Oko sveta

Oko sveta

Jasmina Leleković, profesorka francuskog jezika, razmatra mogućnosti projektne nastave i međupredmetnog povezivanja, kroz timski rad, saradnju, istraživanje i prezentaciju projekta realizovanog u OŠ „14.oktobar“ u Bariču.

Ovih dana se u školama intenzivno razgovara o novom Nastavnom planu i programu, koji će od naredne jeseni zaživeti u prvom i petom razredu, a jedna od novina je i projektna nastava. Pošto verovatno neću imati časove u tim razredima, nisam se prijavila za obuku, ali sam, htela ili ne, prinuđena da se informišem. Ako zanemarim čaršijske priče o tome da je nemoguće projektnu nastavu održavati bez projektora u učionici (da nije tužno, smešno bi bilo), pokušavam da osvežim pamćenje i prisetim se takozvanih projekata koje sam realizovala u saradnji sa kolegama i učenicima.

Sama reč projekat, latinskog porekla, prvobitno označava „baciti (u)napred“. U školskom kontekstu, kako ja doživljavam popularni termin, to bi značilo unapred staviti na papir ideju, odrediti korake u ostvarenju iste i definisati ciljeve i ishode, odnosno benefit svih potencijalnih učesnika ukoliko se prvobitna ideja realizuje. U tom smislu, pitam se zar nije svaka priprema za čas, svojevrsni projekat?

U jednom periodu mog rada u školi, imala sam sreću da radim pod upravom osobe kojoj je drugo ime bilo „kreativni projekat“ i koja je podržavala materijalno, profesionalno i psihološki svaku ideju nastavnika koja bi iskoračila iz uobičajenog. Tako je projekat „Oko sveta” ugledao svetlost dana.

Suština ove ideje je bila da se učenici stave u ulogu istraživača različitih država, jezika i kultura, u cilju negovanja tolerancije i kosmopolitizma. I tada sam verovala, a i danas sa ove distance verujem da smo postigli, ne samo postavljeni cilj, već i mnogo više.

 

 

Sledi kratak pregled projektnih aktivnosti:

  • Izabrati nekoliko država sa različitih kontinenata u kojima se govore različiti jezici – što više, to bolje (mi smo izabrali 17 država).
  • U svakom razredu ponuditi učenicima da biraju neku od država, ali i spram sopstvenog interesovanja i neku oblast kojom bi se bavili u istraživačkom radu – književnost, geografija, biologija, istorija, nauka, umetnost i kultura i naravno jezik.
  • Uključiti učenike svih uzrasta, a zadatke prilagoditi.
  • Uputiti učenike na različite izvore informacija, enciklopedije, časopise, internet stranice.
  • Pripremiti, zajedno sa učenicima, scenografiju i kostimografiju za završnu prezentaciju i mali program (radioničarski rad).
  • Na vidnom mestu ispisati reči HVALA, DOBAR DAN I VOLIM TE na jeziku koji se govori u državi koja se prezentuje, a isto tako označiti i sve eksponate.
  • Uključiti sve zainteresovane zaposlene u školi, a roditelje obavezno.

Na dan koji se odredi za finalnu prezentaciju, odrediti učenike koji bi vodili goste prema unapred utvrđenom planu „posete“. Mi smo imali „novinare“ koji su pratili sva dešavanja, a poseban zadatak je bio i distribucija PASOŠA. Naime, na posebnom štandu učenici su mogli da preuzmu pasoše koji bi im poslužili kao uspomena i beležnica za novonaučene reči. Organizovan je i izbor za najboljeg putnika, koji je posetio najviše država i naučio najviše reči, i on je nagrađen kompletom lektire.

Verovatno ste pomislili da je ovo veliki zalogaj i da je potrebno vremena da se sve brižljivo pripremi i organizuje. Nama je bilo dovoljno tri nedelje, od 26. septembra, Evropskog dana jezika, kada se rodila ideja, do 14. oktobra, Dana škole.

 

Moja koleginica, koja je pripremala predstavljanje Srbije često citira poslovicu „Kad ima volje, ima i načina“ (na moju veliku žalost, većina izveštaja i fotografija, ostala je zarobljena na starom sajtu koji više nije u funkciji).

Ako želite da pokušate da realizujete ovaj projekat ili ste u prilici da ponudite neku od sopstvenih ideja, otvorena sam za razmenu.

Komentari (ostavite komentar)

Marina 19.05.2018. 02:54

Draga Jasmina, i mi smo, kao osnovci i srednjoškolci, radili projekte, samo nismo znali da se to tako zove. Vole ljudi da izmišljaju toplu vodu. Bravo za tekst.

Data DIDAKTA

Odgovor autorke: Hvala, Marina. Ministarstvo izgleda pokušava da institucionalizuje nešto što, po mom mišljenju, spada pod kreativnost u pravom trenutku.

Nataša 19.05.2018. 20:22

Draga koleginice Jasmina,vrlo ste me inspirisali ovim vašim iskustvom.Nešto slično smo koleginica engleskog i ja uradile za Evropski dan jezika, samo sa manjim angažovanjem i dece i kolega, ali smo uspele da osvežimo nastavu i ispunimo cilj.Merci bcp :)

Data DIDAKTA

Odgovor autorke: Hvala, Nataša. U suštini, u jednom periodu od nekoliko godina sve se kod nas u školi radilo megalomanski, i zaista je postojala pozitivna energija, tako da se od male ideje napravi hepening. Mislim da svaki iskorak od uobičajenog donese mnogo koristi svima.

Ostavi komentar

Email je obavezno polje.
Unesite Vaš komentar ovde...
Poruka je obavezno polje.
Jasmina Leleković
Jasmina Leleković Autor

Jasmina Leleković je profesor francuskog jezika u osnovnoj školi „14. oktobar“ u Bariču, školi u kojoj se francuski jezik tradicionalno uči kao prvi strani jezik. Odbranila je master rad iz oblasti metodike nastave na Filološkom fakultetu u Beogradu, tema „Internet u nastavi francuskog jezika u osnovnoj školi“. Njena interesovanja uključuju upotrebu kompjutera i interneta u nastavi stranog jezika. Učestvovala je na Konferenciji o upotrebi modernih tehnologija u organizaciji IFS-a i APFS-a, gde je prezentovala rad „Interaktivna tabla, moj najbolji prijatelj u razredu“. Održala je radionicu povodom Evropskog dana jezika na temu „Interaktivna tabla kao asistent u nastavi stranog jezika“ na Filološkom fakultetu u Beogradu. Licencirani je ispitivač za Delf ispite. Voli školu, učenike i nastavnički poziv. Nastoji da učenicima francuski jezik učini zanimljivim, kako na nastavi tako i organizovanjem vannastavnih aktivnosti. Uređuje školski blog  „Francuski, bre!“ na kojem promoviše učenje francuskog jezika, kao i francusku kulturu i civilizaciju.

©2014 Data DIDAKTA by LABNET e-Commerce solutions