„Juče, danas, sutra” kroz dramu

„Juče, danas, sutra” kroz dramu

Autor bloga je Ivona Ranđelović, profesor engleskog jezika, entuzijasta i veliki zaljubljenik u upotrebu dramskih aktivnosti u nastavi.

Želite da uvežbavate neki glagoski oblik, bilo da se radi o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, ali biste da to uradite na drugačiji način kako biste motivisali nemotivisane, a pored njih i sebe? U ovom blogu pokazaću vam primer koji je svaki put bio uspešno realizovan i koji je baziran na dramskim tehnikama.

Za čas vam nije potrebna nikakva priprema, ali vam je potreban prostor u kome će učenici moći slobodno da se kreću. Idealno bi bilo da to bude vaša učionica sa klupama razmaknutim u stranu, ali mogu da posluže i druge prostorije u školi.

Što se tiče pripreme za čas, dovoljno je da učenicima samo ponudite odgovarajući „stimulus”, o kome sam govorila u blogu DRAMA vs POZORIŠTE, a sve ostalo je na samim učenicima.

Počinjete igrom zagrevanja koja će biti u funkciji onoga što će se dešavati u toku časa. Na primer, ove dve:

Stani! Kreni! (Freeze! Action!) - Učenici se slobodno kreću po prostoru. Trude se da se ne kreću u krug, već u različitim pravcima kako bi osvojili prazan prostor. Nastavnik uzvikne „Stani!” i svi učesnici moraju da se zamrznu i zauzmu neku pozu, tj. da naprave statuu. Kada vikne „Kreni!” nastavljaju da se kreću kao i pre.

Varijacija: Na zadatu komandu, učesnici rade suprotno (krenu kada treba da stanu i obrnuto).

Atom - Učenici se slobodno kreću po prostoru. Kada nastavnik uzvikne jedan broj, toliko učenika treba da se uhvati za ruke i napravi atom. Na primer „atom 4!” (grupe od 4 učenika). Nastavnik uzvikuje različite brojeve, a onda završi sa brojem koji će učenike podeliti na 2 ili 3 grupe.

 

 

Dobijene grupe će imati zadatak da osmisle jednominutnu scenu u kojoj će prikazati neku dramatičnu situaciju sa dosta akcije i razrešenjem situacije. Učenici treba da se dogovore gde se odvija scena, ko su akteri radnje, šta će se desiti, kako će to prikazati. Za ovu pripremu dobijaju samo tri minuta.

Kada grupe završe, nastavnik daje instrukciju da će svaka od grupa krenuti sa „zamrznutom slikom” (freeze frame) koju inače dobijamo kada u toku filma pritisnemo pauzu i svi glumci se zaustave u nekoj pozi. Kao u igri zagrevanja. Učenici treba da zauzmu svoje pozicije i kreću tek kada nastavnik pritisne (i kaže) „kreni” (play) na svom „daljinskom upravljaču”. Scena se zaustavlja kada pritisne „pauzu” (pause). Učenici se tada ponovo zamrznu.

Pre nego što pritisne „kreni”, nastavnik aktivira publiku tako što postavlja pitanja i traži sve moguće odgovore: Šta mislite, gde se radnja odvija? Kako znate? Ima li neko od vas neko drugo tumačenje? Ko je ona? Ko bi još ona mogla da bude? Šta mislite da se trenutno dešava/da će se desiti? … Hajde da vidimo jeste li bili u pravu.

Učenici igraju svoju scenu. Publika posmatra, a onda govore o onome što su videli (prošlost). Nastavnik može da koristi „daljinski upravljač” i zaustavi scenu u bilo kom trenutku i pita šta se sada dešava (sadašnjost)/će se desiti (budućnost). Može da premota scenu unazad, pusti je najpre bez tona, a onda sa tonom, i pusti scenu usporeno (slow motion), itd.

Na kraju svake odigrane scene, publika nagrađuje učesnike aplauzom. Nastavnik pohvaljuje učesnike. Ukoliko scena nije odigrana kako treba, nastavnik pita učesnike šta bi sledeći put trebalo popraviti.

Za domaći zadatak možete zadati učenicima da opišu svoju ili tuđu scenu (imejl, novinski članak, itd.)

Da li mislite da biste ovako nešto mogli da odradite sa svojim učenicima? Šta biste još mogli da uvežbavate osim glagolskih oblika (tj. vremena)?


 

Komentari (ostavite komentar)

Marina Kopilović 20.02.2017. 11:18

Draga Ivona, ti si definitivno kraljica drame i hvala ti što deliš svoja iskustva. Zahvlajujući tebi, dramu primenjujem gotovo na svakom času, ako ne na celom, onda u nekom trenutku.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Ivona Ranđelović
Ivona Ranđelović Autor

Ivona Ranđelović je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Po završetku studija na Filozofskom fakultetu u Nišu (2000), počinje sa radom u seoskim školama i zadržava se u OŠ „Vuk Karadžić” u Pečenjevcu (Leskovac). I posle 15 godina rada i dalje podučava sa velikim entuzijazmom i posvećenošću, stalno uvodeći novine, počevši od upotrebe najnovijih informacionih tehnologija u nastavi, do različitih dramskih metoda i tehnika, koje su joj trenutno u fokusu interesovanja (video-intervju). Njen cilj je da ne podučava o jeziku kao sistemu, već da strani jezik koristi tako da svoje učenike obrazuje i kod njih podstiče intelektualni, društveni, fizički, kreativni i emocionalni razvoj. Takođe, kao autor i realizator više akreditovanih seminara, ima za cilj da nastavnike upozna sa metodologijom i strategijama koji su se pokazali veoma uspešnim u radu sa njenim učenicima. Oni zajedno neprestano ruše predrasude o tome da deca iz seoskih sredina ne mogu biti podjednako uspešna kao njihovi vršnjaci iz većih razvijenih gradova, o čemu svedoče mnogobrojne nagrade koje su osvojili.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions