Reč po reč

Reč po reč

Bliži se kraj školske godine, a sa njim i vreme kada moramo proveriti koliko su naši đaci naučili. Kako bi provera znanja prošla bez stresa, Jasmina Leleković, nastavnica francuskog jezika u OŠ „14.oktobar” u Bariču, predlaže kratke vežbe za obnavljanje i sistematizaciju vokabulara, koje su učenicima zanimljive, a veoma su efikasne.

Na koji način motivišemo i pokrećemo učenike da neku reč zapamte i vizuelno, ali i auditivno i rukopisno? Da li su mali rečnici koje smo mi pravili kada smo bili učenici bili potpuno beskorisni?

Metodičari naglašavaju da izolovano učenje značenja reči ne donosi veliku i trajnu korist onome ko uči strani jezik. Složićete se da je i učenicima dosadno da nešto uče napamet. Dobro osmišljena vežba, kroz situaciju u kojoj se neka reč koristi, trebalo bi da bude osnov svakog časa stranog jezika. Međutim, ako se naučeno ne obnavlja i ne koristi, brzo se zaboravi.

Predlažem nekoliko vežbica, koje su kod mojih učenika dale rezultate prilikom obnavljanja i sistematizacije naučenog, kada je poznavanje leksike u pitanju, a vreme koje je za to upotrebljeno prošlo je neosetno.

Lanac znanja – Ovu igricu sam pozajmila sa bloga Suzane Miljković, učiteljice iz Niša. Iako je vežba bila namenjena za čas matematike, ja sam je preradila za utvrđivanje leksike. Na kartonima se sa jedne strane ispišu reči na francuskom  jeziku, a na poleđini na srpskom. Bitno je da na jednom kartonu ne bude ista reč. Kartoni se podele učenicima, tako da svako dobije po jedan. Izlazi jedan učenik i čita svoju reč na stranom jeziku. Zatim izlazi i staje do njega onaj učenik koji ima prevod te reči i čita novu reč na francuskom. Aktivnost se ponavlja dok svi učenici ne iskoriste svoje reči sa kartona. Lanac prekida onaj ko pogreši, onda on započinje novi lanac.

Slagalica – Zgodna igra za rad u grupi, svaka grupa dobije kartice sa istim slovima, dovoljno je 12-13 slova, i treba da sastavi najdužu reč za dva minuta. Ovde možete spremiti unapred neke komplikovanije, duže reči, a možete i nasumice birati slova, samo u tom slučaju treba obezbediti dovoljno samoglasnika.

Na slovo, na slovo – Ovu zanimaciju često zadajem učenicima, nekada pred kraj polugodišta ili godine, ili kada se nađem u nekim nepredviđenim okolnostima (mali broj učenika, zamena kolege bez najave i sl.). Učenici rade u grupama. Svaka grupa dobija jedno slovo, a zadatak je da u roku od 2 minuta napišu što veći broj reči koje počinju na zadato slovo. Zatim kapiteni donose spiskove reči i međusobno broje poene. Nikad veća tišina nije na času, samo šapuću da se ostale grupe ne bi setile baš te reči! :)

Obrnuta osmosmerka – Gotove osmosmerke mogu se naći na internetu i u udžbenicima. Međutim, veći izazov za učenike je da je sami sastave za svoje drugare. To uglavnom urade kod kuće, pa kod mene u fioci napravimo zalihu raznih osmosmerki. Koristimo ih kada nam ostane vremena do kraja časa ili kada pre drugih završimo pismeni zadatak, kao korisnu razbibrigu.

Pantomimičari – Igra koju vole i prvaci. Jedan učenik izvuče sliku i pantomimom je objašnjava ostalim učenicima u odeljenju. Onaj ko pogodi reč, sledeći pokazuje. Sa starijim učenicima radim sa napisanim rečima.

 

Minut za reč – U biblioteci naše škole ima nekoliko jednojezičnih rečnika, a učenicima je posebno zanimljiv ilustrovani rečnik. Zadatak je da učenik izabere reč, sam je ilustruje, upotrebi u jednoj rečenici, a zatim je predstavi ostalim učenicima u odeljenju. Može i da je odglumi ili otpeva. Zapiše je na tabli, pročita objašnjenje na francuskom i prevede. Može da doda i sinonime ili antonime, u zavisnosti od uzrasta. Za ovakav izlet na redovnom času potrebno je izdvojiti jedan minut, a svaki učenik tokom školske godine bude prezenter bar dva ili tri puta. Nastavnik treba da se pobrine da ima dovoljno spremnih reči za narednih nekoliko časova.

Milioner – Popularni kviz prilagodila sam učenicima trećeg i četvrtog razreda. Pošto tokom cele godine svaki učenik pravi zbirku reči, dva puta godišnje moramo i da se „preslišamo“. Kada počne sezona propitivanja, učenici sami pre časa nameste scenu, jednu stolicu za takmičara, dve za žiri, a bodovnu skalu ispišu na tabli. Uglavnom pitam oko 25 reči, jedan učenik je zapisničar, a žiri proverava tačnost i regularnost. Takmičar ima i dve vrste pomoći, pitaj prijatelja i publiku (svi u glas kažu značenje reči). Čas protekne neosetno, a skoro svi učenici su motivisani da učestvuju. Treba li da napomenem da gotovo svi zasluže petice.

A kako se vi igrate rečima? Svaka ideja je dobrodošla.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Jasmina Leleković
Jasmina Leleković Autor

Jasmina Leleković je profesor francuskog jezika u osnovnoj školi „14. oktobar“ u Bariču, školi u kojoj se francuski jezik tradicionalno uči kao prvi strani jezik. Odbranila je master rad iz oblasti metodike nastave na Filološkom fakultetu u Beogradu, tema „Internet u nastavi francuskog jezika u osnovnoj školi“. Njena interesovanja uključuju upotrebu kompjutera i interneta u nastavi stranog jezika. Učestvovala je na Konferenciji o upotrebi modernih tehnologija u organizaciji IFS-a i APFS-a, gde je prezentovala rad „Interaktivna tabla, moj najbolji prijatelj u razredu“. Održala je radionicu povodom Evropskog dana jezika na temu „Interaktivna tabla kao asistent u nastavi stranog jezika“ na Filološkom fakultetu u Beogradu. Licencirani je ispitivač za Delf ispite. Voli školu, učenike i nastavnički poziv. Nastoji da učenicima francuski jezik učini zanimljivim, kako na nastavi tako i organizovanjem vannastavnih aktivnosti. Uređuje školski blog  „Francuski, bre!“ na kojem promoviše učenje francuskog jezika, kao i francusku kulturu i civilizaciju.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions