A može i ovako...

A može i ovako...

Autorka bloga je Gordana Popović, nastavnica engleskog jezika u srednjoj stručnoj školi. U ovom blogu videćete kako možete adaptirati udžbenik koji koristite. Neke od prikazanih ideja prezentovala je Peni Ur na onlajn kursu „Course materials: Design, Selection and Use”.

Tokom svoje dugogodišnje karijere imala sam priliku da koristim udžbenike raznih izdavača. Neki su mi bili nametnuti, neke sam birala sama. Vrlo brzo sam shvatila da, bez obzira na to koliko je kvalitetan, nijedan udžbenik ne odgovara u potpunosti potrebama mojih učenika. Zato sam ih nekad prilagođavala, dok dodatni materijal koristim redovno u svojoj praksi. Pronalaženje dodatnog materijala i ideja sad je jednostavnije nego ikad. Internet je preplavljen blogovima i radovima nastavnika iz celog sveta, a da ne govorim o video-zapisima koji su nam dostupni. Zato, po mom mišljenju, mnogo veći izazov predstavlja nalaženje načina da postojeći materijal učinimo zanimljivijim i inspirativnijim za učenike. I ne samo to, raznovrsnijim vežbanjima im omogućavamo da na kreativniji način savladavaju jezik koji uče.

Prateća vežbanja uz tekstove, bilo da je reč o vežbama razumevanja ili govornim vežbama, uglavnom su kvalitetna i raznovrsna. Međutim, retko kad služe kao polazna osnova za vežbu pisanja. Jedna od tehnika koju možete primeniti je lična reakcija učenika na pročitan tekst. Zatražite od učenika da sastave pitanja za autora ili neki lik iz teksta. Ta pitanja, na primer, mogu da se odnose na informacije koje su izostavljene iz teksta. Ova tehnika zahteva, pre svega, dobro razumevanje teksta, ali i dozvoljava učenicima da pokažu kako reaguju na tekst, likove i autora, dok nama omogućava da vidimo šta je to što je ostavilo najjači utisak na njih, kao i šta je to što ih zanima.

Ako želite da se učenici bave kreativnim pisanjem, možete od njih tražiti da napišu drugačiji kraj priče, po mogućstvu neočekivan; da od krimi-priče naprave ljubavnu, od ljubavne  horor ili možda da napišu potpuno drugačiji tekst uz upotrebu datih ključnih reči ili izraza; ponekad i drugačiji tekst sa istim naslovom.

Učenici mogu informacije iznete u tekstu koji se obrađuje da prikažu u drugom formatu: Fact file, Do’s and Dont’s, na primer. Talentovani pisci mogu tekst da adaptiraju u scenario. Međutim, ne morate se ograničiti samo na pisane vežbe. Ukoliko imate učenike talentovane za crtanje, mogu da naprave strip ili karikaturu na osnovu teksta; učenici koji se dobro snalaze na računaru mogu napraviti neke multimedijalne sadržaje. Mogućnosti su brojne. Samo od vrste teksta, vaše i kreativnosti vaših učenika zavisi kako ćete tekstu dati lični pečat, a učenje učiniti nezaboravnim.

Kad govorimo o postojećim udžbenicima, mislim da veću intervenciju zahtevaju gramatička vežbanja. Uglavnom je reč o vežbanjima u kojima se traži da se dopuni rečenica odgovarajućom gramatičkom jedinicom. Ona lakša zahtevaju od učenika da povežu rečenice ili delove rečenica. Takva vežbanja učenici rade mehanički. Na tom času savladaju gradivo, a do sledećeg ga mahom zaborave.

Duboko verujem da se najbolje uči kad rečenice koje učenici sastavljaju dotiču njih lično. Zato je najbolje ovakva vežbanja preinačiti od zatvorenih ka otvorenim. Evo nekoliko konkretnih primera.

Jedno od nama najtežih vremena u engleskom jeziku je Present Perfect Tense. U većini udžbenika prvo se krene sa uvežbavanjem oblika dopunom rečenice stavljanjem glagola u dato vreme. Zar nije bolje da učenicima damo početak rečenice sa pravilno upotrebljenim glagolom, koju će oni završiti tako da ta rečenica postane lična i smislena? Isto tako, kad vežbaju relativne rečenice, umesto vežbanja u koje treba ubaciti odgovarajuću relativnu zamenicu, zar nije svrsishodnije dati im početak rečenice koju sami treba da završe? (Umesto „This is the man _______ suvived a plane crash”, dati im „This is the man who...”). Takav tip vežbanja više angažuje učenike, omogućava im da se lično izraze upotrebom nove gramatičke strukture. Pored toga, češćim ponavljanjem pravilno upotrebljenih oblika, veća je verovatnoća da će im isti ostati u dugotrajnoj memoriji i „ući im u uho”.

I, za kraj, koristan savet za sve koleginice i kolege koji se, kao i ja, muče sa učenicima čiji je nivo znanja ispod onog predviđenog za taj uzrast. Takvi učenici često obilato koriste pomoć svojih naprednijih drugara iz odeljenja. Kad treba samostalno da odrade zadatak, lako se predaju uz čuvene rečenice: „Ne znam.”; „Ne razumem.”; „Ne umem.” Kako možemo da im pomognemo da steknu više samopouzdanja i postanu odgovorniji za sopstveni napredak? Jedan od načina je postavljanje drugačijeg zahteva. Umesto da im zadamo da urade sve rečenice iz vežbanja, možemo im reći da urade koliko stignu u određenom vremenskom roku ili da urade sami koliko mogu, pa tek onda da potraže pomoć drugara ili nastavnika.

Kako vi udžbenik prilagođavate svojim učenicima?

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Gordana Popović
Gordana Popović Autor

Gordana Popović radi kao profesor engleskog jezika u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu od 1991. godine. Iako je tokom studija na Filološkom fakultetu u Beogradu izabrala prevodilački smer, još kao apsolvent se obrela iza katedre i zavolela ovaj poziv. Izostanak formalnog metodičkog obrazovanja, između ostalog, uticao je na to da kontinuirano radi na stručnom usavršavanju i razmeni iskustva sa kolegama iz celog sveta. Iza nje je nekoliko uspešno završenih onlajn kurseva. Član je više grupa za nastavnike engleskog jezika na Fejsbuku, vodi dva bloga, jedan namenjen učenicima, a drugi kolegama, zajedno s koleginicom uređuje Fejsbuk stranu English Hub, deli svoje nastavne materijale na dva sajta namenjena nastavnicima engleskog jezika (na jednom od njih se našla među počasnim autorima). Ne voli rutinu. Rado koristi savremenu tehnologiju u nastavi tako da je za prvi autorski projekat na eTwinningu dobila Nacionalnu i Evropsku oznaku kvaliteta.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions