nakon dobijenog aplauza i video-zapisi na Fejsbuku i/ili JuTjubu koje će drugi lajkovati i deliti.

Nasuprot pozorištu, drama je oblik interakcije najpribližniji onoj koja se dešava u realnom životu, jer se radi o improvizaciji gde je akcenat na uče(s)nicima koji rade na tekstu koji su SAMI stvorili/napisali u zamišljenom kontekstu i zamišljenoj situaciji koju su SAMI izabrali, a koja teče tokom koji ONI određuju i menjaju. U toku dramskog procesa nema posmatrača, već su svi aktivni učesnici.

Da bih ilustrovala ovo o čemu pišem, evo primera drame iz svakodnevnog života. Drama je najčešće prouzrokovana nečim nepredviđenim (npr. pukla je cev u kući i pitam se Šta ću sad?) što izaziva napetost (voda šišti na sve strane), stimuliše  razmišljanje (Kako rešiti novonastali problem što pre?), traži trenutno angažovanje i interakciju svih prisutnih (članovi porodice uskaču da pomognu i da zajednički odluče kako da najbolje reše problem: A da zovemo vatrogasce? A da probamo da zavrnemo glavni ventil? A mogli bismo …?). U novonastaloj situaciji svi oni preuzimaju najrazličitije uloge: Mudriša će telefonirati, Praktiša će otrčati po kofu, Riskiša će probati sâm da reši problem i na kraju, možda, postati Kvariša. Krajnji ishod situacije zavisiće od izbora i odluka koje učesnici donesu na licu mesta (Što li sam vas poslušao!? Šta SAD da radim?).

A sada zamislite kako svaki član ove porodice u rukama drži scenario i čita delove koji su mu dodeljeni, i jednog člana porodice kako ih upućuje i govori im šta i kako da rade. Za to vreme ostatak porodice sedi i pomno posmatra šta se dešava. Da li biste to nazvali dramom? Ili možda pozorištem?

Naravno, insistiranje na razlikama između ova dva pojma ne treba protumačiti kao favorizovanje jednog u odnosu na drugi, već kao pokušaj razbijanja predrasude o tome da su oni sinonimi. Pored toga, moja velika želja je da se u našim školama osim pozorištu dâ šansa i obrazovnoj drami kao jednoj od nastavnih metoda koja se može primeniti na skoro svim časovima, pa i časovima jezika, i da se na taj način omogući da se:

  • Jezik koji se uči stavi u odgovarajući kontekst;
  • Integrišu sve veštine (jezičke, kognitivne, društvene, itd.);
  • Poboljša pismenost kod učenika;
  • Poveća samopouzdanje kod učenika;
  • Stvori mogućnost da učenici sa bezbedne distance istražuju i razvijaju svest o svetu koji ih okružuje.

Jednom rečju, drama u nastavi omogućava „celoviti razvoj deteta”.

Ono što se od nastavnika očekuje je da učenicima ponudi odgovarajući „stimulus” (pukla cev), a da im onda dozvoli da oni sami dalje vode dramu tako što će se oslanjati na svoju snalažljivost i kreativnost.

Primena dramskih aktivnosti unela je pravo osveženje u moju nastavu i brojne pozitivne promene kod mojih učenika. Nadam se da ima još nastavnika koji su osetili njene blagodeti. Ako ste jedan od njih, ostavite komentar i podelite vaša iskustva sa nama!

 

Komentari (ostavite komentar)

Ivana Aleksandric 17.01.2017. 13:29

Samo sve pohvale mladoj koleginici.Vlasnik san privatne skole stranih jezika iz Beograda i oduvek u nastavi koristim sto vise inovativnih, dodatnih materijala.Mislim da kod specificne dece drama u ucionici je pravo resenje.Volela bih da razmenimo iskustvo

Marina Kopilović 19.01.2017. 00:35

Draga Aleksandra! Drama ne čini čuda samo kod specifične dece, već kod svih. Dok se ne proba, ne može da se vidi njena moć u otkrivanju najskrivenijih talenata i njataninijih osećanja koja deca na običnim časovima ne mogu da ispolje.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions