Koliko stanica ima ovaj voz?

Koliko stanica ima ovaj voz?

Draganu Jovanović, master profesorku nemačkog jezika i književnosti, oduvek je zanimalo kako funkcioniše nastava u nemačkim školama. Dragana je više puta imala prilike da duže vreme boravi u osnovnim i srednjim školama u Nemačkoj. Iskustva koja je tamo stekla podelila je sa vama u ovom tekstu.

Kada sam pre desetak godina hospitovala u jednoj nemačkoj osnovnoj školi, prvi put sam videla takozvano učenje po stanicama odnosno Stationenlernen. Kod nas je ova metoda manje poznata i ne koristi se tako često, iako je veoma korisna, naročito kada se radi sa decom različitih sposobnosti i različitog znanja, a takva su uglavnom sva prosečna odeljenja.

U katalogu ZUOVA za stručno usavršavanje školske 2014/15. i 2015/16. u ponudi je bio seminar pod nazivom Metoda učenja po stanicama u nastavi nemačkog jezika. Kada sam na internetu malo istraživala temu učenje po stanicama, uglavnom su mi izlazile stranice koje imaju veze sa učenjem nemačkog jezika. Ova metoda se u našim školama, sudeći po rezultatima Google  pretrage, malo koristi u nastavi drugih predmeta, iako sam sigurna da se može primeniti skoro u svakom.

Kratak opis učenja po stanicama bi glasio: nastavnik stavlja na različita mesta u učionici različite zadatke, a učenici ih rade svojim tempom i redosledom koji sami odrede.

Ja rado koristim ovu metodu otvorene nastave, koja od učenika zahteva aktivno učestovanje na času, a uloga nastavnika je znatno promenjena u odnosu na tradicionalnu. Da bi ovakvi časovi bili uspešni neophodna je temeljna priprema nastavnog materijala koji će učenici koristiti. Na samom času je nastavnik minimalno aktivan, tj. samo nadgleda rad učenika i eventualno pomaže, ako je to potrebno. Ovo je dokument koji mi služi kao podsetnik prilikom pripreme takvih časova.

Ovu metodu najčešće koristim na časovima utvrđivanja gradiva, ali se jednako dobro može koristiti i za prezentovanje novog. Stanice se sastoje od zadataka različitih tipova i težine i mogu se raditi nezavisno jedna od druge, ali su uglavnom po pravilu povezane istom temom. Ovakva struktura omogućava učenicima da sami upravljaju vremenom i redosledom kojim će raditi zadatke. Neke stanice se mogu raditi i u paru ili grupi. Za taj čas je neophodno u učionici napraviti takav raspored stolova i stolica da učenici mogu nesmetano da se kreću i da na različitim stanicama imaju dovoljno mesta za rad. Da bi učenici mogli da prate šta su uradili, naročito učenici mlađeg uzrasta, može se napraviti plakat sa nazivima stanica i imenima učenika, koji se okači na vidno mesto, a učenici stavljaju simbol (iksić, cvetić...) pored svog imena i stanice koju su uradili. Papire sa odgovorima na zadatke stanica učenici stavljaju u za to obeleženu kutiju. Stanice bi trebalo tako organizovati da učenici imaju mogućnost da sami prekontrolišu svoje odgovore. Ipak, ne bi trebalo ni izostaviti fazu gde nastavnik sa učenicima može prokomentarisati ono što je bitno.

Verujem da sada već imate sliku o tome kako biste organizovali stanice na svom času. Zar ne?

Ovo je jedan od zadataka koji često sprovodim: Odštampam tekst i isečem ga ili na rečenice ili na delove. Te papiriće izmešam i stavim u koverat. Zadatak učenika je da pronađu ispravan redosled. Gotov tekst koji dobiju slaganjem isečenih delova, napišu na papir, a papir stave u kutiju za pregledanje. U koverat druge boje stavim ceo tekst, pomoću kog učenici mogu prekontrolisati da li su dobro uradili zadatak. Učenici sami sebi isprave zadatak koristeći olovku u boji.

Ovaj zadatak je koristan za proveravanje usvojenosti predviđenog vokabulara i razumevanje teksta. Njega koristim, naravno, na jednoj stanici, a na ostalim stanicama druge zadatke. Trudim se da na svakoj stanici budu zadaci različitog tipa i različite težine. Jedna „kompozicija” može izgledati na primer ovako:

Tema „Hobiji i slobodno vreme”

Stanice:

  1. isečeni delovi teksta;
  2. tekst sa prazninama;
  3. ukrštene reči;
  4. poveži slike i reči;
  5. gramatika (prezent, dativ... u zavisnosti od toga šta se utvrđuje);
  6.  ...

Mogućnosti i prednosti ove metode su mnogobrojne, ali učenje po stanicama zaista zahteva dobru pripremu materijala, kao i dobru organizaciju na samom času.

Zaista bih volela da podelite sa nama vaša iskustva sa ovakvom nastavom, jer što je izazov veći, to je dobitak vredniji. Zar ne? :)

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Dragana Jovanović
Dragana Jovanović Autor

Dragana Jovanović,  rođena 1976, diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, nemački jezik i književnost, gde je 2013. odbranila i master rad iz oblasti interkulturne kompetencije. Pohađala je mnoge kurseve stručnog usavršavanja u organizaciji beogradskog Gete instituta i PAD-a iz Nemačke. Provela je više nedelja hospitujući u nemačkim školama, a u Jeni je 2008. godine učestvovala na višenedeljnom seminaru za nastavnike nemačkog jezika. Kao profesionalni prevodilac i profesor nemačkog jezika i književnosti, već 15 godina radi u obrazovanju i aktivno prevodi za mnoge domaće i strane firme.

Sa brojnih putovanja, kao pratilac grupe tinejdžera na programima usavršavanja nemačkog jezika, najlepše utiske nosi iz Berlina i Beča. Kao trener je učestvovala u planskim igrama „Proširenje Evropske unije” u organizaciji nemačkih institucija i uz podršku Nemačke ambasade u Beogradu. Ipak, najbolje se oseća u učionici sa svojim đacima, gde istražuje nove mogućnosti nastave nemačkog jezika.

Dragana obožava životinje i volonterski se bavi zaštitom. U slobodno vreme čita knjige, kad joj ih iz ruke ne otima trogodišnja ćerka Helena.

©2014 - 2020 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions